Štuni: Na Kosovu se 250 džihadista slobodno kreće

Adrijan Štuni
Izvor: Blic

Istraživanje američkog stručnjaka za bezbednost Adrijana Štunija, je pokazalo da su zemlje Zapadnog Balkana najviše pogođene brojem povratnika sa ratišta u Siriji i Iraku, a najalarmantnija situacija je na Kosovu, gde je zabeležen njihov najveći broj, javlja Glas Amerike.

U zemlje Zapadnog Balkana vratilo se oko 460 džihadista sa ratišta u Siriji i Iraku, od kojih se 250 bez ikakve kontrole slobodno kreće po teritoriji Kosova, upozorava Štuni.

On ističe da vlasti u Prištini nemaju ni kapacitet ni političku volju da ih sankcionišu i kasnije resocijalizuju.

“Fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama koje su takođe indoktrinirane tokom boravka u zonama konflikata. Osim toga, veliki problem su i deca džihadista koja nemaju potrebnu rehabilitaciju, stručnu pomoć, ne idu u školu i sa njima bi u budućnosti i te kako moglo da bude problema” kaže Štuni.

On dodaje da “nije isključeno da su postojala finansijska iskušenja za njihov odlazak na ratišta, ali to nisu obični plaćenici”, već kako je rekao “gangrena koja je već uveliko preti balkanskom društvu”.

“Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju i spremni su da daju svoj život i žrtvuju se za tu ideologiju. To bi trebalo da nas natera da shvatimo da to nije nešto što će samo od sebe nestati, to je ideologiji koja je preživela mnoge bombaške napade, mnogo ratova, zatvora i logora” naglasio je Štuni.

On smatra da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.

"Problem na Balkanu ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati, ne kao nekakav ustupak Balkanu, već kao borbu za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi", naveo je Štuni.

Govoreći o problemima koje Kosovo, Albanija i BiH  imaju sa povratkom džihadista, politički analitičar Dušan Janjić ističe da su lokalna društva u regionu jako slaba da procesuiraju i resocijalizuju povratnika sa ratišta u inostranstvu.

“Pre nekoliko godina osujećen je napad na Visoke Dečane koji su planirali upravo bivši borci ISIS-a. To dovoljno govori kakvu opasnost oni predstavljaju. Pošto lokalne vlasti nemaju kapacitet da procesuiraju i resocijalizuju povratnike sa ratišta u inostranstvu, potrebna im je pomoć međunarodnih snaga u obaveštajnom i svakom drugom pogledu – rekao je Janjić za Blic.

Stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević tvrdi da SAD i Velika Britanija ne shvataju da, ako su pobedili ISIS, nisu porazili ideologiju džihadista.

"Čak 100.000 vojnika ISIS-a je nestalo sa radara, a mnogi od njih se u Evropi predstavljaju i tretiraju kao migranti. Odnos Kosova i BiH prema njima je više pokroviteljski nego što ih procesuiraju i brinu o njihovoj kasnijoj resocijalizaciji. Ni u BiH ni na Kosovu nema političke ni bilo koje druge volje da se to uradi, već se taj problem skriva", objašnjava Galijašević za Blic i upozorava da je situacija u regionu sve alarmantnija.

"Postajemo baza džihadista za buduće udare u Evropi. Njihova meta pre svih je Evropska unija, a Zapadni Balkan je ranjiv sam po sebi. Da bismo ovaj problem predupredili potrebne su nam strože procedure prema migrantima jer mnogi džihadisti dolaze u region pod lažnim identitetom" zaključuje Galijašević.

Da bi povratnici iz Iraka i Sirije mogli da predstavljaju potencijalnu bezbednosnu pretnju za Evropu i ovaj region pokazuje i izveštaj Evropske policijske agencije (Europol) objavljen pre dva meseca.

Zapadni Balkan se, prema tim podacima, smatra tranzitnom rutom za povratnike sa sirijskog i iračkog ratišta, a Europol je posebno zabrinut zbog povratka žena i dece koji su u prethodnom periodu bili indoktrinirani i koji su prošli obuku na teritorijama koje su nekada bile pod kontrolom Islamske države. Inače, u zemljama članicama Evropske unije sprečeno je, izvršeno ili je pokušano 129 terorističkih napada, navodi se u Europolovom izveštaju. Uhapšeno je ukupno 1.056 osumnjičenih, od kojih najviše u Francuskoj (310), Ujedinjenom Kraljevstvu (273, od kojih 148 u Severnoj Irskoj povezanih sa separatizmom), Belgiji (166), te Nemačkoj (59), Italiji (56) i Španiji (52).

Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić ističe da je problem povratka džihadista na Balkan veoma star, a da građani Srbije ne bi trebalo da brinu.

“Naša prednost je što policijske i bezbednosne službe znaju u glavu svakog džihadistu. Mi imamo tek nekoliko desetina tih ratnika koji se bore na Bliskom istoku. Najveći problem sa džihadistima imaju BiH zbog svojih unutrašnjih trvenja i Kosovo, kojem je neophodna veća međunarodna podrška”, kaže Dragišić.