Štuni: Normalizacijom odnosa Srbije i Kosova smanjuje se rizik od radikalnog islama na Balkanu

Normalizacija međuetničkih odnosa svuda na Balkanu, a posebno između Kosova i Srbije, veoma je važna za mir i bezbednost regiona, smatra stručnjak za bezbednost Adrijan Štuni, upozoravajući da Kosovo i Bosna i Hercegovina imaju najveći rizik u regionu od radikalnog islama i političkog nasilja.

Govoreći o regionu u kontekstu sukoba između Izraela i Palestine, Štuni smatra da rat na Bliskom Istoku može uticati na bezbednost Zapadnog Balkna.

"Budući da je Zapadni Balkan geografski most između Bliskog istoka i Evrope i regiona sa najvećom domorodačkom muslimanskom populacijom na kontinentu, ovaj sukob posebno rezonuje na regionalnom nivou. To se takođe ogleda u tradicionalnoj solidarnosti sa palestinskim narodom. Dakle, postoji više pažnje, interesovanja, osetljivosti javnosti za ovaj sukob i, očigledno, uticaja koje treba analizirati i razumeti jasno i objektivno", ocenio je Štuni.

Prema njegovim rečima Kosovo i BiH su regije na koje najviše može da se odrazi rat na Bliskom istoku, ikaujući da se radi o visoko polarizovanim društvima.

"Nažalost, i na Kosovu i u Bosni, politička i društvena situacija je prilično polarizovana. Jezik međunacionalnog prezira i mržnje je u porastu, svuda su bombastični naslovi koji upozoravaju na rat između Kosova i Srbije ili nasilnu dezintegraciju Bosne. Eskalacija tenzija se vratila u normalu. Čak i u smislu radikalizacije i verske militantnosti koja je došla do izražaja tokom sukoba u Siriji i Iraku, ove dve zemlje su imale najveći broj građana koji su putovali i pridružili se ratnim žarištima na Bliskom istoku, tamošnje terorističke organizacije . Ovaj problem se možda donekle smanjio poslednjih godina, ali i dalje ostaje značajan bezbednosni rizik. Gore navedeni elementi pokazuju da su ove dve zemlje podložnije radikalizaciji i političkom ili ideološkom nasilju", ocenuje stručnjak za bezbednost.

Ističe da je nešto manje uznemirujuća situacija u Severnoj Makedoniji.

Na pitanje koliko je zabrinjavajuća mogućnost da teroristi koriste zapadnobalkansku rutu za ulazak u Evropsku uniju, posebno imajući u vidu nedavno povećanje broja neregularnih prelazaka granice, Štuni kaže da postoji zabrinutost da bi talas izbeglica i neregularnih migranata koji bi došao preko Bakana mogao biti infiltriran od strane terorističkih militanata.

Stručnjak upozorava da Balkanu preti i opasnost i od razvoja radikalnog islama, podsećajući da je sa ovih prostora bilo najviše dobrovoljaca za vreme rata u Siriji.

"Nažalost, ne može se reći da je region mnogo napredovao u normalizaciji situacije. Kao što sam već pomenuo, društvena i politička polarizacija je visoka, a javni diskurs je preopterećen nacionalističkom retorikom. Još više zabrinjava to što su međuetničke tenzije politički instrumentalizovane i okončane oružanim sukobima u Banjskoj. Posmatrano u kontekstu rata u Gazi, mogu reći da u ovom trenutku na Zapadnom Balkanu postoji preplitanje radikalnih faktora, kako unutrašnjih tako i spoljašnjih. Dakle, ne treba misliti da ono što je malopre doživljeno sa talasom stranih boraca koji su otišli ​​u Siriju i Irak pripada prošlosti, jer su radikalizujući faktori i infrastruktura i dalje prisutni", naglasio je Štuni.

Radikalizaciji su najpodložnije, ukazao je, zemlje sa najvećom nestabilnošću. Dakle, u slučaju Zapadnog Balkana to su, navodi, Kosovo, BiH i delimično Severna Makedonija.

"To je jedan od razloga zašto je kritično važno raditi na normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", konstatuje Štuni.

Na pitanje koje konkretne mere se mogu preduzeti da bi se sprečila radikalizacija i regrutovanje pojedinaca iz regiona od strane ekstremističkih grupa, strčnjak napominje da se često misli da su represivne mere sa sprovođenjem zakona ključ za rešavanje ovog problema, ali da je  ustvari proaktivno sprečavanje radikalizacije najefikasnija investicija.

Kako navodi pre svega, to znači rešavanje unutrašnjih društvenih i političkih faktora koji društvo čine nestabilnijim i podložnijim radikalizaciji.

"Takođe je neophodno sistematski raditi na suzbijanju dezinformacija, koje često ubrzavaju društvenu polarizaciju, radikalizaciju i političko nasilje. Za to se mora dosta poraditi na polju medijskog obrazovanja, kako javnost koja konzumira informacije i vesti sa društvenih mreža ne bi postala plen lažnih i namerno iskrivljenih vesti onih koji žele da manipulišu javnim mnjenjem i šire ideologije koje podstiču mržnju i nasilje. Naravno, za sve ovo treba da postoji regionalna koordinacija od strane posebnih struktura i da se sistemski kontroliše rad organizacija i fondacija zasnovanih na religiji i ideologiji, finansiranih iz inostranstva, kako njihovo delovanje ne bi bilo u suprotnosti sa zakonima zemalja regiona ili sa demokratskim normama", zaključio je sručnjak.