Zašto su Rama i Kurti kao rogovi u vreći?

„Kosovo i Albanija, zajedno u teškim i u dobrim danima“, poručila je danas kosovska predsednica Vjosa Osmani dočekujući u Prištini predsednika Albanije Bajrama Begaja na crvenom tepihu. Premijera Albanije Edija Ramu, koji je u ponedeljak boravio u Prištini, predsednik kosovske vlade Aljbin Kurti ne da nije dočekao uz počasti, nego se sa njim nije ni sastao.

Ako je Ramino otkazivanje zajedničke sednice dve vlade pre bezmalo godinu, 14. juna 2023, protumačeno kao „alarm“, međusobno izbegavanje dvojice premijera i 12 meseci kasnije ukazuje da njihovi odnosi u međuvremenu nisu izglađeni.

Rama se u Prištini pre dva dana sastao sa Osmani i sa gradonačelnikom Prištine, ali nije prisustvovao obeležavanju godišnjice Prizrenske lige, iako je za tu manifestaciju dobio poziv iz Kurtijevog kabineta.

Boravak u Prištini on je, međutim, iskoristio da očita bukvicu Kurtijevoj vladi, navodeći da je kosovska spoljna politika postala unutrašnja i da donosi glasove građana, ali da Kosovu šteti u inostranstvu, kao i da strast treba držati podalje od politike i razdvojiti nacionalni interes od partijskog.

Inače, prošlog meseca na Samitu lidera Zapadnog Balkana i EU o Planu rasta u Kotoru, kamere su zabeležile da je Rama ignorisao Kurtija i da se sa njim nerado rukovao kada je ušao u prostoriju u kojoj je Rama razgovarao sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Džejmsom O’Brajenom i specijalnim izaslanikom Francuske za Zapadni Balkan Reneom Trokazom. Dok su O’Brajen i Trokaz ustali kako bi se rukovali sa Kurtijem, Rama je to učinio sedeći. 

Mimoilaženje dvojice premijera u ponedeljak u Prištini, međutim, prema oceni profesora Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljuma Baraljiua ne znači da između Rame i Kurtija postoji sukob, već on smatra da se pre može govoriti o različitim političkim viđenjima problema, iako obojica pripadaju partijama levice.

"To je pitanje ličnih viđenja i ideologija partije po određenim pitanjima. Realno gledano, nema nekakve radikalne razlike između njih, niti nesuglasica ozbiljne prirode ili animoziteta", kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Pa ipak, on kaže da iako detalji nisu poznati, da po onome što se da videti javno ili iza nekakvih kulisa, izgleda da lični odnosi nisu najbolji, ali ističe da su odnosi institucija ono što je važno. 

"Državni odnosi su na određenom dobrom nivou, odnosi između građana su na jako dobrom nivou, onako kako dolikuje 21. veku i demokratiji u ovom veku. Međutim, očigledno je da je vreme da balkanski lideri, koji po neki put izigravaju velikane i smatraju da predstavaljaju velike države i velike sile, a to nije nijedna zemlja na Balkanu, treba da shvate da su poverenje građana dobili da poboljšaju odnose, život građana, ekonomske odnose, a ne da se rukovode balkanskim inatima jer to ne vodi nigde. Treba se uozbiljiti, ne samo ova dvojica nego i ostali, jer ima tu i tamo nesuglasica u određenim elitama unutar nekih zemalja na Balkanu, i da se lični odnos ponekad ili neko vreme reflektuje i na državničke i političke odnose između predstavnika dve zemlje", kaže Baraljiu.  

Politikolog Ognjen Gogić, međutim, ocenjuje da između Kurtija i  Rama postoje sukobi koje su vrlo duboki i po prirodi i lični i politički. Kako navodi, u osnovi se radi o borbi za prevlast, odnosno za to ko će biti albanski lider jer u albanskom korpusu te uloge nisu izdefinisane, a i Rama i Kurti sebe vide kao glavnog panalbanskog lidera.

„Dok se ne budu iskristalisali hijerarhijski odnosi između njih dvojice, verovatno ne možemo da očekujemo da će dolaziti do međusobnih susreta i do nekih drugačijih poruka“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Odustvo Rame sa manifestacije kojom je obeležena godišnjica Prizrenske lige, prema Gogiću između ostalog pokazuje da on nije želeo da prisustvuje “Kurtijevom trijumfu”, zato što je Kurti na ovom skupu “zauzeo pozornicu” i poslao panalbanske poruke.

