Profesor sa Kembridža Veler: Srbija je napravila veliki kompromis kada je u pitanju evropski plan

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Kembridž, Mark Veler, koji je posvećen pomoći Kosovu u procesu dijaloga sa Srbijom istakao je da evropski plan sadži mnogo stvari koje je Kosovo tražilo i koje su neophodne da se realizuju na toj teritoriji, ali smatra i da je Srbija napravila veoma veliki kompromis.

"Sporazum nudi mnogo stvari koje Kosovo želi i treba. U suštini, pojašnjava da će Srbija i Kosovo održavati međusobne odnose kao suverene države, u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, čak i ako se i dalje formalno ne priznaju kao države. Srbija se više neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Oni će takođe osnovati stalne misije, koje su u suštini ambasade bez upotrebe ove terminologije. To su veliki ustupci Srbije", istakao je Veler za Gazeta Ekspres

Kada je u pitanju aneks implementacije, britanski profesor kaže da o tome tek treba da se razgovara, jer postoje mišljenja o tome kako će biti podeljeno pitanje primene 11 članova Osnovnog sporazuma.

Veler je istakao i kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, da je Kosovo prešlo iz suprotstavljene pozicije u konstruktivnu i kaže da je takva akcija dala rezultate.

Kako kaže, Zapad mora da pazi u ovom momentu da proces ne dovede u poziciju iz koje neće biti izlaza, posebno sada kada je Kosovo prešlo u konstruktivnu poziciju.

Stim u vezi, Veler upozorava međunarodnu zajednicu na činjenicu da će Srbija pokušati da iskoristi temu ZSO da Kosovo dovede u poziciju da može da pogreši i da ceo sporazum može biti doveden u opasnost.

Profesor je u inervjuu za Gazetu ekspres istakao da je kosovskom pitanju posvetio knigu "Sporno državljanstvo", koja je dala glavne argumente koji podržavaju zahtev Kosova za nezavisnost, čak i na Međunarodnom sudu pravde.

Naglašava da niko i nije očekivao da će se Srbija odjednom okrenuti za 180 stepeni i formalno priznati Kosovo.

"Međutim, Osnovni sporazum nudi, kao što naslov jasno kaže, „put“ ka punoj normalizaciji odnosa. Potpuna i sveobuhvatna normalizacija izražena na pravno obavezujući način je zvanični cilj čitavog briselskog procesa. Vlada Kosova je uspela da potpuno jasno stavi do znanja da to podrazumeva, na kraju, i formalno priznanje. Postojale su važne garancije u tom pogledu i za njihovo postizanje treba odati priznanje aktuelnoj vladi. Ovo je počelo pismom američkog predsednika Bajdena, koji je tražio da se proces normalizacije „fokusira na uzajamno priznanje” pre više od godinu dana", podsetio je on.

Dodaje da je letos je Evropski parlament, koji je jedna od institucija EU kojima su odgovorni posrednici dijaloga u Briselu, formalno potvrdio da proces ostaje fokusiran na postizanje "sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma zasnovanog na međusobnom priznavanju".

Ocenjuje da je za Kosovo svakako važno obezbediti da ovaj početni korak, u smislu kretanja ka de fakto priznanju, bude praćen drugim korakom, sa stvarnim priznanjem kao pravnim aspektom.

Ako je jasno, kaže progesor, da nema potpune i sveobuhvatne normalizacije u nedostatku eventualnog priznanja, jasno je i da nijedna država ne može ući u EU ako ima teritorijalne pretenzije prema svojim susedima.

"Ne može biti izgleda da Srbija uđe u EU, dok ona tvrdi da je celo Kosovo, suverena država koju priznaje više od pola sveta, deo njene teritorije. Kao što je Parlament EU tako jasno rekao u svojoj letnjoj rezoluciji: 'Srbija mora da poštuje integritet i pun suverenitet svih susednih zemalja i mora da se uzdrži od uticaja na njihova unutrašnja politička pitanja', poručuje Veler.

Na pitanje da li je Osnovni ugovor obavezujući za strane, Veler navodi da su dve strane su prihvatile tekst sa 11 članova i preambulom Osnovnog sporazuma, kao i da se tekst više ne može dovoditi u pitanje, pregovarati ili menjati.

Prema njegovim rečima Kosovo je ponudilo da sada potpiše tekst, što je Srbija odbila.

"Postoji određena debata o tome da li će 11 članova stupiti na snagu odmah nakon potpisivanja od strane strana. Neki sugerišu da Kosovo prvo treba da ispuni neke obaveze, pre nego što se druge aktiviraju. Ovo ima za cilj da stvori poverenje između strana. Mislim da će Kosovo insistirati da svih 11 članova stupi na snagu čim budu potpisani, ali da je spremno da pristane na podelu koraka implementacije gde jedan element može da prati drugi na uravnotežen i jasno definisan način", rekao je profesor.

