Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini: Akademska zajednica ne sme biti prostor političkih nadmetanja

Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici poručio je da akademska zajednica ne sme da bude prostor političkih nadmetanja i da funkcije u rukovodstvu Univerziteta nisu predmet političke raspodele, već akademske i institucionalne odgovornosti.

U saopštenju usvojenom na sednici održanoj 4. novembra, povodom zahteva grupe profesora, među kojima su i kandidati Studentske liste za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da rektor i prorektori podnesu ostavke, Rektorski kolegijum naveo je da je neophodno napraviti razliku između poštovanja državne politike i institucionalnog okvira Republike Srbije, s jedne strane, i stranačkog delovanja, s druge.

„Univerzitet je institucija Republike Srbije i njegova je obaveza da postupa u skladu sa njenim zakonima i propisima. Postupanje u skladu sa državnom politikom i važećim pravnim okvirom ne može se samo po sebi tumačiti kao političko angažovanje ili zloupotreba akademske funkcije“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ističe da su izbori u nastavna zvanja sprovođeni u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i opštim aktima Univerziteta, pod jednakim uslovima za sve kandidate, bez obzira na njihova politička uverenja.

„Političko opredeljenje pojedinca nije bilo ni privilegija ni prepreka u sprovođenju akademskih procedura“, navodi se u saopštenju, uz podsećanje da je prilikom izbora rektora i dekana svako mogao da predloži kandidata, dok su izborni postupci uključivali tajna glasanja na više nivoa, na kojima su zaposleni slobodno mogli da glasaju za ili protiv predloženih kandidata.

Rektorski kolegijum podseća i da predstavnike osnivača u Savetu Univerziteta imenuje Vlada Srbije, te da Univerzitet ne učestvuje u procesu predlaganja i izbora tih članova. Kako se navodi, pojedini članovi rukovodstava fakulteta koji se u zahtevu dovode u vezu sa političkim angažovanjem obavljali su akademske funkcije i pre ulaska u politički život, zbog čega, ističe se, nije tačno da je njihov izbor bio posledica političkog uticaja.

U saopštenju se navodi da se nikome ne osporava pravo na kritiku i zahtev za ostavku, ali da pravo na izbor i razrešenje organa Univerziteta pripada organima utvrđenim zakonom i Statutom, u propisanom postupku.

„Javne peticije, bez obzira na broj potpisnika, ne mogu zameniti institucionalne procedure niti nadležnost akademske zajednice“, poručuje Rektorski kolegijum.

Ukazuje se i na, kako se navodi, potrebu dosledne primene principa o nespojivosti političkog angažovanja i akademskih funkcija, bez obzira na političku pripadnost, trenutne okolnosti ili ishod izbora.

„Ako se političko angažovanje smatra nespojivim sa akademskom funkcijom, onda takav kriterijum mora važiti jednako za sve. Selektivna primena principa ne doprinosi akademskoj nezavisnosti, već upravo suprotno“, navodi se u saopštenju.

Rektorski kolegijum ističe da se Univerzitet mora zaštititi od različitih političkih uticaja doslednim poštovanjem zakona, akademskih kriterijuma i institucionalnih procedura, kako se ne bi pretvorio u prostor političkih nadmetanja.

U saopštenju se navodi i da su rektor, prorektor i uprave fakulteta svoje funkcije obavljali savesno i odgovorno, rukovodeći se interesima studenata, zaposlenih, kao i očuvanjem i razvojem Univerziteta u, kako se ističe, izuzetno složenim okolnostima na Kosovu i Metohiji.

Kao pokazatelje rada navode kontinuitet nastavnih i vannastavnih aktivnosti, broj novoprimljenih članova akademske zajednice, upisanih studenata, akreditovanih studijskih programa, naučnih radova, kao i međunarodnih i domaćih projekata.

„Naše funkcije nisu predmet političke raspodele, već akademske i institucionalne odgovornosti“, poručuje Rektorski kolegijum, uz ocenu da Univerzitet mora ostati mesto znanja, akademskih sloboda, profesionalnog integriteta i međusobnog uvažavanja, iznad dnevno-političkih podela i u interesu svih koji mu pripadaju.