MSP: Srbija čvrsto posvećena načelima Helsinškog završnog akta

Povodom pola veka od potpisivanja Helsinškog završnog akta, kojim su se sve evropske zemlje, izuzev Albanije, uz SAD, Kanadu i Sovjetski Savez, saglasile na temu međusobnih odnosa i evropske bezbednosti, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije poručilo je da zemlja ostaje čvrsto posvećena poštovanju načela tog dokumenta.

„Danas se navršava 50 godina od potpisivanja Helsinškog završnog akta, dokumenta koji je postavio osnove evropske bezbednosne arhitekture, utvrđujući principe koji i danas predstavljaju stubove međunarodnog poretka“, navodi se u objavi Ministarstva spoljnih poslova Srbije na društvenoj mreži „X“.

Ističe se i da, kao država naslednica SFR Jugoslavije, jedne od 35 potpisnica Akta iz 1975. godine, Srbija ostaje čvrsto posvećena poštovanju njegovih načela - suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirnog rešavanja sporova, uzdržavanja od pretnje silom i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

„Ovaj značajan jubilej je i prilika da uputimo poziv svim državama učesnicama Oebsa na poštovanje duha i slova Helsinškog akta, posebno u ovom kompleksnom i nestabilnom trenutku u međunarodnim odnosima kada se suočavamo sa sve većim izazovima koji ugrožavaju mir i bezbednost u Evropi“, dodaje se u objavi Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Na današnji dan 1975. godine potpisan je Helsinški završni akt, kojim su se sve evropske zemlje, izuzev Albanije, uz SAD, Kanadu i Sovjetski Savez, saglasile na temu međusobnih odnosa i evropske bezbednosti.

Na vrhuncu perioda smanjenja napetosti tokom Hladnog rata 1970-ih, finski predsednik Urho Kekonen bio je domaćin samita između SAD i Sovjetskog Saveza, na kome su američki predsednik Džerald Ford, sovjetski lider Leonid Brežnjev i drugi potpisali istorijsku deklaraciju posvećenost miru, kontaktima između Istoka i Zapada, evropskoj bezbednosti i ljudskim pravima.

Helsinškim dogovorom je priznata nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a 35 država potpisnica se obavezalo da će poštovati ljudska prava i osnovne slobode kao da će sarađivati na ekonomskim, naučnim, humanitarnom i drugim poljima.

Helsinški dogovor ipak pravno nema status ugovora i ne obavezuje (osim moralno) njegove potpisnice da ga poštuju.