Savet ministara spoljnih poslova EU o globalnim sukobima, posebno sa ministrima Zapadnog Balkana

Na Savetu ministara spoljnih poslova EU, održanom večeras u Briselu, diskutovalo se o sukobima na globalnom nivou, a nakon završenog formalnog sastanka, ministri EU učestvovali su na ministarskom sastanku EU - Zapadni Balkan zajedno sa šest ministara spoljnih poslova partnera sa Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.

"Cilj ministarskog sastanka bio je dalje intenziviranje angažmana EU na Zapadnom Balkanu, sa akcentom na zajedničkim bezbednosnim izazovima, kao što su strano mešanje i manipulacija informacijama, sajber pretnje i posledice agresije Rusije na Ukrajinu, kao i saradnja u međunarodnim organizacijama", navodi se u saopštenju.

Visoki predstavnik Đuzep Borelj je, podseća se, u maju 2021. godine pokrenuo inicijativu za pojačani angažman sa Zapadnim Balkanom u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom.

"Današnja diskusija bila je fokusirana na zajedničke bezbednosne izazove u pozadini stalnih globalnih i regionalnih bezbednosnih pretnji. Visoki predstavnik je podvukao važnost jedinstva i snažne saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana za izgradnju otpornosti i promovisanje mira i stabilnosti na kontinentu. U tom kontekstu, visoki predstavnik je podsjetio da Evropska unija računa na zemlje kandidate kao pouzdane partnere u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, uključujući i kada je u pitanju usklađivanje sa odlukama EU u ovim domenima", dodaje se u saopštenju.

Sastanak je, dodaje se, takođe pružio priliku za razmenu mišljenja o izazovima u regionu i njegovoj evropskoj budućnosti u trenutku kada je politika proširenja EU dobila novi zamah i nakon nedavnog usvajanja izveštaja Evropske komisije o proširenju u kojima se ocenjuje napredak svakog partnera na putu ka EU.

Visoki predstavnik Borelj je ponovio kontinuiranu snažnu podršku EU - političku, tehničku i finansijsku - svim kandidatima i potencijalnim kandidatima kako bi im pomogla da unaprede ključne političke, institucionalne, društvene i ekonomske reforme.

S tim u vezi, novi Plan rasta usvojen prošle nedelje trebalo bi da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast svojih ekonomija, ističe se u saopštenju.

Tokom diskusije o situaciji u Izraelu, pojasu Gaze i tom regionu, nadovezujući se na izjavu koju je Savet jednoglasno dogovorio dan ranije, pozvali su, između ostalog, na hitne humanitarne pauze u neprijateljstvima u Gazi i uspostavljanje humanitarnih koridora.

Ministri su se posebno fokusirali na humanitarnu situaciju u Gazi, a komesar Lenarčič ih je informisao o tom pitanju.

Naglasili su da je otvaranje prelaza Rafa bio pozitivan pomak, ali nedovoljan za ublažavanje humanitarne situacije.

Istakli su potrebu za povećanjem tranzitnih kapaciteta bilo otvaranjem više kopnenih prelaza, bilo stvaranjem namenske pomorske rute i još jednom zatražili momentalno i bezuslovno oslobađanje svih talaca i da im Crveni krst pristupi.

Diskusija se nastavilo na temu izbegavanja eskalacije i prelivanja na region, a u tom smislu poručili su da se EU obratila svim relevantnim regionalnim akterima, obraćajući posebnu pažnju na situaciju sa Hezbolahom na severnoj izraelskoj granici sa Libanom.

Dodaje se u saopštenju da se Savet fokusirao na potrebu da se radi na dugoročnom rešenju, postkonfliktnom scenariju koji može garantovati stabilnost i održiv mir za Palestinu, Izrael i širi region.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj istakao je da ta dramatična kriza ima neverovatno visoku cenu u smislu života – života Izraelaca i Palestinaca – i pokazuje da postoji politički i moralni neuspeh međunarodne zajednice.

