RSE: Spor Crne Gore i biznismena poreklom sa Kosova težak više od 28 miliona evra

Američki biznismen, poreklom sa Kosova, Florin Krasnići tužio je Crnu Goru zbog obustavljanja gradnje dve male hidroelektrane na Đuričkoj reci u Plavu, na severu države, prenosi RSE.

On traži više od 28 miliona evra, kazala je zaštitnica interesa države Bojana Ćirović.

"Državu su tužila pravna lica (Krasnićijeve kompanije) zbog navodne štete od 1,2 miliona evra i izgubljene dobiti od 27 miliona u vezi sa ugovornim koncesionim odnosom izgradnje male hidroelektrane u Plavu", rekla je Ćirović.

Ugovor za koncesije za izgradnju malih hidroelektrana sa Krasnićijevim kompanijama 2014. godine potpisala je Vlada tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.

Koncesije su date na 30 godina.

Podaci kad je ugovor raskinut su kontradiktorni, Vlada navodi kraj 2020. a Krasnići kraj 2019.

RSE ni posle sedam dana nije dobio odgovore na pitanja iz kancelarije advokatice Ane Đukanović, sestre Mila Đukanovića, koja zastupa Krasnićija u sporu sa državom.

Raskidu ugovora doprineli su i protesti meštana i nevladinog sektora u severnim opštinama koji su pružili snažan otpor ovom vladinom projektu.

Investitorima je Vlada uz koncesione ugovore obezbeđivala i visoke državne subvencije, koje su do leta 2019. plaćali svi građani u okviru mesečnih računa za struju, putem nadoknade za "podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije".

Zašto su raskinuti ugovori

Prema zvaničnoj dokumentaciji u koju je RSE imao uvid, Krasnićijeva kosovska kompanija "Triangle" je ugovor o koncesijama za izgradnju dve male hidroelektrane na Đuričkoj reci u Plavu dobila u junu 2014. godine.

Međutim, iz njegove kompanije za RSE tvrde da su ugovor dobili tri godine kasnije, u aprilu 2017.

Iz dokumenata Vlade se vidi da je Krasnićijeva "Plava hidro pauer", sa sedištem u Ulcinju, još 2014. podnela Vladi zahtev za izdavanje urbanističko-tehničkih uslova za gradnju malih hidroelektrana.

Ta kompanija je, u naredne četiri godine, od nadležnih dobila jednu od dve potrebne dozvole za gradnju, i to 18. oktobra 2018.

U međuvremenu, izgradnji hidroelektrana se usprotivilo lokalno stanovništvo i nevladin ekološki sektor.

Oni su na protestima u Plavu i drugim gradovima severne regije tvrdili da će "stavljanje reka u cevi" ugroziti životnu sredinu i "ostaviti ih bez vode za piće".

Podržale su ih i međunarodne organizacija, a Balkanvoč, sa sedištem u Pragu, u septembru 2019. objavio je da su "ljudi bliski Đukanoviću ili njegovoj Demokratskoj partiji socijalista imali koristi od izgradnje malih hidroelektrana".

Vlada je popustila pod pritiskom protesta lokalnog stanovništva, te je na sednici 17. oktobra 2019. odlučila da pokrene proces raskida ugovora.

"Imajući u vidu da je koncesionar imao problem sa lokalnim stanovništvom, Vlada je donela zaključak da počne proces zaključenja sporazuma o raskidu", piše u Vladinom saopštenju.

U slučaju Krasnićijeve kompanije, iz Vlade je navedeno i da nisu ispoštovani ugovorni rokovi.

Šta tvrdi Krasnićijeva kompanija, a šta Vlada?

S druge strane, iz Krasnićijeve kompanije za RSE tvrde da je država kriva za raskid.

Navode da ih je 9. decembra 2019. Ministarstvo ekonomije dopisom obavestilo da ih je Vlada zadužila da počnu postupak pregovora o raskidu Ugovora.

"Vlada je pokrenula postupak pregovora o raskidu Ugovora i izabrala sudski proces, bez alternative", tvrde iz Krasnićijeve kompanije.

U zvaničnoj dokumentaciji Vlade se, pak, pominje decembar 2020.

Kako navode, sam Krasnići je putem advokatske kancelarije obavestio državu o raskidu Ugovora o koncesiji, 4. decembra 2020.

Tog dana je, inače, izabrana Vlada Zdravka Krivokapića, nakon što je do tada vladajuća Đukanovićeva Demokratska partija socijalista izgubila na izborima tri meseca ranije.

