Obustava imigracionih viza za SAD: Politička poruka za Zapadni Balkan?

Odluka SAD da od 21. januara na neodređeno vreme obustave obradu imigracionih viza za državljane 75 zemalja, među kojima su sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Srbije, izazvala je brojne reakcije u regionu. Sagovornici Kosovo onlajna iz SAD, Skoplja, Prištine i Beograda većinom se slažu da ova mera ne predstavlja direktnu političku poruku Zapadnom Balkanu budući da se odnosi na ceo svet, ali naglašavaju da će ona izazvati određene negativne posledice. Iz Tirane poručuju da regulativa pokazuje da Vašington više nema povlašćenu politiku prema zemljama koje su članice Natoa, poput Albanije.

Piše: Katarina Saičić

Odluka Stejt departmenta doneta je u okviru pooštravanja primene odredbe o „javnom teretu“, koja omogućava odbijanje viza osobama za koje se proceni da bi mogle koristiti socijalnu pomoć u SAD.

Ona se ne odnosi na građane zemalja sa spiska koji žele da posete SAD turistički, poslovno, u naučne i druge svrhe, već cilja one državljane koji žele da rade u Americi i okoriste se o socijalnu pomoć. 

Iz Ambasade Prištine u Vašingtonu poručili su da mera Vašingtona da privremeno obustavi izdavanje imigrantskih viza ne utiče na one koji već imaju važeću imigrantsku vizu.

„Odluka se odnosi samo na izdavanje imigrantskih viza i ne primenjuje se na neimigrantske vize, kao što su vize za turiste, sportiste, kvalifikovane radnike i njihove porodice. Ona ne utiče na one koji već imaju važeću imigrantsku vizu“, saopštili su iz prištinske ambasade u SAD.

Ipak, pojedini kosovski političari burno su reagovali na tu situaciju, pa je tako bivši kosovski ambasador u Severnoj Makedoniji Đerđ Dedaj poručio da ona predstavlja jasan pokazatelj neuspeha i degradacije spoljne politike.

Neka vrsta kazne

Politički aktivista u SAD Valentin Ljumaj, smatra da će ona imati ozbiljne posledice i da predstavlja neku vrstu kazne prema Albaniji i Kosovu.

U Americi komentarišu i da mera nije najjasnije obrazložena, ali da će imati posledice.

Viša nerezidentna saradnica u Evropskom centru Atlantskog saveta u Vašingtonu Amanda Torp, ocenila je da će sve zemlje, uključujući i one sa Zapadnog Balkana, kojima su suspendovane imigracione vize, biti pogođene odlukom Stejt Departmenta. Ona se nada da to neće obeshrabiti mlade ljude da razmišljaju o preseljenju u SAD.

Torp za Kosovo onlajn ističe da odluka nije najjasnije obrazložena budući da ima implikacije na širok raspon država, od koje su neke dobri partneri Amerike.

„Pre svega, reč je o izuzetno širokom spektru zemalja - 75 država je zaista veliki broj. Lista obuhvata zemlje od Zelenortskih Ostrva, koja su među našim najpouzdanijim partnerima u Africi, preko Irana, pa sve do Bahama, destinacije u koju mnogi Amerikanci odlaze na odmor. Nejasno je zbog čega su na nju uvrštene i zemlje Zapadnog Balkana“, kazala je Torp, koja se u svojim istraživanjima fokusira na Zapadni Balkan i angažovanje Kongresa.

Prema njenim rečima, obrazloženje za to nije jasno, osim opšteg narativa da imigranti, navodno, crpe bogatstvo SAD,  što smatra netačnim.

„Smatram da će sve zemlje na ovoj listi biti pogođene, ali ne vidim da će neka konkretna država Zapadnog Balkana biti posebno ili specifično izložena posledicama. Takođe je nejasno koliko će ove mere trajati, kakve će imati neposredne posledice, kao i kakvi će biti njihovi dugoročni efekti na imigraciju i pokušaje njenog ograničavanja iz ovih zemalja“, navela je ona.

Uprkos ovoj meri, navodi da je SAD i dalje strateški partner za Zapadni Balkan.

