KO je KO - Ilijana Jotova: Podržava članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, tvrd stav prema Severnoj Makedoniji

Ilijana Jotova, prva žena na čelu Bugarske, političku karijeru gradila je kao novinarka, poslanica Evropskog parlamenta i potpredsednica države. Kao potpredsednica zalagala se za članstvo Kosova u međunarodnim institucijama, ali i za priznavanje Bugara kao nacionalne manjine na Kosovu, dok je prema Severnoj Makedoniji zastupala čvrst stav o poštovanju prava bugarske zajednice i ispunjavanju obaveza na putu ka Evropskoj uniji.

Jotova se kao potpredsednica Bugarske jasno izjašnjavala o međunarodnom položaju Kosova. Tokom posete Prištini u februaru 2023. godine, kada je obavljala funkciju potpredsednice Bugarske, podržala je članstvo Kosova u Savetu Evrope i najavila da će Bugarska lobirati za njegovo uključivanje u međunarodne i evropske institucije, uključujući EU i Nato.

Prema saopštenju kabineta tadašnje predsednice Kosova, Osmani je dobila podršku Jotove za članstvo Kosova u Savetu Evrope, a zatražila je i da Bugarska podrži Kosovo u nastojanjima da postane član drugih međunarodnih organizacija. Jotova je potvrdila podršku Bugarske evroatlantskoj budućnosti Kosova.

Još konkretniji navod prenela je Bugarska nacionalna radio-televizija (BNR). 

„Pomagaćemo pred svim međunarodnim i evropskim institucijama za njihovo punopravno članstvo. Prvi zadatak je lobiranje, u najboljem smislu te reči, za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Uskoro će podneti i zahtev za članstvo u EU i Natu“, izjavila je Jotova posle sastanka sa Vjosom Osmani.

Kao potpredsednica Bugarske, Jotova je tokom posete Kosovu obišla područja u kojima, prema tvrdnjama bugarske državne agencije BTA, živi bugarska etnička zajednica. Zalagаlа se da Bugari na Kosovu dobiju status nacionalne manjine.

Prema izveštaju Kosovo onlajna, sastala se i sa predstavnicima udruženja „Ujedinjeni Bugari Kosova“.

Toj temi je Kosovo onlajn posvetio i svoju analizu 31. januara 2024. godine, u kojoj se kaže da je obnavljanje težnje zvanične Sofije da Goranci budu priznati kao bugarska manjina na Kosovu izazvalo veliku zabrinutost među autohtonim narodima muslimanske veroispovesti na prostorima sadašnje Gore.

Sagovornici Kosovo onlajna tada su rekli da bi time Bugari bili uvršteni u Ustav kao nevećinska zajednica, Kosovo bi dobilo saveznika u međunarodnim organizacijama, a Goranci bi dobili pasoše EU. Ocenili su i da je „bugarizacija“ Kosova intenzivirana upravo zbog popisa stanovništva u aprilu, koji bi trebalo i da stavi tačku na ovaj svojevrsni „projekat“.

Jotova je izražavala i stavove o Severnoj Makedoniji.

Sa skupa održanog u Ćustendilu u oktobru 2024. godine ona je pozvala vlasti Severne Makedonije da bolje razumeju evropske vrednosti, ističući da su ljudska prava, uključujući prava pripadnika različitih nacionalnih zajednica, osnovni uslov za napredovanje u evropskim integracijama.

Kritikovala je Skoplje zbog, kako je navela, nepoštovanja međunarodnih obaveza i sporazuma o dobrosusedstvu.

Između ostalog, izjavila je:

„Mi Bugari želimo da Republika Severna Makedonija, čije smo samoopredeljenje kao države prvi priznali u celoj Evropi, pouzdanije napreduje u evropskim integracijama. To je moguće samo kada se poštuju međunarodna obećanja i ne postoji jezik mržnje.“

Novinarka, poslanica, potpredsednica, predsednica

Prema zvaničnoj biografiji, Ilijana Malinova Jotova rođena je 24. oktobra 1964. godine u Sofiji. Završila je Francusku jezičku gimnaziju „Alfons de Lamartin“, a potom diplomirala bugarsku filologiju na Univerzitetu „Sveti Kliment Ohridski“ u Sofiji. Usavršavala se u Francuskoj nacionalnoj školi za administraciju (ENA) i Centru za evropske studije u Strazburu.

Profesionalnu karijeru započela je u novinarstvu. Od 1990. do 1997. godine radila je na Bugarskoj nacionalnoj televiziji kao reporterka, urednica i voditeljka, a potom je bila na čelu informativne redakcije.

Nakon novinarske karijere uključila se u politički život. Od 1997. do 2007. godine vodila je pres-službu Nacionalnog saveta Bugarske socijalističke partije (BSP), čija je članica bila od 2000. do 2016. godine. U tom periodu obavljala je i više funkcija u stranačkim organima.

Od 2005. do 2007. godine bila je poslanica u bugarskom parlamentu, a u junu 2007. izabrana je za poslanicu Evropskog parlamenta, gde je provela tri mandata, do 2017. godine. Tokom rada u Evropskom parlamentu bavila se pitanjima građanskih sloboda, pravosuđa, unutrašnjih poslova, zaštite potrošača i regionalne saradnje. Bila je i potpredsednica Odbora za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove.

Prelomni trenutak u njenoj političkoj karijeri dogodio se 2016. godine, kada je izabrana za potpredsednicu Bugarske, zajedno sa Rumenom Radevom, koji je tada postao predsednik. Na toj funkciji ostala je do januara 2026. godine, kada je Radev podneo ostavku kako bi se uključio u parlamentarne izbore.

Nakon što je Ustavni sud 23. januara 2026. godine formalno okončao predsednički mandat Rumena Radeva, Jotova je preuzela funkciju šefa države. Time je postala prva žena na čelu Bugarske, ali je do novembarskih izbora tu dužnost obavljala kao naslednica predsednika koji je podneo ostavku.

Na predsedničkim izborima 1. novembra nastupila je sa kandidatom za potpredsednika Kirilom Valčevim. Njihova lista osvojila je 57,56 odsto glasova, odnosno 1.093.852 glasa, dok su Andrej Đurov i Georgi Kandev dobili 39,48 odsto. Izlaznost je iznosila približno 27 odsto.

Jotova govori francuski, a služi se i ruskim i engleskim jezikom. Udata je i ima jednog sina.