Starović sa Plakolm: Ubrzavamo reforme, Srbija posvećena evropskom putu

Ministar za evropske integracije Vlade Srbije Nemanja Starović sastao se sa austrijskom ministarkom za Evropu, integracije i porodicu Klaudijom Plakolm sa kojom je razgovarao o saradnji Srbije i Austrije, bilateralnim odnosima, ali i procesu pristupanja Srbije EU. Starović je podsetio da je Srbija do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja i da ostaje posvećena svom evropskom putu.

Starović je istakao da Srbija visoko ceni partnerske odnose sa Austrijom koja je, kako je naveo, jedan od najvažnijih ekonomskih i privrednih partnera Republike Srbije, ali i jedan od najvažnijih pružalaca bilateralne razvojne pomoći u prethodnim godinama.  

Ukazao je da je, od uspostavljanja Investicionog okvira za Zapadni Balkan 2009. godine Austrije bila treći najveći donator sa više od 23 miliona evra koje su obezbedili za ovaj okvir. 

„Uz to postoji čitav niz projekata koji podržava i realizuje Austrijska agencija za razvoj, koja daje odlučujući doprinos i podršku našim reformskim procesima. Iskoristio sam priliku tokom današnjeg i jučerašnjeg dana da detaljno informišem ministarku Plakolm o svim reformskim procesima koji se sprovode trenutno u Srbiji, imajući u vidu ne samo sve ono što činimo kako bismo konačno stekli mogućnost za otvaranje pregovaračkog klastera broj 3, već i daleko izvan tih okvira, imajući u vidu našu želju, nameru i ambiciju da steknemo mogućnost za dobijanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, tzv. popularni IBAR jer bi nam to omogućilo da počnemo sa procesom zatvaranja već otvorenih poglavlja“, rekao je Starović.

Ministar je preneo da je sa Plakolm razgovarao i o procesu priključenja Srbije sistemu „Roming kao kod kuće“ koji funkcioniše u Evropskoj Uniji.

„U sedmicama koje su pred nama počeće i zvanični pregovori između Srbije i Evropske komisije o preključenju toj zoni bez rominga, što će, verujem, već tokom 2026.  godine omogućiti svim našim građanima da koriste svoje mobilne telefone, mobilni internet u državama članicama Evropske unije, baš na onaj način kao da su kod kuće ili kao što to mogu da čine još od pre četiri godine u zemljama našeg regiona“, kazao je Starović.

Naglasio je da se Srbija nalazi u poodmakloj fazi procesa pristupanja EU, s obzirom na to da je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja. Ipak, navodi, nije tajna da je Srbija u tom procesu donekle zastala u protekle četiri godine, odnosno od decembra 2021. godine.

„Imamo zeleno svetlo od Evropske komisije za otvaranje narednog klastera poglavlja, tačnije klastera tri, ali politički konsenzus među svim državama članicama još uvek nije postignut. Naš neposredni cilj i namera su da sprovedemo dodatni manji skup reformi koje će nam omogućiti da ponovo otključamo otvaranje klastera broj tri, ali svakako gledamo i dalje. Ubrzavamo naše reforme kako bismo dostigli takozvani IBAR, ali i omogućili otvaranje klastera 2 i 5. Trenutno u Srbiji sprovodimo veoma ambiciozne reforme. Mnogo toga se dešava, moglo bi se reći, 'ispod površine', dakle u okviru resornih ministarstava i same Vlade Republike Srbije. U ovom trenutku izrađujemo i pripremamo nekoliko desetina veoma važnih zakona i podzakonskih akata koji su deo naše reformske agende usvojene pre godinu dana i koje sprovodimo, ali su istovremeno i deo našeg NPAA — Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije“, istakao je.

Starović je naglasio da je postavljen vrlo ambiciozan cilj, a da je namera Srbije da u potpunosti primeni sve relevantne pravne tekovine Evropske unije do kraja 2026. godine.

Ukazao je da je trenutna Vlada Republike Srbije istinski posvećena reformskim procesima.

„Naravno, nije tajna da Srbija ima i određene specifične izazove sa kojima se mnoge druge zemlje kandidati ne suočavaju. Konkretno, mi smo jedina zemlja kandidat u regionu Zapadnog Balkana koja se suočava sa otvorenim izazovom po pitanju sopstvenog teritorijalnog integriteta - i to se, naravno, ne može zanemariti. Ono čemu težimo jeste da imamo ravnopravne uslove među zemljama kandidatima, kako onima iz Zapadnog Balkana, tako i iz istočnog dela Evrope, i da svaka od njih ima jednake šanse da se dokaže kroz reforme koje sprovodi. Naš fokus i dalje ostaje na punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, kako je to i predviđeno i na neki način obećano još na Samitu u Solunu 2003. godine između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije. Dakle, ostajemo potpuno posvećeni, naši planovi su ambiciozni, ali smo istovremeno svesni i specifičnih izazova i ograničenja koja su deo ovog procesa“, zaključio je ministar.

