Rezolucija 1244 usvojena pre 26 godina, šta je na sednici SB poručeno tog dana?

Zapadne zemlje su je podržale pre 26 godina, ali je danas ne pominju ako ne moraju, Priština gotovo nikad, Beograd uporno podseća da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao naslednice Savezne Republike Jugoslavije. Ovaj dokument usvojen je na današnji dan 1999. godine.

U vreme usvajanja rezolucije osim pet stalnih članica SB Rusije, Kine, SAD, Velike Britanije i Francuske u ovom telu su kao nestalne članice bile: Gambija, Argentina, Bahrein, Brazil, Kanada, Gabon, Malezija, Namibija, Holandija i Slovenija.

Dokument je usvojen sa 14 glasova „za“. Kina je bila uzdržana.  

Govoreći na sednici SB 10. juna 1999. godine predstavnik Kine Šen Guofang naveo je da nacrt rezolucije ne odražava u potpunosti principijelan stav i opravdanu zabrinutost Kine i ne pominje katastrofu izazvanu Nato bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije.

Ipak, pošto je SRJ već bila prihvatila mirovni plan, a Nato obustavio bombardovanje, kineska delegacija nije blokirala usvajanje rezolucije, već je bila uzdržana.

Guofang je istakao da je Nato bez ovlašćenja Saveta bezbednosti pokrenuo vojne udare protiv suverene države SRJ i da je rat koji vođen u ime humanitarizma, u stvari proizveo najveću humanitarnu katastrofu u Evropi posle Drugog svetskog rata i ozbiljno narušio mir i stabilnost na Balkanu.

Etnički problemi unutar država, istakao je, treba da rešavaju vlade i narodi i ne smeju se koristiti kao izgovor za spoljašnje intervencije. 

„Preduzimajući ovu akciju, Nato je ozbiljno prekršio Povelju Ujedinjenih nacija i norme međunarodnog prava, postavljajući tako izuzetno opasan presedan u istoriji međunarodnih odnosa“, rekao je kineski predstavnik, navodeći da je i ambasada Kine u Jugoslaviji koja je pod zaštitom međunarodne konvencije postala jedan od bombardovanih ciljeva.

Kao ambasador Rusije u UN u to vreme, Sergej Lavrov ukazao je na sednici da ovaj dokument jasno potvrđuje posvećenost svih država suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije.

„Glavni značaj rezolucije leži u činjenici da ona vraća kosovsko rešenje na politički kolosek zajedno sa centralnom ulogom Ujedinjenih nacija. Ovo je jedini mogući način prevazilaženja krize u, i oko, jugoslovenske pokrajine Kosovo. Upravo je takav pristup rešenju kosovskog problema Rusija dosledno zastupala, tražeći što pre okončanje protivpravne vojne akcije Natoa protiv Jugoslavije kao apsolutnog uslova za političko rešenje“, naveo je tada Lavrov.

Po izglasavanju rezolucije pod brojem 1244, predstavnik SAD rekao je da će Amerika raditi na tome da se „narodu Kosova da samouprava koju zaslužuje kao što je predviđeno sporazumima iz Rambujea“.

„Važno je napomenuti da ova rezolucija predviđa da civilna i vojna misija ostaju dok Savet bezbednosti ne odluči da postoje uslovi za njihov završetak“, naveo je američki predstavnik.

Šta se navodi u rezoluciji?

U uvodnom delu dokumenta kaže se da se potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona.

Od SRJ se tražilo da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga.

Već u sledećoj odredbi navodi se da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo. Definisane su i dužnosti ovog osoblja - veza sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje i čišćenje minskih polja, prisustvo na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

Tačkom 5 predviđeno je raspoređivanje civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod pokroviteljstvom UN.

Rezolucija je zahtevala i demilitarizaciju OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, kao i uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljeni mogu da se vrate svojim kućama.

„Narod Kosova moći će da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije“, navodi se u tački 10. 

Rezolucija 1244 usvojena je dan nakon što je zaključen Kumanovski sporazum kojim je okončana agresija Natoa na SRJ, započeta 24. marta 1999.

Pre toga predsednik SRJ Slobodan Milošević prihvatio je mirovni predlog koji su u Beograd doneli međunarodni posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin, a Skupština Srbije je 3. juna 1999. godine usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga, pod mandatom UN na Kosovo. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija Natoa na SRJ.