Nacionale: Za razliku od Gervale, neki ministri su podnosili ostavke zbog ubistva žena

Dok su ministri na Kipru, u Rumuniji i kanadskoj provinciji Nova Škotska podnosili ostavke nakon slučajeva ubistava žena i kritika na račun institucija, na Kosovu se nakon ubistva Arljinde Zekaj u Vitomirici kod Peći otvorila rasprava o odgovornosti ministarke pravde Donike Gervale, koja je istovremeno nacionalna koordinatorka za zaštitu od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja, piše Nacionale.

Arljinda Zekaj je osma žena koju su ove godine ubili članovi porodice na Kosovu, a 67. žrtva od 2010. godine. Sumnja se da ju je u nedelju sekirom ubio dever, iako je, prema izveštajima, ranije upozoravala na opasnost koja joj je pretila.

Pre nego što je ubijena, Zekaj se pisanim putem obratila Osnovnom tužilaštvu u Peći, Osnovnom sudu u Peći i glavnom državnom tužiocu, izražavajući zabrinutost zbog postupaka bivšeg supruga i njegove porodice. Od ovih institucija, međutim, nije dobila odgovor.

Dva dana nakon ubistva, odgovornost institucija koje je trebalo da joj pruže zaštitu našla se u centru pažnje javnosti. Posebne reakcije izazvala je izjava ministarke pravde Donike Gervale, koja je u ponedeljak, tokom sednice Skupštine Kosova, govorila o ovom slučaju, navodeći da se Zekaj nije obratila Vladi Kosova.

„Zaista, danas nije dan za našu političku debatu. Pažljivo sam vas saslušala i primetila mnogo neznanja i nedostatka informacija o tome šta se zaista dogodilo. Protokoli su promenili pristup institucija. Zaista, broj ubistava ove godine je alarmantan, ali hajde da analiziramo, jer su isti zakoni važili i 2025. godine, kada je zabeleženo samo jedno ubistvo. Ubistvo partnera je međunarodni fenomen. Veoma ozbiljno shvatamo svaki slučaj koji se dogodi u našoj zemlji i to je veoma dobro. Arljinda se obratila pravosuđu i nije dobila zaštitu koju je tražila. Nažalost, Arljinda se nije obratila Vladi. Možda bi, da se obratila Vladi, bilo angažovanja, uz poštovanje ustavnog poretka naše zemlje“, izjavila je Gervala.

Njene reči izazvale su brojne reakcije i zahteve za ostavku, uz pitanje političke i institucionalne odgovornosti za slučajeve nasilja nad ženama i propuste u njihovoj zaštiti.

Na Kipru je u maju 2019. godine ministar pravde Jonas Nikolau podneo ostavku nakon što je otkriveno da je vojni oficir ubio sedam žena i devojčica. Slučaj je izazvao ogorčenje javnosti, između ostalog i zato što je nestanak nekih žrtava ranije bio prijavljen, dok se policija suočila sa kritikama zbog načina na koji je postupala. Nikolau je preuzeo političku odgovornost za situaciju i saopštio da odlazi sa funkcije, pozivajući se na svoju savest i principe, piše Nacionale.

U Rumuniji je u julu iste godine ministar unutrašnjih poslova Nikolaje Moga podneo ostavku nakon snažnih reakcija javnosti zbog ubistava tinejdžerki Aleksandre Măceșanu i Luize Melencu. U slučaju Aleksandre, koja je pozvala hitnu službu tražeći pomoć, vlasti su bile izložene kritikama zbog kašnjenja u reagovanju. Njena smrt pokrenula je zahteve za utvrđivanje institucionalne odgovornosti i reformu policije.

Političkih posledica bilo je i u Kanadi. Bred Džons, ministar pravde kanadske provincije Nova Škotska, podneo je ostavku u aprilu 2024. godine nakon kritika zbog svojih izjava o nasilju u porodici. Reakcije je izazvao kada je doveo u pitanje da li se nasilje u porodici može označiti kao epidemija.

„To je problem, ali postoje i veći problemi. Imamo problem sa oružjem, imamo problem sa drogom, postoji mnogo problema, nasilje uopšte“, izjavio je Džons.

Dok su u ovim slučajevima usledile ostavke ministara, ubistvo Arljinde Zekaj na Kosovu ponovo je otvorilo pitanje odgovornosti institucija i političkih zvaničnika zaduženih za zaštitu žena od nasilja, zaključuje Nacionale.