Austrijska ministarka za Evropu, integracije i porodicu Klaudija Plakolm istakla je da vreme njene posete Zapadnom Balkanu nije slučajno, navodeći da je došla da potvrdi austrijsku podršku procesu pristupanja Evropskoj uniji.

„Proširenje je najvažniji geostrateški instrument Evropske unije, a ja sam ovde da istaknem značaj regiona, da naglasim važnost Zapadnog Balkana i da potvrdim austrijsku podršku procesu pristupanja Evropskoj uniji“, rekla je Plakolm.

Dodala je da je Evropska unija postavila sebi cilj - da smanji birokratiju.

„To se ne odnosi samo na našu ekonomiju, već i na proces pristupanja. Da proces u Briselu bude brži. Zbog toga Austrija podržava novu inicijativu za češće korišćenje kvalifikovane većine tokom procesa pristupanja, jer smo do sada videli premalo napretka u proširenjue“, rekla je ona.

Plakolm je istakla da Austrija zastupa princip zasnovan na zaslugama, što znači da obe strane, i zemlje kandidati i Evropska unija, moraju da isporuče rezultate. 

„Potrebni su nam konkretni rezultati za ljude koji žive u regionu, jer u suprotnom rizikujemo da izgubimo podršku za proces pristupanja Evropskoj uniji. I da budemo jasni, nije reč samo o gubitku podrške proevropskih građana, već i o gubitku kredibiliteta same EU ako nastavimo da primenjujemo različita pravila na različite zemlje kandidate. Izgubićemo poverenje u sopstvene principe“, rekla je Plakolm.

Zbog toga su, kako ističe, protiv ubrzanih procedura.

„Želimo da ista pravila važe za sve zemlje kandidate. Dovoljno je pogledati mapu Evrope da se vidi da nedostaje jedan važan deo, zemlje Zapadnog Balkana, ta praznina u samom srcu Evrope. Moramo zatvoriti taj jaz zarad bezbednosti našeg kontinenta, zarad naše ekonomije i bilateralnih odnosa, ali pre svega zarad ljudi, jer mi pripadamo jedni drugima“, napomenula je Plakolm.

Dodala je da još ima posla, ali da su u poslednje vreme učinjeni veliki koraci o kojima se gotovo i ne govori. Podsetila je da je Srbija usvojila najmoderniji ustavni okvir za pravosuđe u Evropi. 

„Sudovi i tužilaštva su institucionalno nezavisni na papiru, a sve više i u svakodnevnom radu. Planirana je sveobuhvatna reforma parničnog postupka sa digitalizovanim procesima, korak koji mnoge članice EU tek planiraju. Novi ustavni okvir Srbije za pravosuđe može biti evropski referentni model institucionalne nezavisnosti“, istakla je Plakolm.

Dodala je da blizak partner, Austrija, ohrabruje Srbiju da nastavi ovim putem. 

„Pomozite nama da pomognemo vama, da ubedimo skeptične građane i članice EU da je ovo obostrano korisno. Zemlje Zapadnog Balkana već predugo čekaju u `čekaonici` Evropske unije. Vreme je da ispunimo svoja obećanja. Ispuniti obećanja i obezbediti rezultate jedna je od mojih glavnih tema kao ministra zaduženog za evropska pitanja u Austriji“, navela je ona.

Plakolm ističe da se raduje nastavku dobre bilateralne saradnje.

„Kao što sam već rekla, mi, Austrijanci, želimo da vidimo budućnost Srbije za stolom Saveta Evropske unije. Naši bilateralni odnosi su izvanredni, ekonomski, ali i u mnogim drugim oblastima. Kada je reč o migracionoj politici, postoje vrlo dobri trilateralni projekti između Mađarske, Srbije i Austrije, koji uključuju zajedničke policijske patrole na granicama i smanjenje ilegalnih migracija“, istakla je Plakolm.

Srbija i Austrija su partneri i na mnogim drugim nivoima, dodala je.

„Vidimo dodatni potencijal za saradnju u više oblasti, i da bismo taj potencijal iskoristili, moramo nastaviti evropski put Srbije. Zbog toga obe strane moraju isporučiti rezultate, reforme i jasno opredeljenje za evropski put i evropske vrednosti. I Evropska unija mora isporučiti rezultate, kredibilitet, jasne pomake i pristup zasnovan na zaslugama. Austrija zato podržava primenu kvalifikovane većine u procesu odlučivanja, kao korak ka bržem otvaranju klastera i poglavlja i izbegavanju blokiranja reformi u Srbiji“, zaključila je Plakolm.