RSE: Kosovo bez Skupštine - milioni evra iz Plana rasta na čekanju

Zbog neuspeha u konstituisanju Skupštine, Kosovo zaostaje za susedima u dobijanju sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan koji iznosi šest milijardi evra i koji je odobren u drugoj polovini 2023. godine.

Srbija je 21. juna postala poslednja zemlja, nakon Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore, koja je objavila da je primila prva sredstva od EU u vrednosti od 51,66 miliona evra. Bosna i Hercegovina još nije podnela potrebnu Agendu reformi evropskim vlastima.

Na Kosovu je problem drugačiji, nema Skupštinu konstituisanu za ratifikaciju sporazuma potrebnog za korišćenje sredstava.

Takvi sporazumi imaju karakter međunarodnih sporazuma, stoga ih Skupština mora ratifikovati dvotrećinskom većinom glasova.

Uprkos desetinama pokušaja, poslanici nisu uspeli konstituisati Skupštinu.

Iz Plana rasta, koji pokriva period od 2024. do 2027. godine, Kosovo bi moglo imati koristi od preko 880 miliona evra. Preko 250 miliona bi bilo dodeljeno kao bespovratni novac, dok bi ostatak bio u obliku povoljnih kredita.

Međutim, upozoreni su da ako u roku od 1-2 godine ne sprovedu potrebne reforme, od razvoja privatnog sektora do zelene tranzicije i digitalizacije, onda će iznos namenjen za njih biti raspoređen drugim zemljama.

Radio Slobodna Evropa pitao je Evropsku uniju da li postoji rok do kojeg Kosovo mora ratifikovati relevantni sporazum da bi primilo sredstva predfinansiranja, ali nije dobio odgovor.

Izvori iz odlazeće Vlade Kosova rekli su za RSE da takav rok ne postoji.

Demuš Šaša iz Kosovskog instituta za evropsku politiku tvrdi isto. Prema njegovim rečima, predfinansiranje nije direktno ugroženo kašnjenjem ratifikacije, ali kašnjenje u ovom prvom koraku moglo bi doneti lančane posledice, utičući i na pravovremeno ispunjavanje uslova koje je EU postavila za 2025. i dve naredne godine.

Ti uslovi uključuju napredak u reformama i konstruktivan dijalog sa Srbijom o normalizaciji odnosa.

„Sve ovo bi moglo odgoditi Kosovo u periodu 2025-2027, kao i dovesti ga u situaciju da ne može trošiti vlastita sredstva iz Plana rasta. Sredstva koja Kosovo ne potroši biće dodeljena drugim zemljama”, kaže Šaša, pozivajući se na dokumente EU o Planu rasta.

Dodaje da ova kašnjenja takođe šalju pogrešne signale o spremnosti Kosova da napreduje prema EU.

„Nije dobro za međunarodni ili evropski prestiž Kosova da se ponaša, da bude viđeno i percipirano na ovaj način, kao regionalni akter u procesu integracija koji ne uspeva da održi korak s drugim zemljama u regionu”, kaže Šaša.

Među šest zemalja Zapadnog Balkana, Kosovo jedino nema status zemlje kandidata za članstvo u EU.

Ekonomista Safet Grdžaljiju kaže da su kašnjenja u korišćenju sredstava iz Plana rasta gubitak i u ekonomskom smislu.

Prema njegovim rečima, Kosovu su potrebne investicije, i u javnom i u privatnom sektoru. Kaže da bi se deo tih investicija mogao rešiti putem fondova EU.

„Svako odlaganje u njihovom obezbeđivanju je štetno, posebno u vreme kada se svet suočava s krizom. Projekti koji danas koštaju, recimo, 50 miliona sledeće godine će koštati mnogo više”, rekao je Grdžaljiju.

On podseća da je Kosovo i dalje pod kaznenim merama EU, uvedenim 2023. godine i da trenutna nemogućnost korišćenja sredstava EU samo dodatno pogoršava ovu situaciju.

„Korišćenje ovih alata poslalo bi jasnu poruku protivnicima države Kosovo da je Evropa uz nas, mi smo na putu integracije i tvrdimo i mislimo da ćemo jednog dana biti ravnopravni u evropskoj porodici”, kaže on.

Strani zvaničnici, uključujući šeficu EU za spoljnu politiku Kaju Kalas, takođe su pozvali Kosovo da prevaziđe politički zastoj.

Vršilac dužnosti ministra finansija, Hekuran Murati, naveo je ranije da je Svetska banka izdvojila 90 miliona evra za Kosovo, koji čekaju ratifikaciju u Parlamentu od maja prošle godine.