Novosti: Beograd ne menja kurs prema Rusiji, slede žestoki pritisci Zapada

Izbori u Srbiji tek što su završeni, a sve glasnije se govori o predstojećem talasu žestokih pritisaka sa Zapada na državno rukovodstvo Srbije da promeni svoju politiku prema Rusiji, prenose Večernje novosti.

Cilj očekivane diplomatske oluje, koja preti da se zakovitla nad Srbijom, po ovim predviđanjima bio bi formulisan kao usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU i Zapadom, ili drugim rečima - uvođenje sankcija Moskvi, ali ovo pitanje moglo bi da daođe na dnevni red tek na jesen.

Profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević tvrdi da će pritisci Zapada na Beograd svakako rasti što rat bude duže trajao i da će Srbija imati više problema da zadrži postojeću spoljnopolitičku poziciju.

"Naša politika po pitanju sukoba u Ukrajini do sada je bila izuzetno izbalansirana i mudra, a na njenu održivost najviše će uticati stanje na terenu. Eventualna promena stava po pitanju uvođenja sankcija Rusiji imala bi dalekosežni značaj i u njoj bi trebalo da učestvuje što veći broj faktora sa domaće političke scene", kazao je.

Profesor Milisavljević kaže i da bi bilo izuzetno nekorektno ukoliko bi postojeća vlada uzela na sebe da menja državni kurs, pa bi ovako krupno pitanje moralo da se nađe među domaćim zadacima nove političke garniture.

"To bi mogao da bude i pogodan formalni razlog za prolongiranje odluke i neutralisanje pritiska koji će sigurno biti sve jači", naveo je.

Sve i da hoće, Srbija u ovom trenutku teško može da se pridruži sankcijama prema Rusiji jer njeni organi vlasti nemaju neophodan legitimitet za ovako krupne odluke. Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević objašnjava da bi bilo krajnje neuobičajeno da se u interregnumu povlače ovako dramatični potezi.

"Odlazeće vlade po pravilu obavljaju samo neodložne i nužne poslove. Odluka o uvođenju sankcija stranoj zemlji bila bi sporna sa aspekta legitimiteta, a ne bi bila ni legalna. Domaći propisi ne preciziraju "tehničke" nadležnosti, ali nema dileme da definisanje ekstremnog zaokreta prema Rusiji, koji bi uključivao i ekonomske ili druge sankcije, u ovom trenutku ne bi smeo da se dogodi", kazao je  Milosavljević.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da će Brisel i Vašington pokušati da Srbiji zavrnu ruku i tako trasiraju njenu spoljnu politiku.

"Zapad je svakako planirao da pojača pritisak na Srbiju. Rezultati izbora, međutim, postavljaju pitanje da li je to uopšte moguće. Glasanje je jasno pokazalo da većina biračkog tela neguje snažna osećanja prema Rusiji. To važi ne samo za stranke koje su na svojoj rusofilskoj politici ušle u parlament, nego i za SNS, koji takođe u svojim redovima ima funkcionere i članove koji dele ovakav stav", navodi Anđelković.

On nema sumnju da sankcije Rusiji neće uvesti ni sadašnja, niti buduća vlada Srbije.

"To bi bila kapitulacija. A račun bi nam bio ispostavljen na terenu borbe Srbije za očuvanje Kosova i Metohije, kao i oko odbrane statusa Republike Srpske", kaže Anđelković.

Nadležnosti  "tehničke vlade", izvršne vlasti u vremenu od raspuštanja Narodne skupštine do formiranja novog kabineta posle održavanja izbora, u našem zakonodavstvu nisu precizno definisane. Pravnička logika, međutim, iz korpusa odluka odlazećih vlada izuzima one koje mogu imati dalekosežne posledice.

"Ovlašćenja vlade u prelaznom periodu po pravilu se ne preciziraju zakonom. Podrazumeva se utemeljenje svih odluka koje se tiču tekuće problematike. To je, recimo, slučaj sa "potpisivanjem" plata zaposlenima u javnom sektoru. Nadležnosti u periodu "čekanja" nove vlasti precizno se definišu samo kada je u pitanju lokalna samouprava. To se čini samo u slučaju raspuštanja opštinske ili gradske vlasti, kao vid zaštite od zloupotreba", kazao je profesor Bogoljub Milosavljević.