Prenkaj: Slučajevi Kosova i Kipra neuporedivi, međunarodno pravo primenjivano na različite načine

Potencijalno ponovno pokretanje pregovora o Kipru ne može se porediti sa pitanjem Kosova, jer su međunarodno pravo i odluke Ujedinjenih nacija u ova dva slučaja primenjivani na različite načine, ocenio je diplomata Albert Prenkaj za Kosovo onlajn, navodeći da bi novo angažovanje administracije predsednika SAD Donalda Trampa moglo da ubrza proces rešavanja pitanja srpske zajednice na Kosovu.

On je ocenio da je obnavljanje pregovora o Kipru pozitivna vest i ukazao da je ta ostrvska država, uprkos podeli ostrva, punopravna članica Evropske unije.

„Kipar je doslovno deo Evropske unije i, uprkos severnom delu koji je pod upravom Turske Republike Severni Kipar (TRSK), priznate samo od strane Turske i koja u velikoj meri zavisi od njene vojne kontrole, ostaje punopravna članica Unije. Zelena linija uspostavljena je 1964. godine pod nadzorom trupa Ujedinjenih nacija, na osnovu Rezolucije 186 Saveta bezbednosti, a predviđeno je da pregovori budu obnovljeni 2027. godine“, rekao je Prenkaj.

Prema njegovim rečima, najave iz Ujedinjenih nacija i Evropske unije o diplomatskim inicijativama predstavljaju pozitivan signal.

„Najava generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša o početku novih pregovora, kao i 'novi zamah' predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa specijalnim izaslanikom EU, dobra je vest. Format pregovora 5+1 uključuje lidera kiparskih Grka, lidera kiparskih Turaka, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, kao i predstavnike Grčke, Turske i Velike Britanije“, rekao je Prenkaj.

On je dodao da se u diplomatskim krugovima govori o mogućim modelima rešenja.

„Govori se o mogućim ishodima: rešenju zasnovanom na dve države u okviru namerno labavog federalnog ustrojstva, sa jednim međunarodnim pravnim subjektivitetom i usko definisanim zajedničkim nadležnostima. Po svemu sudeći, nastoji se da se održi međunarodno jedinstvena državna struktura sa jednim mestom u Ujedinjenim nacijama“, naveo je on.

Prenkaj je ocenio da poređenja Kipra i Kosova nisu odgovarajuća i podsetio da su postojali pokušaji da se ta dva slučaja izjednače.

„Što se tiče Kosova, na samom početku administracije bilo je istupa osoblja Unmika koji su pokušavali da uporede Kipar sa Kosovom, odnosno ostatak Jugoslavije sa Kosovom pod administracijom Ujedinjenih nacija i sa Nato trupama kao garantom mira“, rekao je Prenkaj.

Govoreći o međunarodnopravnom položaju Kosova, podsetio je na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde i kasniju rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

„Podsetimo da je Međunarodni sud pravde 22. jula 2010. godine doneo savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo opšte međunarodno pravo. Nakon toga je 9. septembra 2010. godine usvojena Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 64/298, kojom se pozdravlja savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde i podržava dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije“, rekao je on.

Prenkaj je podsetio i na plan Martija Ahtisarija i proces međunarodnog priznanja Kosova.

„Pošto izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore u Beču između predstavnika Kosova i Srbije Marti Ahtisari, koji je 26. marta 2007. godine podneo izveštaj o budućem statusu Kosova generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, preporučujući uslovnu nezavisnost Kosova pod nadzorom međunarodne zajednice, nije uspeo da ubedi sve članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kosovo je, uz pomoć saveznika i sponzora svoje nezavisnosti, počelo da lobira za priznanja, koja su do danas stigla od 120 država“, rekao je Prenkaj.

Govoreći o kampanji Srbije za povlačenje priznanja Kosova, rekao je da takav proces formalno ne postoji u međunarodnom pravu.

„Što se tiče povlačenja priznanja nezavisnosti država kao međunarodnopravnog pojma, ono ne postoji. Međutim, akademske studije ukazuju da povlačenje priznanja de fakto postoji. Već nekoliko godina svedočimo kampanji Srbije koja se služila modelom Maroka za povlačenje priznanja Zapadne Sahare, kao i modelom Kine za povlačenje priznanja Tajvana, a ta kampanja traje i danas u različitim oblicima. U nekoliko navrata, u sporazumima sa predstavnicima Evropske unije, kao i sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, zatraženo je da se Srbija uzdrži od lobiranja za povlačenje priznanja Kosova, dok je od Kosova zatraženo da suspenduje zahteve za članstvo u međunarodnim organizacijama“, rekao je Prenkaj.

On smatra da odsustvo političke volje u Beogradu i Prištini dodatno otežava normalizaciju odnosa.

„Izbegavanje pregovora od strane vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina Kurtija, kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, radi postizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa, obezbeđivanja regionalne stabilnosti i otključavanja procesa integracije u Evropsku uniju, u svakom smislu komplikuje situaciju između dve strane, pa i u regionu. Obostrani nacionalistički diskurs, po mom mišljenju, teži održavanju visokih etnonacionalnih tenzija u javnosti sa obe strane, zarad izbora i nastojanja da se održi vlast“, rekao je Prenkaj.

Govoreći o mogućoj ulozi Sjedinjenih Američkih Država, Prenkaj je ocenio da bi administracija predsednika Donalda Trampa mogla da ubrza rešavanje pitanja srpske zajednice na Kosovu.

„Novo moguće angažovanje administracije Donalda Trampa može ubrzati rešavanje pitanja srpske zajednice na Kosovu, odnosno decentralizovane, pa i centralizovane autonomije predviđene Ahtisarijevim planom iz 2007. godine, kao i Briselskim i Ohridskim sporazumom iz 2023. godine, koja se osporava i od strane zvaničnog Beograda i od prištinskih vlasti“, rekao je Prenkaj.