Polemika oko neposrednog izbora predsednika Kosova: Povećati legitimitet ili smanjiti rizik

Kosovo je parlamentarna republika, glavne odluke se donose u skupštini i vladi, uključujući izbor predsednika zemlje, konstatuje GazetaEkspres i naglašava da se 11 godina od stupanja na snagu Ustava, još zahteva njegova izmena, a da je u promenu neophodno uključiti način izbora predsednika zemlje.

Kako dalje navodi taj dnevnik politički analitičari smatraju da predsednik mora biti izabran glasovima naroda kako bi imao ujedinjujuću ulogu.

Politički analitičar Beljulj Bećaj kaže da su ljudi na Kosovu dostigli nivo svesti da sami biraju predsednika zemlje.

„Na osnovu prakse koja je pokazala da se oko predsednika razvijaju taktike, koje su namenjene samo političkoj dobrobiti onih koji taktiku prave, a ne radi istinskih interesa građana, smatram da su sazrele okolnosti za razmišljanje o promeni ustava. Ako uporedimo taktiku političkih partija i istinske interese građana, bez obzira na nivo političke svesti građana, mislim da je bolje dati prednost građaninu i da pitanje izbora predsednika bude u rukama građana, nego u rukama političkih stranaka koje deluju iz sopstvenih koristi, a ne u interesu građana “, rekao je Bećaj za Economi Online.

Taj analitičar naglašava da će to povećati ovlašćenja predsednika, ali i odgovornosti i veruje da neće biti toliko prostora za manevre i taktike političkih stranaka kao što je to danas.

GazetaEkspres navodi da profesor Univerziteta Mazllum Baraliu kaže da je izbor predsednika od strane samog naroda demokratskiji i da bi predsednik imao više legitimiteta, dodajući da će ovlašćenja biti povećana, ali neka i ograničena.

"Ovlašćenja predsednika sada su regulisana članom 84 Ustava Kosova, a u novom ustavu bi trebalo da bude oko 30 ovlašćenja, proširenih ili ne, ali bi bili regulisani i restriktivni mehanizmi kojih sada u ovom Ustavu nema", ističe Baraliu.

Međutim, predsedavajuća Odbora za zakonodavstvo Albulena Haxhiu, razmišlja drugačije, piše dalje Gazeta navodeći da ona smatra da kosovskom ustavu ne treba takva intervencija, jer je parlamentarna republika, a ne predsednička.

„Verujem da je Kosovo pravilno ustavno orijentisano i određeno kao parlamentarna republika, ako bismo imali predsedničku republiku, to bi značilo da predsednika bira narod. Verujem da su u Ustavu jasne nadležnosti Vlade, Skupštine i predsednika i verujem da ovde ne bi trebalo biti mešanja ili promena “, kaže Haxhiu za EO.

Ona napominje da predsednik Kosova ne bi trebalo da ima veća ovlašćenja nego sada, pošto bi važna pitanja za zemlju, kao što je razmena teritorija, bila izložena riziku.

"Imali smo problema sa pojedinim predsednicima, a posebno sada sa predsednikom Tačijem gde on proizvoljno i neustavno kandiduje opasne ideje u vezi sa razmenom teritorija. Ipak verujem da to nisu razlozi za izmene u izboru predsednika od strane građana Kosova "dodala je Haxhiu.

Prema Poslovniku o radu Skupštine, izbor predsednika se vrši dvotrećinskom većinom glasova svih članova Skupštine. Ako dođe do promene Ustava i predsednika direktno bira narod, očekuje se da predsednik preuzme dodatne ovlašćenja koja sistem čine polupredsedničkim ili predsedničkim, u zavisnosti od promena koje bi bile odobrene, dodaje Gazeta.