Rakočević: Najrealnija ponuda za normalizaciju odnosa bila bi Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244

Sjedinjene Američke Države su ozbiljne u svom zahtevu za ukidanje takse na uvoz robe iz Srbije i BiH, a specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela malo zanimaju izgovori lokalnih političara, usaglašeni su stavovi novinara Violete Oroši i Živojina Rakočevića, koje su izneli u emisiji Sporazum na TV Puls.

Dok Oroši smatra da u nastavku dijaloga ni Priština, ni Beograd, nisu spremni da jedno drugom nešto ponude kao gest dobre volje kako bi se došlo do trajnih rešenja i normalizacije, Rakočević kaže da srpska strana nema više šta da ponudi, što već nije dala.

"I jedni i drugi nude pod pritiskom. Ono što navodno hoće Srbija je da se ide u nastavak dijaloga, što joj ne odgovara. Ono što Priština navodno hoće je da se ide u nastavak dijaloga, ali ni njoj to ne odgovara", kaže Oroši i dodaje da će se takse na uvoz robe iz Srbije, koje su dovele do prekida dijaloga, sigurno ukinuti samo je pitanje kog datuma, a tek onda će se znati kada će, ko i gde sesti za pregovarački sto.

Rakočević kaže da je najrealnija ponuda za normalizaciju odnosa bila Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a sve ostalo kasnije su bili ustupci Beograda. Ne vidi šta bi Beograd mogao još da da.

"Ja ne vidim šta bi preko ovoga Beograd još mogao da da. A Priština bi mogla da da demokratiju, slobodu, ali ne samo za nas, nego i za ogroman broj Albanaca “, smatra Rakočević.

Dodaje da smo se nagledali od 1999. godine sporazuma koji su izigrani.

"Posle svega što se dogodilo i 20 godina propasti kako da dođemo do kompromisa u kojem će nam procvetati ruže. Ima samo realnog i normalnog početka razvoja i početka rešavanja", kazao je Rakočević.

Ne slažu se računice oko broja zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova

Komentarišući činjenicu da Beograd ne obustavlja kampanju "odpriznavanja" u svetu, nakon što je Sijera Leone, kao 18-ta zemlja, povukla priznanje nezavisnosti Kosova, Oroši objašnjava da tu nije reč o totalnom, nego uslovnom aktu.

"Nije reč o totalnom povlačenju priznanja, nego nekoj vrsti stausa kvo. Neutralni su dok ne bude konačnog dogovora između Prištine i Beograda", ukazuje Oroši.

Sa druge strane, politički analitičar iz Prištine Ramuš Tahiri ocenjuje da je srpska kampanja za „odpriznavanje“ u svetu je u stvari oficijelna, državna politika Republike Srbije koja tretira Kosovo kao deo svoje teritorije.

"Za Beograd, nezavisnost Kosova nije rešena nije završena stvar, a da se odnosi trebaju rešiti u okviru statusne konferencije u Briselu i političkog, a ne tehničkog dijaloga. To Priština ne prihvata, jer smatra da je od 2008. godine nezavisnost Kosova završena stvar i ima podršku više od 100 zemalja Ujedinjenih nacija", kaže Tahiri i tvrdi da za sada nema povlačenja priznanja nezavisnosti od zemalja sa kojima Kosovo ima diplomatske odnose na nivou ambasada.

Beograd i Priština ne slažu se ni u prostoj računici oko broja zemalja koji su priznali nezavisnost Kosova. Dok kosovsko ministarstvo spoljnih poslova saopštava da 116 zemalja sveta priznaju nezavisno Kosovo, Beograd tvrdi da ih je 92, što je za čak 24 zemlje manje, te da danas više od polovine članica svetske organizacije priznaje suverenitet Srbije na Kosovu.