Odbor za zakonodavstvo usvojio nacrte nekoliko zakona o saradnji sa Švedskom i Belgijom

Odbor za zakonodavstvo Skupštine Kosova usvojio je danas jednoglasno nacrte četiri zakona koji se odnose na međunarodne sporazume o pravnoj saradnji sa Švedskom i Belgijom.

Reč je o zakonima o ratifikaciji sporazuma između Kosova i Švedske koji se tiču ekstradicije, transfera osuđenih lica i međusobne pravne pomoći u krivičnim stvarima, kao i Nacrt zakona o ratifikaciji ugovora o međusobnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između Kosova i Belgije, prenosi Kosovo pres.

Predsednik Odbora Vigan Ćoroli ukazao je da je reč o sveobuhvatnom paketu pravnih instrumenata uspostavljenih u sferi krivičnog pravosuđa.

„Ako se protiv državljanina Republike Kosovo vodi krivični postupak u Švedskoj — ili obrnuto — odnosno ako državljanin Kosova treba da izdrži kaznu za krivično delo počinjeno u Švedskoj, ta osoba može biti prebačena u Republiku Kosovo radi izdržavanja te kazne“, objasnio je Ćoroli.

On je, takođe, najavio da će nakon završetka konkursa za dva upražnjena mesta u Sudskom savetu Kosova, kao i pozicije direktora Agencije za borbu protiv korupcije, Odbor formirati radne grupe za razmatranje kandidatura i prijava.

Ćoroli je predložio poslanika Bljerima Gašija za predsednika radne grupe koja će biti zadužena za razmatranje prijava za članstvo u Sudskom savetu Kosova.

Formiranje dve radne grupe usvojeno je jednoglasno, sa 11 glasova „za”.

„S obzirom na to da su javni pozivi za dva upražnjena mesta članova Sudskog saveta, kao i drugi javni poziv za poziciju direktora Agencije za borbu protiv korupcije, sada zatvoreni, mi ćemo, kao nadležni odbor, formirati radne grupe za razmatranje kandidatura i prijava“, kazao je Ćoroli.

Poslanica DPK Bljerta Deljiju Kodra iznela je zamerku zbog načina na koji se razmatraju zakoni o ratifikaciji sporazuma jer bi, kako je rekla, ministarka pravde Donila Gervala na sednici Odbora trebalo da obavesti poslanike o sadržini tih dokumenata.

„Ustaljena praksa je bila da ministar dođe pred Odbor i podnese izveštaj o sporazumima. Skupština ne bi trebalo da zaobilazi ove dobre prakse. S obzirom na to da je ministarka održala bilateralne sastanke sa državnim predstavnicima, prikladno je – kako za javnost, tako i za nas – da ona izađe pred Skupštinu i informiše poslanike pre glasanja. Ove prakse se ne smeju zaobilaziti, a ni glasanje se ne bi smelo odvijati na način na koji je to danas učinjeno“, rekla je Deljiju Kodra.