Surlić: Priznanje nezavisnosti Kosova od Srbije Zapad vidi kao smanjivanje uticaja Rusije u regionu

Zapadne zemlje u priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije vide rešavanje problema i odsustvo zamrznutog konflikta, a samim tim manji uticaj Rusije na ovaj region, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić.

Međutim, kako Surlić  kaže, sa Kosovom i posebnim statusom Kosova otvorena je jedna pandorina kutija.

"Sve nacije i države širom sveta koje imaju slične težnje i zahteve zapravo se pozivaju na Kosovo i mislim da to neće biti sprečeno čak i da Srbija u nekom slučaju i prizna nezavisnost Kosova. Čak i Rusija može da se pozove, kako na ranije slučajeve tako i na ovaj najnoviji i da kaže Ukrajina ima obavezu da prizna kako aneksiju Krima tako i države Donjeck i Lugansk", rekao je Surlić.

Na pitanje kojim kanalima će ti pritisci teći, ako je dijalog Beograda i Prištine blokiran na najvišem nivou, Surlić ukazuje na formalni i neformalni. Prema njegovim rečima, formalni kanal je dijalog pod posredstvom Brisela i Miroslava Lajčaka, ali neformalni kanali su Vašington i Berlin.

"Mi vidimo jednu koordinaciju dva centra koji žele da ponude neke vrste ustupaka Beogradu i Prištini, ali suštinski zahtevaju od njih finalni sporazum i ono što je sada već eksplicitno rečeno od strane ove dve adrese jeste da je na kraju tog puta zahtev pred Srbijom da prizna nezavisnost Kosova", naveo je Surlić.

Kosovu bi mogla da bude ponuđena vizna liberalizacija

Već se nagoveštava, kaže Surlić, da bi se Kosovu mogla ponuditi vizna liberalizacija i članstvo u Savetu Evrope, eventualno i u Partnerstvu za mir.

Međutim, prijem Kosova u članstvo u Savetu Evrope vremenski nije brz proces i nije ga lako postići, kaže Surlić i dodaje da je kancelar Šolc istakao da Nemačka radi na tome i da će podržati i kandidaturu Kosova u Savetu Evrope.

"To nam govori da Kosovo, zapravo, ima podršku većine evropskih zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost i da će Kosovo najverovatnije i aplicirati u Savetu Evrope", rekao je Surlić.

Ukoliko Kosovo aplicira za članstvo u različitim međunarodnim organizacijama, Surlić kaže da Srbija ima mehanizme, pre svega, u otpriznavanju članstva da pokaže da nezavisnost Kosova nije završena tema i jednostrani potezi imaju reakciju.

Velike ambicije Prištine da aplicira za članstvo u NATO

Postojale su, kaže, velike ambicije Prištine da iskoristi priliku rata u Ukrajini i da pokaže kako je privržena NATO-u, da čak i aplicira za NATO.

"To nije moguće i mislim da su u ovom trenutku najveći saveznici Srbije upravo države članice EU i NATO-a koje ne priznaju Kosovo. Partnerstvo za mir je isto tako diskutabilno kako će se odrediti države članice NATO-a koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Mislim da su sada poruke Prištine umerenije nakon opomena koje su dobile od Vašingtona i Berlina a to je da je NATO već prisutan na Kosovu, da obezbeđuje bezbednost i da niko ni Albanci ni Srbi nisu ugroženi dok su NATO snage na Kosovu", rekao je Surlić.

Na pitanje šta bi Srbiji uskratilo, a šta donelo istupanje iz Saveta Evrope odgovara:

"Što se Srbije tiče njenom ugledu svakako ne bi doprinelo isključivanje iz takve jedne organizacije ili dobrovoljan izlazak jer ipak ceo korpus ljudskih prava i njihovo poštovanje se pre svega vezuje za ono što je tekovina Saveta Evrope", kaže Surlić.

Srbija još uvek ima prostora da ne uvodi sankcije Rusiji

Surlić ukazuje da Srbija još uvek ima manevarski prostor da ne uvodi sankcije Rusiji.

"Mislim da su poslednje poruke iz Berlina vrlo jasne, postoji razumevanje za komleksnu poziciju Srbije, ali i međusobna obećanja", rekao je Surlić.

Jedno obećanje je, kaže Surlić, da će Srbija pokazati veću spremnost za pridruživanje EU i prilagođavanje svim politikama uključujući i bezbednosnu i spoljnu.

Drugo obećanje jeste da će EU pokazati veću spremnost da Srbiju vidi kao buduću članicu, zaključio je Surlić.