Mlivojević: Eskobar koristi diplomatski rečnik da potvrdi neslaganje SAD sa Kurtijem

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević je ukazao da SAD imaju problem u komunikaciji sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i da je američki izaslanik Gabrijel Eskobar to potvrdio koristeći diplomatski rečnik, prenosi RTV.

Milivojević pojašnjava da to u suštini znači da ima potpunog neslaganja između Prištine i Vašingtona što je potvrda onoga što je pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu i Evroaziju Džjems O'Brajen rekao pre mesec dana.

"Ono što posebno pokazuje to nezadovoljstvo je ocena mere vezano za ukidanje dinara na Kosovu, za koju Eskobar kaže da je katastrofalna. Ukoliko je tačno prevedeno, onda je to najviši izraz nezadovoljstva koji je do sada mogao da se čuje", istakao je Milivojević za Tanjug.

Milivojević kaže da bi bilo prirodno očekivati da američka strana na direktniji način reaguje povodom ukidanja dinara na Kosovu i na probleme koje proizvodi Kurti za strateške interese Prištine kada je reč o dijalogu, konstatujući da je povratak dijalogu moguć samo ako američka strana primeni ozbiljnije mere.

"Ovo se sve do sada svodi na verbalne ocene, kritike i nezadovoljstva koja ne proizvode posledice i ne vraćaju nas u dijalog. Za vraćanje u dijalog je neophodno da se primeni konkretna mera, vraćanje u prethodno stanje po tri osnova", rekao je Milivojević.

Kako je naveo, prvi osnov je da se mera oko dinara potpuno suspenduje, odnosno da se vrati mogućnosti korišćenja dinara na prostoru Kosova, zbog normalnog funkcionisanja zdravstva, obrazovanja, usluga i svega što podrazumeva normalan život.

Milivojević dodaje da je drugi osnov vraćanje Zajednice srpskih opština na sto, što se, napominje on, u ovom trenutku vidi da je ključno pitanje jer "da je pitanje ZSO bilo zaokruženo sve ovo se ne bi desilo".

"Treća stvar je disciplinovanje Kurtija kada je reč o merama i akcijama koje sprovodi i koje podrazumevaju zloupotrebu prava i represiju, od hapšenja do represije prema imovini, prema svemu onome što predstavlja srpski narod ne samo na severu KiM, nego i u enklavam na jugu", objasnio je on.

Milivojević kaže da su ovo tri stvari koje mogu da doprinesu deeskalaciji i da stvore ambijent za nastavak dijaloga, a da je sve drugo improvizacija i pokušaj da se preko tolerisanja tog stanja izvrši pritisak na Srbiju da prihvati neku vrstu realnosti.

Odgovarajući na pitanje zašto specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak dolazi u Beograd u petak, Milivojević je izjavio da Lajčak pred kraj mandata pokušava da spasi obraz EU.

"Sasvim je jasno da ova garnitura završava mandat neuspešno, kao i prethodna. I sam Lajčak je nedavno nama saopštio da ima puno političkih pitanja koja su otvorena i mislim da je to jasna poruka. I njegov mandat se ne može smatrati uspešnim, kao ni prethodni mandat garniture u EU. Dve stvari su ključne, nema normalizacije i nema dijaloga koji bi išao u pravcu normalizacije", naveo je on.

Prema njegovim rečima, ono što bi trebalo da bude strateški interes administracije u EU je normalizacija odnosa, stvaranje pozitinog političkog ambijenta i regulisanje odnosa na relaciji Beograd Priština bez stavljanja u prvi plan statusno pitanje.

Milivojević kaže da aktuelna administracija EU završava sa jednim, za njih, uspehom, a to je što su napravili neku vrstu platforme na osnovu Ohridskog sporazuma, ali, napominje, na osnovu pristrasnog pristupa gde nije u prvom planu normalizacija, već je statusno pitanje.

"Sledeća administracija koja bude došla u EU če praktično nastaviti gde se i prethodno stalo, opet ćemo morati da se vratimo normalizaciji i da pošaljemo poruku da se ne može govoriti o statusnom pitanju, već da moramo poći od onoga što definiše međunarodno pravo, s druge strane politička volja Beograda da ne odustaje od svojih državnih i nacionalnih interesa, i sa treće strane ono što bi trebalo da bude model za region a to je normalizacija i garantovanje mira i bezbednosti", poručio je on.

Milivojević smatra da komplikovana geopolitička situacija komplikuje kosovski problem zbog situacije u Ukrajini, i dodaje da po principu koncentričnih krugova ovaj region, koji je ostao kao nerešeno pitanje, dobija na težini.

"Na zapadu je očigledan interes da se to pitanje zatvori pre velikog raspleta Ukrajine koji sledi u narednom periodu, i u meri u kojoj su interesi zapada nepovoljniji kada je reč o Ukrajini u tom smislu je veći pritisak da se ovo brzo reši na način koji bi amortizovao moguće stetne posledice", ocenio je on.

Dodaje da sledi novi pritisak na Srbiju za rešenje kosovskog pitanja, kao i novi pritisak da Ohridski sporazum bude osnova da Srbija to prihvati jer stvari na terenu Ukrajine ne razvijaju u skladu sa očekivanjima Zapada.

Milivojević je istakao da treba imati u vidu ne samo izbore koji predstoje, nego i činjenicu da su spoljnopolitička pitanja postala deo predizborne kampanje i mogućeg izbornog rezultata i u EU, i u SAD.

"U tom kontekstu im je strašno važno da ovde naprave neki pozitivan poen i da ovo reše, i u tom će pritisak rasti, i u tom smislu je direktan uticaj nepovoljnih kretanja u Ukrajini i na Bliskom istoku na ovo naše pitanje", objasnio je on.