Šle: Tenzije pokazuju da se stvari pomeraju

Direktor Fondacije "Fridrih Ebert" za Kosovo i Severnu Makedoniju Rene Šle ocenio je večeras da se Kosovo nalazi na ključnoj raskrsnici i da tenzije kojih je bilo u decembru pokazuju da se stvari pomeraju napred.

Šle je, u onlajn diskusiji u organizaciji bečkog Međunarodnog instistuta za Mir (IIP) i Karl Rener instituta, rekao da je došlo do tenzija u decembru, i pre toga, zato što se stvari pomeraju napred, a promene se ne sviđaju svima.

On je rekao da je dijalog Srbije i Kosova netransparentan, i da samo s vremena na vreme međunarodni posrednici izlaze u javnost sa izjavom da je nešto dogovoreno.

„Mi smo želeli da našim predlogom statuta Zajednice opština sa srpskom većinom iznesemo u javnost jedan predlog, o kojem treba diskustovati“, objasnio je Šle.

On je ukazao da je, još pre francusko-nemačkog plana, Fridrih Ebert fondacija odlučila da se posveti pravljenju predloga statuta.

Rekao je da predlog statuta za ZSO smatra dopunom francusko-nemačkog predloga.

„Ovo je samo predlog i nije nam bila namera da napravimo statut koji treba samo preuzeti, već da postoji osnova za dalje razgovore. Želeli smo da napravimo javno dostupan predlog koji bi podstakao diskusiju o ovom važnom pitanju“, rekao je Šle.

Ukazao je da je pitanje ZSO među Albancima veoma sporno, i da su prilikom izrade predloga statuta uzeli u obzir zabrinutost svih građana, ali i to da statut bude u skladu sa ustavom Kosova.

Šle je kazao da je glavni argument za formiranje ZSO da Kosovo mora da ispuni međunarodne obaveze, na šta svi ukazuju.

Međutim, on dodaje da je puno vremena prošlo od usvajanja sporazuma do danas, i da ranije vlade nisu primenile dogovor, te da je Kurtijeva vlada to "samo nasledila".

On je ocenio da je Kosovo uspešna priča puta jedne zemlje od rata do nezavisnosti, koja želi da bude aktivni član međunarodne zajednice.

Šle je ukazao da je sloboda govora i kretanja na Kosovu najveća u celom regionu.

Hanes Svoboda, predsednik IIP-a, rekao je da ga je Aljbin Kurti razočarao zbog toga što ne vodi Kosovo u pravcu fokusiranom na budućnost, u kojoj su bitni dijalog, pomirenje.

Rekao je da bi Kurti trebalo više da se angažuje na dijalogu sa mladim Srbima, jer, kako je istakao, ima dosta mladih Srba koji su kritičari Srpske liste, ali koji se ne osećaju prihvaćeni od Kurtijeve vlade.

Prema njegovim rečima, Kurti treba da preduzme konkretne projekte za etničke zajednice, koje bi imale za cilj pokretanje pravog dijaloga o prošlosti i budućnosti Kosova.

Proglašenje nezavisnosti Kosova, nekadašnji poslanik Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlametu smatra korakom dekolonizacije.

Kritikovao je i pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, posebno Kipar.

„Grčki deo Kipra bio je protiv ujedinjenja sa turskim. Zato bi bilo bolje da ćute. Moralne pozicije pet nepriznavača su neprihvatljive“, poručio je Svoboda.

On je ocenio da treba izvršiti veći pritisak na Srbiju kako bi se napredovalo u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Takođe je kritikovao evropskog komesara za proširenje rekavši da se radi o Orbanovom čoveku koji podržava potpuno neprihvatljivi razvoj u Srbiji, umesto da se zalaže za borbu protiv korupcije i za demokratiju.

I Svoboda kaže da je Kosovo uspešna priča, navodeći da je primetan veliki razvoj u proteklih 15 godina.

Donika Emini izvršni direktor CiviKos-a rekla je da je Kurti došao na vlast narativom da je protiv ZSO, i da mu je sada teško da objasni potrebnu za njegovim formiranjem.

Međutim, i ona kritikuje Kurtija zbog netransparentnosti.

„Kurti je tražio transparentnost vlasti kada je bio u opoziciji, a sada kada je na vlasti zaboravio je na transparentnost u vezi dijaloga“, kazala je ona.

Rekla je da građani Kosova imaju malo poverenja u EU i njenog posrednika, upravo zbog netransparentnosti, te zato veruju više SAD.

Emini je, upitana da li veruje da će doći do dogovora Srbije i Kosova, rekla da veruje da je moguće doći do sporazuma, ali da ne veruje da će njime biti rešen konflikt.

Istakla je da je Kosovo uspešna priča, koja treba da se uspešno finalizira, jer kompletiranje te priče, kaže, jedini je način za uspostavljanje održivog mira i stabilnosti na Balkanu.