RSE: ZSO između lokalne vlasti i autonomije

Transparent ZSO na ulazu u Severnu Mitrovicu
Izvor: Kosovo Online

Odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu predstavlja "međuvlast ili novu definiciju Zajednice opština sa srpskom većinom", kaže bivši sudija Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziu o sedmom članu evropskog predloga za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, prenosi Radio Slobodna Evropa.

On ističe da je takav nivo vlasti na Kosovu moguć uz izmenu ili dopunu pojedinih zakona.

S druge strane, profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiu tvrdi da se reč "samoupravljanje" u evropskom predlogu može tumačiti na različite načine, ali on veruje da se odnosi na davanje teritorijalne autonomije Srbima na severu.

"Kada se kaže samoupravljanje zna se šta to znači, stvara se država u državi", smatra Baraljiu.

Šta je prethodilo evropskom predlogu?

Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Kosovo i Srbija su potpisali 2013. godine, u kome se prvih šest članova odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Međutim, upravo pitanje ZSO godinama unazad blokira napredak ka normalizaciji jer Kosovo odbija da je formira uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom.

Tu je i strah od takozvane "bosnizacije" Kosova, odnosno da bi Zajednica srpskih opština mogla da preraste u entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

S druge strane, zvanični Beograd insistira na Zajednici uz navode da će ona predstavljati krovnu organizaciju u zaštiti prava Srba na Kosovu.

Međunarodna zajednica od Kosova godinama unazad traži da formira Zajednicu a pritisci su se povećali tokom prošle godine, kada je na severu – gde živi većinsko srpsko stanovništvo - nekoliko puta došlo do eskalacije situacije zbog nastojanja Vlade Kosova da u tom regionu uspostavi vlast.

Rezultat tih dešavanja je bilo i istupanje Srba iz kosovskih institucija na severu, koji su svoj povratak uslovili formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.

U međuvremenu, Prištini i Beogradu je predstavljen plan o normalizaciji, koji su, nakon višemesečne posredničke diplomatije, strane u načelu prihvatile.

Osim prihvatanje državnih simbola, dokumenata, diploma, tim predlogom se Srbija obavezuje da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama a Kosovo prihvata poseban aranžman za srpsku zajednicu.

Da li se sedmi član odnosi na formiranje Zajednice?

U desetom članu evropskog predloga se navodi da "strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne dogovore u dijalogu, koji ostaju validni i obavezujući".

To bi u praksi značilo da bi trebala da bude formirana ZSO.

Američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar  je u virtuelnom razgovoru sa novinarima ponovio da ZSO mora da bude formirana, te da bi ona trebala da predstavlja "nivo samouprave koji se neće mešati u ustavni poredak Kosova, pravnu strukturu, niti funkcionalnosti Kosova".

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 28. februara za Javni servis Srbije rekao da "na mapi puta za implementaciju evropskog predloga nema Zajednice opština sa srpskom većinom, jer je Kurti nije prihvatio".

Ocenio je i da premijer Kosova neće uskoro formirati ZSO ali da će "za mesec, dva ili šest neko morati da je formira".

On je naveo da je značaj formiranja Zajednice veliki jer uključuje finansijsku podršku Srbije.

Nova definicija Zajednice ili dodatna prava

Krieziu navodi da se sedmi član evropskog predloga odnosi na Zajednicu opština sa srpskom većinom, iako se ona eksplicitno ne pominje.

"To je definicija Zajednice, ali se ne vidi, to možemo da vidimo samo mi stručnjaci, ne i običan narod", kaže Krueziu.

On ističe da Kosovo mora da pruži dodatna prava srpskoj zajednici na Kosovu jer od toga zavisi odnos sa zvaničnim Beogradom i sama normalizacija odnosa.

"Na taj način će se ukloniti prepreke za evropske integracije i učlanjenje Kosova u NATO", dodaje bivši sudija Ustavnog suda.

Njegov kolega Mazlum Baraljiu, pak, smatra da Kosovo nije smelo da prihvati evropski plan upravo zbog sedmog člana, jer veruje da će ona srpskoj zajednici obezbediti autonomiju na severu.

"Namerava se da se pored Zajednice da i teritorijalno samoupravaljanje na najvišem nivou. Dokument je neprihvatljiv za svakog ko zna šta znači država i za svakog ko želi da sačuva državu koja je stvorena", podvlači Baraljiu.

Ključni problem u vezi sa formiranjem ZSO je pitanje njenih nadležnosti.

U decembru 2015. godine, Ustavni sud Kosova je utvrdio da 23 člana Ustava nisu u skladu sa sporazumom o principima za formiranje ZSO, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika.

Premijer Aljbin Kurti je, pozivajući se na ovu odluku Ustavnog suda, u nekoliko navrata ponovio da na Kosovu nisu moguća monoetnička udruživanja.