Paljenje srpskih kuća poruka da ih komšije Albanci tu ne žele

Zapaljena povratnička kuća porodice Janačković
Izvor: Kancelarija za KiM

Na novoj rundi dijaloga u Briselu predstavnici Beograda će kao jednu od ključnih tema pokrenuti pitanje bezbednosti Srba na Kosovu, jer se i uoči ovih razgovora, po već očigledno oprobanom "receptu", umesto deeskalacije koju SAD i EU zahtevaju od Prištine, desila serija napada na Srbe i njihovu imovinu. Sagovornici Kosovo onlajn ukazuju da je sve što se dešava poslednjih meseci, napadi, hapšenja, zastrašivanje povratnika i uništavanje njihove imovine, deo dugoročnog plana Prištine da do povratka Srba na Kosovo nikad ne dođe, da oni koji tamo žive odu, a da se se svaki dijalog obesmisli.

U ponedeljak je po drugi put zapaljena kuća povratničke porodice Janačković u Novom Selu Mađunskom, kod Vučitrna, a dan ranije, u nedelju uveče, trojica nepoznatih Albanaca pretukla su Strahinju Petrovića iz Gračanice.   

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je o tome da Srbi na Kosovu žive u apsolutnoj nesigurnosti i nebezbednosti već razgovarao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, kao i da će to pitanje ponovo pokrenuti na razgovorima u Briselu, u ćetvrtak, 14. septembra.

Da, kako poručuje Vučić, Priština hoće da pokaže da njihovoj sili nema granica, svedoči i crni bilans napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje od kada je Aljbin Kurti došao na mesto premijera. Od tada je zabeležen 401 napad na Srbe, na severu se desio 41 eskalatorni potez sa ciljem da se izazovu sukobi, 15 napada na srpsku decu, 15 direktnih pokušaja da se spreči funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije, kao i 56 napada na verske objekte SPC.

Nastavljaju se i neosnovana hapšenja Srba pod nejasnim optužnicama i njihovo dugo držanje u pritvoru. Paljenje kuće povratničke porodice Janačković takođe, nažalost, nije usamljen slučaj. 

Početkom jula, zapaljena je kuća povratničke porodice Jozić u selu Verić kod Istoka, i to samo nekoliko dana nakon što su preuzeli ključeve novog doma, koji je izgradila lokalna samouprava uz pomoć UNHCR. Napad su osudili ambasadori Nemačke i SAD u Prištini. Američki diplomata Džefri Hovenijer čak je i obišao zgarište kuće i paljenje otvoreno nazvao pokušajem da se obeshrabri povratak raseljenih. Na licu mesta bili su i predsednica Kosova Vjosa Osmani i kosovski ministar policije Dželjalj Svečlja koji je zatražio da se "svi institucionalni resursi angažuju kako bi ovaj slučaj bio rešen". To se, međutim, nije dogodilo.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković nakon paljenja kuće Janačkovića naveo je da Srbi na Kosovu žive pod Kurtijevim terorom i upitao specijalnog izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka i šefa OEBS na Kosovu Majkla Devenporta, da li je "ovo ta Kurtijeva demokratija i deeskalacija"?

Gradonačelnik Štrpca i bivši ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić rekao je da od kako je premijer Aljbin Kurti na vlasti o povratku Srba na Kosovo više niko i ne govori, a da se oni koji tamo žive skoro svakog dana suočavaju sa pritiscima, novim hapšenjima i napadima na imovinu.

Poslednji incidenti su, ukazuje samo nastavak konstantnog pritiska na srpski narod koji živi na Kosovu ili tamo želi da se vrati, kao i da taj pritisak Kurti pojačava kako bi skrenuo pažnju sa ključnih pitanja, a to su nastavak dijaloga i formiranje Zajednice srpskih opština.

Dodao je da nije reč samo o fizičkim napadima na Srbe i paljenju kuća povratnika. Navodi da su tu i hapšenja, kako viđenijih Srba koji žive na Kosovu, tako i onih koji žele da se vrate i da regulišu pitanje imovine koja im je uzurpirana.

Ukazuje da je sve to deo dugoročnog plana Prištine da do povratka Srba na Kosovo nikada ne dođe.

"Sve je to koncept, 'recept' koji se primenjuje već dugo, a posebno je radikalizovan od kako je Kurti došao na vlast", istakao je Jevtić.

Ipak, kada je reč o Srbima i Srbiji, Jevtić kaže da dijalog nema alternativu, jer je interes da se svi problemi koji se tiču opstanka na Kosovu dešavaju mirnim putem.

On, međutim, nema velika očekivanja od nastavka dijaloga u Briselu, jer "Kurti neće formirati ZSO, već će, naprotiv, uraditi sve da do toga ne dođe".

"Kada govorimo o međunarodnoj zajednici, nažalost, Brisel se do sada pokazao kao slab u smislu garancija da će ono što je dogovoreno biti i sprovedeno. Ako ZSO, kao najvažnija tačka Briselskog sporazuma koji je potpisan pre deset godina, još nije sprovedena, onda se ne mogu očekivati ni neki drugi rezultati dijaloga", naglasio je Jevtić.

Ističe i da od kada je Kurti premijer, o povratku Srba više niko i ne govori.

"Od kada je Kurti na čelo Ministarstva za zajednice i povratak doveo svog 'poslušnika', o povratku više niko i ne govori. Uhapsili su Zarića, čoveka koji je bio uporan da se vrati u Ljuboždu, a jeste li čuli da je iz Ministarstva neko nešto rekao? To se pre nikada nije dogodilo, kada je to Ministarstvo vodio neko iz Srpske liste. Ito vam govori da je pitanje povratka onoga trenutka kada je Nenad Rašić došao na čelo tog Ministarstva marginalizovano i onda povratka i nema", rekao je Jevtić.

Književnik i novinar Živojin Rakočević rekao je da su slike paljenja kuća povratnika apokaliptične, ali da, nažalost, ima i još gorih, ukazujući na to da su devastirana i oskrnavljena i brojna srpska groblja. Sve to, ipak, kako dodaje, ne može uništiti volju Srba da opstanu. 

"Vi morate znati to da ti domaćini koji su tu, koji gledaju svoje imanje i koji neće da ga prodaju jesu ta sila kosovskih Srba kojoj niko ovu zemlju ne može uzeti i koja je direktno ugrađena, i u Samodrežu susednom, i u Hram u Prilužju, i u sve ono što se čini da je uništeno. Nije uništeno i ne možete uništiti tu trpeljivost, tu volju, i tu potrebu za slobodom i tu potrebu da se bude na svom“, rekao je Rakočević.

On podseća da se poslednjih pet godina na Kosovu razvio sistem da je svako ko želi da povrati svoju imovinu, kuću ili svoj stan, direktno ugrožen, te da će njegova imovina biti ili spaljena, ili uzurpirana, ili će biti prijavljen da je počinio ratni zločin. 

"Hiljade Srba se uopšte ne usuđuje više da izlazi na svoja imanja, da nešto radi na njima, da ima nekakve planove sa tom imovinom, jer će ih tamo neko videti, upreće prstom i reći će - 'ti si uradio to i to, kriv si, ti si me šamarao, maltretirao, ti si vojnik, policajac, Miloševićev činovnik... Ti si Srbin i ti ne možeš tamo da ideš'. I znam mnoge ljude koji se odavde do Uroševca ili do Štrpca više uopšte ne interesuju za svoju imovinu zato što ne smeju ni da pomenu da bi sa tom imovinom moglo nešto da se radi u bilo kom smislu“, zaključio je Rakočević.