Stevanović: Protivrečnosti VTS iz Kumanova identične i danas kao i pre 25 godina

Jedan od potpisnika Kumanovskog sporazuma, penzionisani policijski general Obrad Stevanović ocenio je za Kosovo onlajn da su protivrečnosti Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova i danas istovetne onima od pre 25 godina i da su ključni problemi njegovo pogrešno tumačenje i neprimenjivanje.

“I posle punih četvrt veka od zaključenja Vojno -tehničkog sporazuma u Kumanovu, problemi tog sporazuma, protivrečnosti tog sporazuma i neka druga pitanja u vezi sa tim sporazumom skoro su identična kao pre desetinu godina. Ključni problemi Vojno -tehničkog sporazuma su njegovo neprimenjivanje od strane međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji i pogrešno tumačenje i pogrešno razumevanje”, izjavio je Stevanović.

Kao ključnu tačku pogrešnog tumačenja navodi mišljenje da je Kumanovski sporazum potpisan sa Nato.

“Činjenično, Vojno -tehnički sporazum je zaključen sa međunarodnim snagama Ujedinjenih nacija. Druga činjenica koja se često pogrešno tumači je sastav međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiji, koje takođe čine međunarodne bezbednosne snage Ujedinjenih nacija, a ne snage Nato. Treći problem je često razlikovanje dejure i defakto stanja na Kosovo i Metohiji. Međunarodne bezbednostne snage su dejure, snage UN, a defakto one se ponašaju kao snage Natoa. Podsetiću vas da je u sastav tih snaga ušao značajan broj snaga iz država koje nisu članice Natoa: Rusija, Ukrajina, Jordan i neke druge strane”, naveo je Stevanović.

On je rekao da je najveći doprinos Kumanovskog sporazuma prestanak rata, ali da je izneverio očekivanje da će doneti i slobodu.

“Pod odgovornošću međunarodnih snaga sa Kosova i Metohije, kao što znamo, iselilo se oko 250.000 ljudi. Mi se sećamo da je Nato kao cilj svoje agresije naveo sprečavanje humanitarne katastrofe. Humanitarna katastrofa pre početka Nato agresije nije postojala i to se dokazuje prostim činjenicama. Do agresije sa Kosova i Metohije je iseljeno oko 50.000 ljudi, sporadično, a sa početkom agresije sa Kosova i Metohije je iseljeno oko 800.000 Albanaca”, kazao je Stevanović.

Upitan šta su bili ključni razlozi za tadašnje rukovodstvo SRJ da posle 78 dana rata pristanu na pregovore i mirovni sporazum, Stevanović kaže da su brojni razlozi, a jedan od njih i taj što u tom trenutku zemlja nije imala ni jednog saveznika.

“Kina i Rusija su takođe bile nemoćne da pruže bilo kakvu pomoć Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tako da je razlog da se pristupi pregovorima i zaključenju sporazuma bio očigledan. Svi vojni resursi SRJ su se trošili bez mogućnosti njihovog nabavljanja i bez mogućnosti da ta sredstva kupimo od naših prijatelja. Rusija nije imala načina da nam, na primer, ustupi borbene avione, sistem protiv-vazdušne odbrane itd. Bilo je jasno da slede teško podnošljive posledice koje su i do tada bile teške. Prosto se videlo da u nekoj budućnosti možemo doći u situaciju da prosto nemamo sredstva za odbranu”, kazao je Stevanović.