Istraživanje: Više od dve trećine Srba na Kosovu smatra da im se položaj pogoršao

Srpska zajednica na Kosovu nalazi se u stanju izražene institucionalne, društvene i egzistencijalne neizvesnosti, zaključak je novog istraživanja javnog mnjenja nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije – CASA. Kao najvažniji problemi izdvajaju se najavljena integracija zdravstva i obrazovanja, odnosno, zatvaranje institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu, političke i međuetničke tenzije, nepovoljna ekonomska situacija i ograničene mogućnosti zapošljavanja.

Istraživanje „Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu“, sprovedeno je krajem prošle i početkom ove godine među 600 ispitanika u 17 opština na Kosovu, uz 12 dubinskih intervjua sa predstavnicima sektora zdravstva i obrazovanja, stručnjacima, novinarima i predstavnicima civilnog društva.

Rezultati pokazuju da više od dve trećine pripadnika srpske zajednice na Kosovu smatra da im se položaj pogoršao u poređenju sa prošlom godinom. Taj odgovor dalo je 33,96 odsto ispitanih, dok je gotovo isto toliko (33,9 odsto) reklo da se položaj veoma pogoršao. Svega 2,57 odsto ispitanika smatra da je položaj poboljšan, a njih 2,74 odsto ocenjuje da je mnogo bolji.

Političke tenzije predstavljaju jedan od faktora koji značajno utiču na percepciju položaja srpske zajednice na Kosovu. Od ukupnog procenta anketiranih ispitanika 56,85 odsto smatra da su političke tenzije veoma veliki problem, 27,23 odsto ispitanika ovu pojavu deklariše kao veliki problem, dok za 11,13 odsto anketiranih političke tenzije i nisu i jesu problem.

Međuetničke tenzije predstavljaju jedan od izvora zabrinutosti i nesumnjivo utiču na položaj srpske zajednice na Kosovu. Na osnovu odgovora, 44,35 odsto ispitanika smatra da je ovo veoma veliki problem dok za 29,11 odsto međuetničke tenzije predstavljaju veliki problem. Za 20,38 odsto ispitanika ovakva vrsta tenzija i nije i jeste problem. Istovremeno, za 3,08 odsto anketiranih ispitanika one predstavljaju mali problem i za isto toliko ispitanika (3,08 odsto) međuetničke tenzije uopšte ne predstavljaju problem.

Ističe se da je jedan od najvažnijih nalaza istraživanja snažan kontrast između stavova građana prema različitim oblicima institucionalnog uključivanja. Dok velika većina ispitanika, kako se navodi, ne podržava najavljenu integraciju obrazovanja i zdravstva u postojećem političkom i institucionalnom kontekstu, oko 85 odsto podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu Kosova i ta podrška je porasla u odnosu na prethodnu godinu.

Prema istraživanju NVO CASA, skoro polovina ispitanika razmatrala bi odlazak u slučaju jednostrane integracije, a najozbiljnije upozorenje koje proizlazi iz istraživanja odnosi se na iz Prištine najavljenu integraciju obrazovnog i zdravstvenog sistema.

Precizira se da je 47,09 odsto ispitanika izjavilo je da bi napustilo Kosovo ukoliko bi integracija bila sprovedena bez prethodnog dogovora sa predstavnicima srpske zajednice i kao jednostrana odluka Prištine. Samo 17,47 odsto ispitanika smatra da takva integracija ne bi uticala na njihovu odluku o ostanku, dok 35,45 odsto nije moglo da proceni njen uticaj.

„S obzirom na najavljenu integraciju školstva i zdravstva u kosovski sistem, očekivano je da je neizvesnost u pogledu statusa obrazovnih institucija i validnosti budućih diploma visokorangirana na lestvici problema sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu“, konstatuje ova organizacija. U vezi sa tim, 71,06 odsto anketiranih ispitanika smatra da je ovo veoma veliki problem dok 18,84 pdsto ispitanika deli mišljenje da je neizvesnost u pogledu statusa obrazovnih institucija i validnosti budućih diploma veliki problem.

Istraživanje, ističe se, pokazuje i da problem građani ne vide prvenstveno u kvalitetu postojećih zdravstvenih i obrazovnih usluga, već u neizvesnosti oko njihovog budućeg institucionalnog statusa. Posebno su važna pitanja očuvanja nastave na srpskom jeziku, priznavanja diploma i profesionalnih kvalifikacija, zaštite prava zaposlenih i očuvanja dostupnosti zdravstvene zaštite.

Istraživanje ukazuje na širi problem odnosa građana i institucija. Srpska zajednica institucije Kosova u velikoj meri doživljava kao nedovoljno sposobne da odgovore na potrebe građana, posebno zbog niskog nivoa transparentnosti, slabe komunikacije i ograničenih mogućnosti za stvarno učešće građana u donošenju odluka.

U saopštenju se navodi da poseban problem predstavlja institucionalna fragmentacij i da „paralelno funkcionisanje sistema Kosova i Srbije ne pruža građanima jednostavne alternativne puteve, već često proizvodi dodatne administrativne prepreke i otežava ostvarivanje prava u oblastima poput ličnih dokumenata, socijalne zaštite, imovinskih prava i pristupa javnim uslugama“.

„Iseljavanje više nije samo ekonomsko pitanje. Istraživanje potvrđuje nastavak trenda iseljavanja srpske zajednice sa Kosova. Međutim, građani migracije sve manje posmatraju samo kroz ekonomsku prizmu. Pored ekonomskih razloga, politička nestabilnost, osećaj bezbednosne nesigurnosti i institucionalna neizvesnost sve više utiču na odluku o odlasku, naročito među stanovnicima severa Kosova. Istraživanje upozorava da migracija predstavlja dugoročan demografski izazov za održivost i buduće prisustvo srpske zajednice“, ocenjuje NVO CASA.

Nedostatak mogućnosti za zaposlenje, koji je ranije bio rangiran kao najveći problem, sada se nalazi na petom mestu. Nedostatak mogućnosti za zaposlenje za 57,88 odsto ispitanika predstavlja veoma veliki problem dok za 24,14 odsto to je veliki problem a za svega 2,23 odsto ispitanika ovo pitanje uopšte nije problem.

„Upoređivanjem rezultata anketiranih ispitanika sa severa i juga Kosova, možemo uočiti da su ovom negativnom pojavom pogođeni približno pripadnici srpske zajednice severno i južno od reke Ibar. Konkretno, 60,14 odsto ispitanika sa severa se izjasnilo da za njih nedostatak mogućnosti za zaposlenje predstavlja veoma veliki problem, dok je identičan odgovor dalo 55,78 dsto ispitanika sa juga“, ukazuje organizacija.

Ovaj nedostatak kao veliki problem vidi 21,35 odsto ispitanika sa severa i 26,73 odsto ispitanika sa juga, a približno isti procenat ispitanika sa severa (12,10 osto) i juga (13,20 odsto) smatra da trenutno stanje i nije i jeste problem.

„Istovremeno, struktura zaposlenosti pokazuje koliko su institucije koje  funkcionišu u srpskom sistemu i dalje značajne za ekonomsku održivost zajednice: među zaposlenim ispitanicima, 59,06 odsto radi u institucijama u srpskom sistemu, dok 9,06 odsto radi u institucijama kosovskog sistema. To znači da eventualne institucionalne promene u zdravstvu i obrazovanju nisu samo pitanje administrativne reorganizacije, već potencijalno imaju direktne posledice po zaposlenost, socijalnu sigurnost i lokalne ekonomije“, zaključuje se u saopštenju.