“Rama bi verovato bio samo u publici, što bi zapravo sugerisalo da je on tu podređen i da ima sekundarnu ulogu u tom panalbanskom pokretu. Rama je procenio da za njega nije pametno politički da se nađe tu. On se u Prištini sreo sa Vjosom Osmani, čime je pokazao da pravi razliku u kosovskom rukovodstvu i da prepoznaje razliku koja postoji među njima. Sastao se i sa gradonačelnikom Prištine i tada je poslao kritičke poruke na račun vlade u Prištini. Kada se sve to zajedno sagleda, to pokazuje razmere sukoba između njega i Kurtija i da i jedan i drugi koriste svaku priliku da to podvuku”, ocenjuje Gogić. 

On nabraja više stvari koje dele Ramu i Kurtija, a jedna od njih je ta što je Rama želeo da ima određenu ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, kao što ju je imao u vreme kada je pregovore sa kosovske strane vodio Hašim Tači, a što Kurti ne želi.

“Kurti ne želi da se Rama pita, već da je samo Priština ta koja definiše uslove dijaloga sa Beogradom bez velike Ramine uloge. Rama je na to odgovarao na svoj način, pokušavajući da Kurtija marginalizuje time što je svojevremeno i sam napravio neki nacrt statuta ZSO, izjašnjavao se o pitanju ZSO, ali i o sporazumima kao što je francusko-nemački i generalno je kritikovao Kurtijevu politiku i pristup u dijalogu. I sada je u Prištini uputio kritike vladi Kosova, što je jedna nediplomatska stvar u smislu da dođete u neku prestonicu i kritikujete postupke te vlade", kaže Gogić.

Ni Kurti, dodaje, nije bez odgovornosti za odnos kakav postoji, jer je svojevremeno vodio kampanju protiv Rame na parlamentarnim izborima u Albaniji, na kojima je imao svoje kandidate, a razlike među njima postojale su i po pitanju inicijative Otvoreni Balkan čiji je Rama bio jedan od glavnih proponenata, dok je Kurti bio protivnik inicijative i to je doživljavao kao izdaju od strane Albanije. U njihovim odnosima, dodaje, sporni su i odnosi između premijera Rame i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji imaju jednu vrstu partnerstva na koje Kosovo nikada nije gledalo s odobrenjem i uvek se plašilo da će biti marginalizovano.

“Takođe, Rama je bio u jako dobrim odnosima sa Hašimom Tačijem kojeg je podržavao dok je vodio pregovore sa Beogradom i svojevremeno je posetio Tačija u pritvoru u Hagu, što je Kurti doživljavao kao atak na sebe, budući da je glavni politički protivnik rival Kurtija, sve vreme bio Hašim Tači", navodi Gogić.

On kao zanimljivo ističe to što se Rama u ponedeljak susreo sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani jer njih dvoje, kako konstatuje, u prošlosti nisu imali dobre odnose. 

“Odnosi Rame sa Tačijem i sa Vučićem su svojevremeno opterećivali i odnose koje je on imao sa Osmani. Međutim, došlo je do jednog raskola u odnosima na samom Kosovu, između predsednice Osmani i premijera Kurtija i čini se kao da na neki način Osmani kontrira Kurtiju time što se stala sa Ramom. To zapravo ukazuje da su odnosi među albanskim liderima mnogo komplikovaniji i složeniji nego što bi mi ovde pretpostavili i da se oni čak razmimoilaze po nekim ključnim pitanjima od svog nacionalnog interesa”, zaključuje Gogić.

Rivalitet između Kurtija i Rame, prema mišljenju stručnjaka za međunarodne odnose iz Tirane Dritana Hotija, bazira se na tome ko će biti glavni protagonista albanskog pitanja unutar „albanskog sveta“, ali on smatra da između njih nema ideoloških razlika koje bi bile štetne po interese Albanaca na Balkanu.