"Nismo uspeli da nađemo rešenje za ovu situaciju. I ovo sada mora da bude prilika da ljudi shvate da je rešenje apsolutno neophodno i da mora postojati budućnost dve države. Ne radi se samo o rekonstrukciji Gaze. To smo radili nekoliko puta ranije. Moramo da izgradimo državu za Palestince", kazao je.

Predložio je ministrima set uslova za rad na rešenju u bliskoj saradnji sa Sjedinjenim Državama i arapskim državama.

"Ne možemo imati prisilno raseljavanje palestinskog naroda izvan Gaze. Ne možemo imati proterivanje Palestinaca u nadi da će ih ugostiti negde drugde. Nema teritorijalne promene ili smanjenja teritorije Gaze. 'Ne' ponovnoj okupaciji od strane izraelskih odbrambenih snaga u trajnoj situaciji. 'Ne' i povratku Hamasa u Gazu", istakao je.

Podvukao je da se situacija u Gazi ne može odvojiti od celokupnog palestinskog pitanja, već da mora biti deo sveobuhvatnog i održivog rešenja.

"Različiti akteri moraju da se posvete pronalaženju rešenja oko palestinske vlasti u Gazi, čiji zadatak i legitimitet mora pažljivo da se osmisli, a o njemu odlučuje Savet bezbednosti UN", poručio je.

Ministri spoljnih poslova EU razgovarali su i o, kako se navodi, ruskoj agresiji na Ukrajinu, nakon što se ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba putem video konferencije obratio ministrima EU i obavestio ih o najnovijim dešavanjima na terenu i vojnim prioritetima i potrebama Ukrajine.

Savet je ponovio svoju nepokolebljivu posvećenost da podrži Ukrajinu i pomogne joj da se odbrani od "Putinovog rata".

Razgovarali su i o vojnoj podršci i budućim bezbednosnim obavezama nakon zadatka evropskih lidera u oktobru 2023.

Visoki predstavnik je potvrdio da je prvi prioritet osigurati dodatnu vojnu podršku kroz predloženu kovertu Fonda za pomoć Ukrajini od 2024.

U saopštenju se ističe da će EU nastaviti da obučava ukrajinske vojnike kroz Savetodavnu misiju EU u Ukrajini, koja je već obučila više od 30.000 vojnika za manje od godinu dana, a obučavaće još 10.000 u narednom periodu.

Na kraju, EU će insistirati na još jednom ključnom prioritetu, ukrajinskoj formuli mira, koju Savet smatra jedinim predlogom za pravedni i održivi mir o kome će se raspravljati na međunarodnom nivou.

Kada je reč o situaciji između Jermenije i Azerbejdžana, u svetlu vojne operacije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu od 19. do 20. septembra 2023, kada je došlo do masovnog raseljavanja preko 100.000 Jermena iz Karabaha i tekućih napora za normalizaciju odnosa.

Evropski savet u oktobru 2023. razgovarao je o tome kako dalje ojačati saradnju EU sa Jermenijom i podržati njene demokratski izabrane vlasti, njenu otpornost, njenu bezbednost i nastavak reformi u zemlji, podseća se.

"Na osnovu toga, Savet se složio da istraži mogućnost pružanja nesmrtonosne podrške Jermeniji u okviru Evropskog mirovnog fonda i ojača misiju EU u Jermeniji, kako bi se omogućilo više posmatrača i više patrola, uključujući i u osetljivim oblastima. Ministri su se takođe dotakli opcije da se dozvoli vizna liberalizacija za Jermeniju", dodaje se.

Ministarska diskusija u vezi klimatske politike je potvrdila odlučnost EU da osigura da uprkos aktuelnim geopolitičkim previranjima, klimatska konferencija UN-a ostane fokusirana na egzistencijalnu borbu protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena ambicioznim odlukama i obavezama.