Kada je u pitanju ZSO, profesor navodi da je Kosovo pristalo na ovo pitanje 2013. godine na, "kako neki nazivaju pravno obavezujući način, kada je potpisalo i ratifikovao prvi Briselski sporazum".

Zaključuje da koliko god da su obaveze iz 2013. godine rezultat odluke tadašnje vlasti, ali se efekti ove odluke i dalje osećaju.

"Kosovo može da tvrdi da je prošlo deset godina od zaključenja prvobitnog sporazuma. Dok ga je Kosovo ratifikovalo, Srbija nije. Štaviše, Zajednica je bila samo jedan element sporazuma, a ostali delovi, takođe, nisu sprovedeni. Neki od modaliteta implementacije više ne mogu da funkcionišu, kao što je 'mehanizam' koji je trebalo da izradi statut Zajednice. Takođe se čini nepravednim izdvajati ovaj jedan sporazum među mnogima koji su postignuti u Briselu od 2013. Samo nekoliko njih je zaista sprovedeno. A stranka koja generalno nije uspela da sprovede je zapravo Srbija", rekao je Veler.

Dodaje da, ni EU, ni drugi prijatelji Kosova, poput Sjedinjenih Država, nisu bili voljni da odustanu od ideje o ZSO.

"Srbija je zaista pokušala da ovo pitanje iskoristi kao ključni deo svoje strategije. Umesto da okrivi Srbiju što je konačno odbila da prihvati pravni identitet Kosova i prizna ga, uspela je da promeni igru krivice. Poslednjih nedelja i meseci, Kosovo je bilo pod velikim pritiskom. EU i drugi su tvrdili da je nevoljnost Kosova da ratifikuje Zajednicu razlog zašto je čitav proces normalizacije u opasnosti od kolapsa", upozorava Veler.

Na pitanje da li je Kosovo sada prihvatilo ZSO ili nije, on kaže da se izaslanik SAD Gabrijel Eskobar  i neke zemlje EU žale da Kosovo nije prihvatilo ZSO upravo u Briselu, a da, istovremeno, kosovska opozicija osuđuje vladu Kosova zbog navodnog slaganja sa ZSO. Niko tu nije u pravu.

"Osnovni sporazum podseća Kosovo na njegovu obavezu da sprovodi sve prethodne sporazume. Međutim, u članu 7. nudi novo tumačenje šta to znači u odnosu na Sporazum iz 2013. Izraz 'Zajednica opština sa srpskom većinom' se više nigde u Sporazumu ne pominje. Umesto toga, to se odnosi na saradnju opština uglavnom u vezi sa pružanjem usluga. Termin 'samoupravljanje' koji je prvobitno predložen u prvoj verziji teksta zamenjen je manje inkluzivnim konceptom 'samoupravljanja'", rekao je Veler.

Sve ovo sugeriše, objasnio je, da Kosovo sada može da izradi predlog statuta koji predviđa istinsku saradnju između opština na Kosovu u kojima nacionalna manjina čini lokalnu većinu.

"Ova formulacija izbegava osećaj diskriminacije u odnosu na druge manjine. U punom skladu sa Ustavom Kosova, odlukom Ustavnog suda o ovom pitanju i sadašnjim zakonom o samoupravi, ovo ne bi bio treći sloj vlasti na Kosovu. To bi bila saradnja opština u vršenju ovlašćenja koja već uživaju po zakonu Kosova, a ne dodeljivanje izvršnih ovlašćenja njima", kazao je on.

EU i SAD bi mogle da misle da treba da uteše predsednika Vučića nakon što je nateran da prihvati tekst od 11 članaka, ističe profesor.

Smatra da bitka po pitanju ZSO nije završena.

"Predsednik Vučić će ipak pokušati da ovo pitanje pretvori u štap kojim će pobediti Kosovo, nadajući se da će to pitanje iskoristiti da zamaskira činjenicu da je Srbija stranka koja zapravo ne ide konstruktivno putem centarske normalizacije i priznanja," ocenio je Veler.

Navodi da će Srbija će tvrditi da Kosovo mora da usvoji staru ZSO i to po procesu koji je predviđen pre deceniju, a koji se u ovom trenutku ne može realno oživeti.

"Kosovo sada ima pored sebe tekst Osnovnog sporazuma. Ovaj tekst, koji se u ovom trenutku ne može menjati, u članu 7. definiše kako će se rešavati i rešavati pitanje funkcionalne saradnje između opština. Kosovo bi moglo da ponudi veoma konstruktivne predloge koji su okrenuti budućnosti u granicama onoga što Ustav Kosova zahteva. Takođe može da se posveti maksimalnom nivou konsultacija sa pripadnicima svoje etničke srpske zajednice u izradi Statuta i koracima da osigura da njena vizija zaista bude smislena, u potpunosti primenjujući duh člana 7. Ako Srbija zaista želi napredak , trebalo bi da razmotri predloge koji mogu doći u sličnom konstruktivnom duhu. Isto važi i za EU ​​i SAD", zaključio je Veler.