"Rama traži gotovo potpuno usaglašavanje stavova albanskog faktora sa stavovima međunarodne zajednice, dok Kurti kao premijer nove države svoje stavove zasniva na onome što on naziva akutnim egzistencijalnim zabrinutostima, a to su unutrašnji identitet, politička i geopolitička briga. Ovi stavovi Kosova, prema njegovim rečima, treba da prevladaju nad elastičnošću koju Priština treba da ima prema šemama velikih sila za naš region. Ovde uglavnom govorim o američkim planovima", kaže Hoti, koji je predavač na Mediteranskom Univerzitetu u Tirani i na Univerzitetu “Karl-Francens” u Gracu.

Rivalstvo Rame i Kurtija, kako smatra, ponekad stvara loš ukus i utisak da ne postoji zajednički stav o pitanjima od kapitalnog značaja za Albance.

“To podseća na nekadašnje istorijske sporove između različitih eksponenata albanske političke elite. Albanci su, međutim, lako prešli od sukoba do konsenzusa kroz nacionalne skupštine", ističe Hoti. 

On ocenjuje i da Kurtijevi često dogmatski stavovi stvaraju nervozu i loš ukus kod Amerikanaca, a što smanjuje prednost Kosova u regionalnim odnosima. 

"SAD imaju dugoročnu politiku i žele postepeno da uvuku Srbiju u evroatlantski tabor i pokazuju strpljenje u ovom procesu. Vidim da Kurti ne daje pravu poruku o veoma važnim pitanjima, a mislim da je Rama samo napravio greške provokativnošću, kao u slučaju Otvorenog Balkana, kada je arogantno zahtevao da Kosovo bude deo ove inicijative, koju je nazvao važnom za mir na Zapadnom Balkanu. Mir u regionu zavisiće od nekoliko drugih faktora, kao što je razvoj rata Rusije i Ukrajine, koji ima direktan uticaj na jugoistočnu Evropu zbog etničkih i verskih elemenata. Mir zavisi i od promene koja treba da se desi u našim zemljama. Srpske elite moraju da prođu kroz proces deideologizacije, a albanske kroz proces pragmatizma i fleksibilnosti, jer moramo biti svesni da ne možemo imati maksimalističke zahteve i dostignuća u našem nacionalnom pitanju”, navodi Hoti.

U odnosu Rame i Kurtija, prema oceni istoričara Stefana Radojkovića postoji još jedna dimenzija, odnosno, Rama je, kaže, verovatno kao pripadnik albanskog naroda, zadužen da urazumi Aljbina Kurtija koji se ne ponaša konstruktivno.

„Albanskom premijeru Rami jasno je da prištinska administracija zavisi od pomoći i podrške Zapada. Ponašanje Kurtija u okviru briselskog dijaloga i odnos prema Srbima na KiM je ponašanje koje govori da on ne sluša uputstva i direktive zapadnih sponzora i podržavaoca i to je jako loše ocenjeno, što smo videli u izjavama bezbroj stranih zvaničnika, a ovaj kanal koji ide kroz Edija Ramu je onaj za koji se misli da će imati najvećeg uticaja i da će umeti da deluje pozitivno na Aljbina Kurtija”, kaže Radojković za naš portal.

Komentarišući to što se Rama tokom posete Prištini u ponedeljak nije sastao sa Kurtijem, ali jeste sa predsednicom Vjosom Osmani i gradonačelnikom Prištine, naš sagovornik kaže da je takav Ramin izbor jasan signal da Pokret Samoopredeljenje ima limite autonomnog delovanja do jedne mere, a da se do određene mere pitaju njihovi podržavaoci sa Zapada koji govore i glasom Edija Rame.

“Rama je predstavnik države koja je članica Nato saveza i on je jedan od najuticajnih predstavnika albanskog naroda na Zapadnom Balkanu. Tirana nije samo centar etničkog okupljanja i sabranja albanskog naroda već je Albanija ključan akter u unutralbanskim odnosima. Videli smo da su pokušaji Kurtija i administracije u Prištine da se nametnu kao ključan akter u međualbanskim odnosima doveli do jako loših rezultata, pre svega na izborima u Severnoj Makedoniji, kao i u južnim delovima Srbije među albanskom zajednicom i to je sve nešto što narušava poziciju Tirane”, kaže Radojković koji ocenjuje i da je sve ovo ipak visoka politika koja se običnog sveta ne tiče toliko.