Selaković: Cilj Nato agresije bio i ostao da se Srbiji otme KiM

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković poručio je danas, povodom 25. godišnjice od stradanja civila u Nato bombardovanju putničkog voza na železničkom mostu u Grdelici, da je jedini cilj agresije 1999. godine bio i ostao da se Srbiji otme Kosovo, prenosi RTV.

"Ta agresija je počela u oružanom obliku 24. marta 1999. godine. I daću sebi za pravo da kažem, mišljenja sam da ta agresija traje do dana današnjeg, jer je cilj te agresije bio i ostao da se Srbiji otme KiM", rekao je Selaković na komemorativnom skupu.

On je istakao da je to razlog zašto je 19 najmoćnijih zemalja toga vremena u svetu napalo jednu neuporedivo manju, vojnički slabiju, a po broju ljudi malobrojniju državu, bez odluke Saveta bezbednosti UN i time izvršilo čin agresije na jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu zemlju.

Selaković je podsetio da je agresija stala u junu 1999, ali da je potom usledilo etničko čišćenje Kosova koje je počelo, kako je rekao, dolazskom međunarodnih mirovnih snaga.

"To jeste i martovski pogrom 2004. godine. To jeste i režirani odlazak Crne Gore iz zajedničke države 2006. To jeste i samoproglašenje takozvane nezavisnosti 2008. I sve ono što nam i dan danas rade, to je odgovor na pitanje zašto. A ovaj ovde most i voz na njemu bombardovali su da bi našem narodu posejali strah. Da nam pokažu da smo mali, da smo nebitni", rekao je Selaković.

Malo jače od godinu dana od kako su tu nedužni ljudi stradali, navodi ministar, desile su se i neke političke stvari i događaji u Beogradu.

"Od 2000. godine, pa do 2012. ili tačnije 2014. godine, nije smelo da se kaže da je nad našim narodom i državom izvršena agresija. Prvi put su stradali ljudi, baš oni koji su stradali ovde, u vozu na ovom mostu nazvani kolateralnom štetom, posle tog zločina", poručio je Selaković.

Neprijatelj je, ukazao je, mislio da će u roku tri do četiri dana u potpunosti uništiti srpku vojsku, naročito na području treće armijske oblasti, pogotovo na Kosovu.

"Da će nas uništiti, osramotiti, baciti na kolena i naterati na sramnu kapitulaciju. Kako je vreme odmicalo i kako je prošao taj treći, četvrti i peti dan, videvši sa kakvim su se otporom i vojske i naroda i države suočili, agresori su u potpunosti počeli da gube svoj um. I tada krenuli da raketiraju, da gađaju civilne, čisto civilne ciljeve i objekte", konstatovao je Selaković.

Naglasio je da je jedan od takvih objekata bio železnički, ali i drumski most na ulazu u Grdeličku klisuru.

"Ono što ovo mesto izdvaja u odnosu na sva druga jeste činjenica da nije raketiran most, već je raketiran putnički voz, pun putnika, putnika različitih starosnih dobi. Putnika različitih zanimanja, putnika različitih životnih priča, ali jednakih u jednom. Svi do jednog pripadnici našeg mnogostradalnog srpskog naroda", kazao je ministar.

On je podsetio da su nedužni ljudi, civili, stradali na drugi dan Vaskrsa tog 12. aprila 1999. godine.

"Stradali su od istih onih koji su svega 55 godina pre toga gađali Leskovac na Vaskrs i Beograd i Nikšić i Podgoricu i na svojim bombama pisali srećan vam Vaskrs. Isti ti su se, dakle, vratili nedaleko od svog mesta zločina posle više od pola veka i na ovaj voz izručili bombu", rekao je Selaković.

Na današnji dan pre 25 godina u 11.55 sati, u Grdeličkoj klisuri, dogodio se jedan od najtežih zločina u agresiji Natoa na Srbiju, a kako prenosi Politika, broj žrtava u vozu 393 nikada zvanično nije utvrđen. U razmaku od samo nekoliko sekundi, četiri prokjektila pogodila su železnički most preko reke i na njemu putnički voz, koji je saobraćao na relaciji Niš-Tabanovce-Skoplje-Solun.

Od projektila Natoa ubijeno je najmanje 15 putnika, među njima i šestogodišnji dečak, a dva vagona kompozicije su potpuno spržena, navodi list.

Povređeno je više od 40 putnika, a tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, jer su granatama pogođeni drugi i treći vagon kompozicije, dok se prvi vagon sa lokomotivom otkinuo od kompozicije i nastavio dalje stotinak metara južno od mosta.