Analitičari: Sukob Kurti-Osmani doneo razočaranje građanima

Odluku kosovskog premijera i lidera Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da ne podrži Vjosu Osmani za još jedan predsednički mandat analitičari ocenjuju kao znak produbljenih tenzija između dve glavne figure vlasti na Kosovu. Prema njihovim rečima, različiti pristupi u spoljnoj politici jedan su od glavnih razloga koji su doveli do ove situacije.

Politički analitičar Artan Muhadžiri rekao je za Kosova pres da je politički raskol između Kurtija i Osmani izazvao razočaranje u javnosti, jer je njihov dolazak na vlast bio praćen velikim očekivanjima za promene u kosovskoj politici.

Prema Muhadžiriju, Kurti i Osmani su u početku probudili nadu za novo političko poglavlje na Kosovu reformama i promenom pristupa upravljanju, ali taj savez nije dugo trajao.

On dodaje da najnovija dešavanja odražavaju povratak na uobičajene političke prakse u regionu, koje, kako kaže, mogu doneti kratkoročne političke koristi, ali i dugoročne štete za političke vrednosti i političku kulturu.

„Politički raskol između binoma Kurti–Osmani izazvao je veliko razočaranje u javnom mnjenju, među biračima, jer je njihov dolazak na vlast bio praćen velikim obećanjima i probudio je izuzetne nade da će otvoriti novo političko poglavlje na Kosovu i da će ova dva lidera biti predvodnici velikih promena i političkih reformi, kako u političkom mentalitetu, tako i u načinu razumevanja politike na Kosovu. Ali, nažalost, taj savez nije dugo trajao i sada su se vratili tipičnim balkanskim politikama, koje donose kratkoročnu korist, ali dugoročnu štetu u pogledu vrednosti, normi i političke kulture“, rekao je on.

S druge strane, politički analitičar Adrijan Zećiri ocenjuje da se sukob između Osmani i Kurtija posebno produbio tokom poslednje dve godine.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih razloga povezan je sa pristupom međunarodnim partnerima, pri čemu kaže da je Kurti bio izolovan od međunarodne zajednice, posebno od Sjedinjenih Američkih Država.

Zećiri ističe da je Osmani, s druge strane, pokušavala da očuva strateške odnose Kosova sa tim partnerima, imajući izraženiju ulogu u spoljnoj politici i diplomatiji.

Prema njegovim rečima, upravo pristup saradnji sa strateškim saveznicima Kosova ostaje jedna od glavnih tačaka razlika između predsednice Osmani i premijera Kurtija.

„Glavni raskol između gospođe Osmani i gospodina Kurtija dogodio se u poslednje dve godine, kada je gospodin Kurti bio potpuno izolovan od međunarodne zajednice, uključujući Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju. Gospođa Osmani pokušavala je da sačuva neke vitalne odnose za Kosovo sa EU, a posebno u poslednje vreme sa SAD. Mislim da je Kurtiju smetalo veliko prisustvo gospođe Osmani u spoljnoj diplomatiji i to što je ona zadržala, ako tako možemo reći, rugovistički jezik saradnje sa međunarodnim partnerima. Smatram da je glavni raskol nastao upravo oko saradnje sa strateškim partnerima Kosova“, naglasio je on.

Odnosi između premijera Aljbina Kurtija i predsednice Vjose Osmani prošli su put od bliske političke saradnje do vidljivog zahlađenja tokom poslednjih godina. Oboje su došli na vlast nakon izbora 2021. godine, kada je Pokret Samoopredeljenje ostvario ubedljivu pobedu, a Osmani je, uz podršku te partije, izabrana za predsednicu u Skupštini Kosova.

Ipak, uprkos ambiciji za drugi predsednički mandat, Osmani nije dobila Kurtijevu podršku.