Proces raskida ugovora je dovršila Krivokapićeva Vlada, 30. decembra 2020, usvajanjem Informacije u kojoj se navodi da "koncesionar nije dostavio bankarsku garanciju u visini i roku predviđenim ugovorom, zbog čega su se stekli uslovi za raskid ugovora“.

Tada je Krasnići predao tužbu protiv Crne Gore.

Šta navode sudski spisi

Ni nakon višednevne telefonske prepiske, RSE nije uspio da dobije komentar od Florina Krasnićija.

Iz njegove kompanije nisu precizirali iznos koji Krasnići traži od Crne Gore.

"Naš odgovor je jasan, iznos će odrediti sudski veštak kojeg imenuje sud", istakli su u odgovoru za RSE.

Nalaz veštaka je pokazao da je, zbog obustave gradnje, Krasnićijeva "Plava Hidro Pauer" izgubila oko milion eura stvarne dobiti i više od 21, 5 milion neostvarene, jer je koncesija bila na 30 godina.

Tom nalazu prigovorile je zastupnica interesa države u ovom sporu.

Ona je tražila, a sud odobrio, dodatna veštačenja, rekla je Ćirović za RSE:

"U toku je postupak veštačenja, te dopuna nalaza veštaka shodno prigovorima države. Nalaz veštaka je obuhvatio advokatske usluge, usluge prevođenja, finansijskog savetovanja kao i plaćanja izvršena od strane trećih pravnih lica a ne tužilaca, što smatramo neosnovanim", ističe Ćirović.

Sledeće suđenje je zakazano za kraj maja.

Šta o sporu kažu meštani Plava

Da Krasnići nema pravno utemeljenje da traži odštetu od države, smatra Ramo Gutić, direktor neladine organizacije "Sačuvajmo rijeke Crne Gore" meštanin Plava, i učesnik protesta protiv izgradnje malih HE na Đuričkoj reci.

"Jer je izvorište Đuričke reke na kojem je Krasnići trebao da gradi dve hidroelektrane snadbeva pijaćom vodom sve stanovništvo Plava. Sama ta činjenica govori sve", kaže za RSE.

Gutić kaže i da su svi koncesioni ugovori i prateća dokumentacija investitora, uključujući i Krasnićija, ništavi jer ne odgovaraju stanju na terenu.

"Ta dokumentacija nije rađena prema pravilima struke i stanja na terenu nego za novac. Pogotovo elaborati za životnu sredinu, to je rađeno paušalno", kaže Gutić.

On ističe da bi zbog izdatih dozvola trebalo da odgovaraju oni koji su ih potpisali.

Kaže i da, uprkos njihovoj borbi, u Nacionalnom parku Prokletije rade dve male hidroelektrane.

"Jedna je u Babinom Polju, a druga u mestu Jara, istočno od Plava na granici sa Kosovom. Izvorišta i vodozahvati tih malih hidroelektrana su u zoni Nacionalnog parka Prokletije", zaključio je Gutić.

Poplava tužbi

Florin Krasnići nije jedini koji je tužio Crnu Goru zbog nerealizovanog biznisa sa malim hidroelektranama.

Državu je do sada tužilo devet bivših koncesionara, potvrđeno je RSE u Privrednom sudu.

"U toku je devet parničnih postupaka, radi utvrđenja da je raskinut ugovor, naknade stvarne štete i izmakle koristi. Imajući u vidu da se radi o predmetima koji nisu pravosnažno okončani, ne možemo dati detaljnije informacije", rekao je sudija portparol, Vladimir Bulatović.

On je sudija u slučaju Krasnići.

Ko je Florin Krasnići

Krasnići se proizvodnjom električne energije bavi i na Kosovu. Tamo posluje putem kompanije "Triangle", sa sedištem u Peći.

Rođen 1963. na Kosovu odakle je 90-ih otišao za SAD.

Prema nezvaničnim izvorima RSE, u Njujorku je imao razvijen građevinski biznis i osnovao "Triangle", sa sedištem u Bruklinu.

Na Kosovo se vraća uoči Nato bombardovanja 1999. Bio je pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, a potom i poslanik pokreta Samoopredjeljenje u Skupštini Kosova.

Tokom poslaničke karijere od 2011. do 2016. bio je oštar kritičar Hašima Tačija koga je tužio zbog navodnih uvreda njemu i porodici.

Nije poznato kako je taj proces završen.