„Verujem da Vašington i dalje može biti strateški partner - možda sa nepouzdanim narativom, ali i dalje pouzdan kada je reč o nacionalnoj bezbednosti. Ako pogledate različite dokumente i poruke koje dolaze iz Vašingtona, videćete da su one često neusklađene, pa čak i međusobno suprotstavljene“, kazala je Torp.

Ona se nada da mladi ljudi neće biti obeshrabreni Trampovom merom i da će i dalje želeti da imigriraju u SAD.

„Mislim da Sjedinjene Američke Države trenutno prolaze kroz prilično težak period. Demokratija je pod pritiskom i suočava se s ozbiljnim izazovima. Ipak, nadam se da će mladi ljudi, mladi imigranti i mladi sa Balkana i dalje želeti da dolaze u Ameriku“, zaključuje Torp.

Cilj zaustaviti ekonomske migrante

Marko Savković iz ISAK fonda ocenio je u razgovoru za Kosovo onlajn da je odluka SAD, još jedna u nizu političkih poruka celom svetu. Naglašava, međutim, da ona nije direktno usmerena protiv bilo koga u našem regionu. 

Savković je istakao da ta mera, koja je juče stupila na snagu, ipak predstavlja problem za odnos SAD i Prištine. 

„Tu se pokazalo da su građani koji su poreklom sa Kosova u većem riziku da koriste resurse koje Sjedinjene Države nude - u smislu socijalne pomoći i davanja. Ovim nije obuhvaćeno samo Kosovo, tu su i druge zemlje, kao i društva Zapadnog Balkana - ukupno 75 zemalja, što je veliki broj. To je opet deo Trampove agende u kontekstu da niko ne sme da koristi Sjedinjene Države, njihovo dobročinstvo ili dobre namere“, rekao je Savković. 

Kako kaže, ovim se šalje poruka da je sada tu jedna drugačija administracija koja neće dozvoliti da se uludo koriste resursi koje ona nudi. 

„Mislim da će verovatno pogoditi brojne ljude, ali je pitanje da li će pogoditi visoko obrazovane. Oni ovim pokušavaju da gađaju ili zaustave ekonomske migrante za koje smatraju da ih ima ionako previše, što je bitan deo Trampove agende. Ovo ne doživljavam kao konkretnu poruku Prištini - ovo je načelna odluka velikog zahvata koja ima implikacije za niz zemalja. Nije ona konkretno usmerena ni protiv koga na Zapadnom Balkanu. Ona je odraz unutrašnje politike SAD i potreba ljudi na vlasti“, naglasio je Savković.

Kosovska dijaspora pretežno okrenuta evropskim zemljama

Iz Prištine se čuju slični tonovi. Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenio je da odluka SAD neće imati veliki uticaj na Kosovo, budući da je kosovska dijaspora pretežno okrenuta evropskim zemljama. 

Muhadžiri za Kosovo onlajn objašnjava da je pomenuta mera prevashodno statistička i simbolička zato što, kako kaže, predsednik Tramp ima ideju o borbi protiv imigracije. 

„Ne verujem da ona ima političku poruku. Države na koje se odnosi su izabrane na osnovu visokog nivoa porodičnog spajanja tokom imigracije i nivoa GDP-a. Kosovo je bilo zastupljeno u obe tabele. Kosovo je veoma mala zemlja i ne verujem da na bilo koji način može uticati na imigracioni sistem u SAD, u poređenju sa drugim državama koje imaju 50 ili 100 miliona stanovnika. Ovo je PR i oruđe za Trampa da ubedi svoje sopstvene birače da se globalno bori protiv imigracije“, naglasio je Muhadžiri. 

Upitan u kojoj meri je ova odluka uticala na lidere pogođenih zemalja, analitičar ističe da su politički lideri i mediji napravili jasnu razliku i istakli da je ova odluka povezana isključivo sa imigracijom, a ne sa turističkim vizama. 

