Rukići: Jednostrane odluke vlade ugrožavaju podršku saveznika

Član Predsedništva Demokratskog saveza Kosova Berat Rukići upozorio je u intervjuu za Glas Amerike da jednostrane akcije vlade Aljbina Kurtija i nedostatak koordinacije sa saveznicima o velikom broju pitanja, kao što je osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i odluka da se srpski dinar ukloni iz upotrebe na Kosovu, mogu dovesti do toga da Kosovo ostane bez podrške saveznika čak i ako bi se suočilo sa sličnim rizicima, kao što je događaj u Banjskoj u septembru.

Rukići kaže da je odluka CBK o zabrani dinara iz 2012. godine i da je deo Ustava Kosova.

"Kosovo ima jedinstvenu valutu, nema viševalutni sistem. Kosovo je odlučilo da prihvati nemačku marku za posleratni period, a zatim je njegov prelazak u evrozonu, odnosno u evropski monetarni sistem u evrozoni, obično nametnuo upotrebu evra kao jedinstvene valute i to je više nego jasno. U međuvremenu, postojala je fleksibilnost u pogledu plaćanja za građane Srbije, uglavnom plaćanja koja dolaze od Vlade Srbije. Opšte je poznato da oni dobijaju, posebno zdravstveni i obrazovni sistem u severnom delu Kosova, ali i u delu gde postoji srpska zajednica, dodatnu platu, koja je bila u dinarima, što je zvanična valuta druge zemlje", naveo je Rukići.

Kako kaže, DSK ne komentariše odluke nezavisnih institucija, što Centralna banka jeste.

Navodi da su na sastancima sa američkim zvaničnicima čuli prijateljski zahtev za fleksibilnost u pogledu implementacije i ukazuje da to dolazi iz zemlje koja je učinila mnogo za suverenitet Kosova.

"Nema suverene odluke i nikakve akcije koje garantuju suverenitet zemlje u bilo kojoj oblasti, uključujući i deo monetarnog sistema koji se odnosi na upotrebu valute. To je bila njihova odluka i mi je inače nismo komentarisali jer je to nešto što je ponovo naglasilo i skrenulo pažnju na nešto što je neophodno sprovesti, danas ili sutra, to bi trebalo da bude monetarna politika u ovom slučaju", kazao je.

Na pitanje šta podrazumeva fleksibilnost, Rukići kaže da se odnosi na vremensku fleksibilnost, odnosno prelazni period koji onda omogućava širenje finansijskih institucija Kosova na sever i deo gde postoji srpska zajednica.

Kako kaže, u DSK je sve veća zabrinutost zbog jednostranih odluka Kosova.

"Nalazimo se u trenutku kada iza sebe imamo sve naše saveznike, posebno nakon situacije koja je nastala posle terorističkog napada u Banjskoj. Imali smo opredeljenje svih naših saveznika za podršku Kosovu, za podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova i za podršku posebno u pogledu bezbednosti za Kosovo. Dakle, deo gde smo veoma osetljivi, zaštita granica. Potrebna nam je koordinacija u bezbednosnom smislu, ali i u drugim oblastima i zabrinuti smo jer nema koordinacije pre nego što se donesu odluke koje utiču na segment na koji se onda fokusira pažnja, gde se okreću reflektori, a to je sever zemlje i koja su prava srpske zajednice", navodi.

Kako kaže, Kosovo treba da iskoristi ovu pažnju, koliko god je ima i saveznike u geopolitičkom kontekstu i da ih usmere u korist njihovih procesa, u korist bezbednosti, integracije, spoljne politike i to, kako dodaje, ne samo priznanja koje je imperativ i članstva u međunarodnim organizacijama, već i ukidanja sankcija.

Na pitanje kako bi trebalo da Priština reaguje, kada je reč o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom ako se ne slaže sa nečim što je napisala sama međunarodna zajednica, Rukići kaže da su i u prošlosti imali pritisak po pitanju ZSO.

"Pre statusa, zatim tokom rasprave o statusu u Beču i drugim procesima kroz koje smo prošli, institucije Kosova i politički predstavnici Kosova dobijali su razna dokumenta i komentarisali ih. Dakle, najosnovnije što bi trebalo da se desi u ovim procesima je komunikacija i primedbe i neslaganja", dodaje.

Navodeći da su protiv ZSO, Rukići kaže da je osnovni problem to što Vlada Kosova nije uspela da sama izradi nacrt statuta.

"Neosluškivanje zahteva prijatelja i neslušanje naših stalnih preporuka, da idemo spremni sa svojom opcijom i alternativom kako bi Zajednica mogla da izgleda, što je međunarodna obaveza, da više nema dileme bez obzira da li treba da se kreira ili ne, rezultiralo je gotovim dokumentom u formatu uzmi ili ostavi. Taj dokument, koji je došao posle Ohridskog sporazuma, sadržao je i elemente Ohridskog sporazuma koji potpuno menja prirodu ranijih sporazuma", napominje.

Naglašava da ustavnu garanciju može dati samo Ustavni sud.

"Možda postoje obećanja da u smislu implementacije i političkog pristupa u budućnosti to neće biti Republika Srpska, neće biti treći nivo vlasti, međutim, bilo da je kršenje ustava ili ne, samo Ustavni sud odgovara na to", ističe.

Govoreći o kaznenim merama EU prema Kosovu, Rukići kaže da postoji 300 miliona evra finansijskog paketa podrške Evropske unije za važne projekte na Kosovu, što je prilično važno kao finansijska vrednost.

"Za malu privredu i privredu u razvoju, to nanosi ogromnu štetu, posebno u delovima gde nemamo investicione kapacitete. Ovo je prvi deo: drugi deo su indirektne posledice. Ovo je uticalo na gubitak poverenja u kosovsko tržište. Takođe smo u našim nedavnim medijskim prezentacijama istakli element smanjenja izvoza i postoje indicije da je deo smanjenja izvoza u 2023. u odnosu na 2022. godinu u ukupnoj vrednosti oko 101 milion evra", navodi.

Na pitanje kako ocenjuje prognoze u svetlu globalnih dešavanja s obzirom da je Svetska banka predvidela rast bruto domaćeg proizvoda na Kosovu od 3,9 odsto u 2024. i 4 odsto za 2025, Rukići navodi da su za prošlu godinu bile još veće prognoze, a da su završili sa jednom od najlošijih godina u ekonomskom smislu.

"Dakle, ako izuzmemo godinu pandemije, prošla godina je bila ispod proseka koji nas je karakterisao posle nezavisnosti. Od 2008. godine, odnosno van godine pandemije, koja je bila izuzetna godina, iznosi oko 4 odsto. Naravno, ovo izaziva zabrinutost. Za Kosovo 4 odsto nije dovoljno. Namera nam je da, u trenutku kada budemo vladali, imamo privredni rast iznad 5 odsto kako bismo imali novi ciklus razvoja koji otvara radna mesta i perspektivu za građane. Prošle godine se povećao broj ljudi za koje se procenjuje da su siromašni. Ako se uzme u apsolutnim vrednostima, na spisku siromašnih je upisano više od 26.000 ljudi", napominje.

Naglašava da više od 50 odsto plate na Kosovu ide na osnovne troškove i ističe da je to najviše u Evropi.

Dodaje da u celom ciklusu privrednog rasta postoji kriza likvidnosti u preduzećima, odnosno postoje preduzeća koja imaju problema da izvršavaju svoje obaveze u odnosu na druge.

Navodi i da je zabeleženo skoro utrostručenje prekoračenja i primetan porast potrošačkih kredita.