„Ljudi i dalje mogu da putuju, uče ili posete SAD. Situacija je drugačija kada je u pitanju imigracija, ali su cifre veoma male. Ne verujem da će ova odluka imati veliki uticaj na Kosovo. Kosovska imigracija je većinski povezana sa Evropom, konkretno Nemačkom, Švajcarskom i skandinavskim zemljama, a SAD su dosta niže na toj listi destinacija. U početku je ova odluka iznenadila mnoge, ali nakon što je objašnjena, nije mnogo uticala na političku i javnu sferu“, zaključio je Muhadžiri.

Svaki treći imigrant iz Severne Makedonije koristio socijalnu pomoć

Analitičar i direktor Makedonskog centra za međunarodnu saradnju Aleksandar Kržalovski ocenio je da se mera SAD odnosi na ceo svet, ali objašnjava i zašto su zemlje Zapadnog Balkana dospele na listu.

„Objavljeno je i koji su procenti korišćenja socijalne pomoći. Na primer, za Kosovo je bilo 41 posto, za Albaniju 45 ili obrnuto. Makedonija je na toj listi bila sa 33 posto. Znači svaki treći građanin, državljanin Makedonije koji je tražio imigrantsku vizu u Americi, takođe je primao socijalnu pomoć. Cilj ove mere je da se obeshrabri dolazak u Ameriku da bi neko bio na teretu socijalnog sistema SAD. Zato nema Srbije na listi, već su obuhvaćene države koje su imale preko 25 posto građana korisnika socijalne pomoći“, rekao je Kržalovski za Kosovo onlajn.

Ističe da su na listi prevashodno zemlje iz Afrike, ali ima ih i iz Latinske Amerike i generalno države u kojima ekonomska situacija nije dobra. 

„Ovde je cilj da nema zloupotrebe sistema, odnosno da se privuku ljudi koji žele da dođu i da doprinesu američkoj ekonomiji, a ne da budu na teretu američkog sistema. Sad to što su i naše države takve, odnosno naši građani koji su otišli tamo i odmah se prijavili, možda je to malo i stvar mentaliteta da se proba dobiti sve što se može. Očigledno će se pooštriti stvari tamo. U sledećem periodu samo ljudi koji zaista žele da idu tamo da rade će dobijati takvu vizu“, naglasio je ovaj analitičar.

Bez povlašćenih

Politički analitičar i urednik u dnevnom listu „Tema“ u Tirani Ili Pata ocenio je za Kosovo onlajn da SAD više nemaju povlašćenu politiku za zemlje Natoa, budući da su i one kažnjene suspendovanjem imigracionih viza za Ameriku.

„Nešto novo se dešava u svetu. SAD više nemaju povlašćenu politiku za zemlje poput nas, koje su nazivane satelitima ili saveznicima, budući da su deo Natoa. To uključuje Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, kao zemlje Natoa, koje su deo država kažnjenih ovom predsedničkom odlukom. Dakle, zavisi od toga kako će se ovo pitanje odvijati u Kongresu ili na američkom sudu. Međutim, suština je da Trampova Amerika više nema taj odnos sa zemljama saveznicama Natoa, iako ovde može biti nekih refleksija. Sada je odnos drugačiji, odnos koji ima veze sa imigracionom politikom. Koliko ja znam istoriju Sjedinjenih Država, ovo nije nešto novo“, rekao je Pata.

Dodao je da Albanija ima veliki deo imigranata koji rade u SAD, ali održavaju veze sa zemljom porekla. 

„Njihova veza sa Sjedinjenim Državama je u smislu zaposlenja jer su ekonomski imigranti, ali njihova duša i um ostaju u Albaniji. Tamo imamo takve prijatelje i rođake. Ovo je očigledno neprihvatljivo za Ameriku, i uvek je bilo tako“, kazao je Pata.

Prema njegovom mišljenju ceo koncept je više psihološki i politički.

„Građani Albanije, Severne Makedonije ili Crne Gore su kap vode u velikom okeanu SAD, ali ovo je politička odluka, koju ne mislim da je doneo samo Donald Tramp. Tačno je da je on predsednik i da ima svoj tim, ali ovo je odluka Stejt departmenta, koji kroz nju želi da prenese svoje poruke Balkanu - 'mi donosimo novu eru'“, rekao je Pata.