Dve decenije Ustava Srbije; Perić: Preambula pokazuje da je KiM srž srpskog nacionalnog identiteta

Ustavni sud Srbije obeležio je danas 20. godišnjicu donošenja Ustava Srbije, na kojoj je rečeno da svaki ustav predstavlja temelj pravnog i institucionalnog poretka jedne države. Dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Slobodanka Perić rekla je da se akademska zajednica na Kosovu za opstanak srpskog naroda bori knjigom, znanjem i obrazovanjem.

„Ta naša odgovornost je utkana u obavezu koju proklamuje preambula Ustava iz 2006, u kojoj se ističe da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije i ujedno predviđa i obavezu svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji“, navela je Perić koja je i predsednica Upravnog odbora Instituta za uporedno pravo.

Ona je naglasila da preambula Ustava Srbije „pokazuje da je Kosovo i Metohija srž srpskog nacionalnog identiteta, stub duhovnosti i kolektivne svesti, a ne samo geografski i politički pojam“, preneo je Juronjuz Srbija.

Petrov: Svaki ustav Srbije suočavao se sa protivrečjem između evropskog i nacionalnog

Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da se svaki ustav Srbije suočavao sa prividnim protivrečjem između evropskih principa i vernosti nacionalnom i narodnom, zbog čega se uvek težilo pronalaženju balansa između evropskog i nacionalnog ustavnog identiteta.

Petrov je, na međunarodnoj konferenciji u Skupštini Srbije, rekao i da je takva protivrečnost vidljiva i u aktuelnom Ustavu koji, sa jedne strane, štiti Kosovo, dok sa druge strane postoji okrenutost evropskim principima i vrednostima.

Naglasio je da je Venecijanska komisija poslednjih godina najviše posvećena izazovima vladavine prava i njenoj obnovi kada se na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou pojavljuje, kako je rekao, zabrinjavajuća regresija standarda vladavine prava.

Naveo je da ustavi danas imaju veću važnost nego u vremenu kada je počelo njihovo masovno usvajanje širom sveta.

„Oni ne treba da budu samo garant vladavine prava i demokratije kao takve, nego i delotvorni instrumenti mira i pacifikacije putem dijaloga, a mir nam je u eri velikih tenzija vrhovna vrednost bez koje nema ni ljudskog dostojanstva, ni drugih fundamentalnih ljudskih prava“, rekao je Petrov, preneo je Tanjug.

Zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije Slobodan Velisavljević rekao je da se Ustavom uređuje organizacija vlasti, utvrđuju osnova prava i slobode građana, ali i postavljaju granice nosiocima javne funkcije.

„Njegova snaga ne ogleda se samo u normama koje su određene, već i u spremnosti kako institucija, tako i pojedinaca da te norme dosledno poštuju i primenjuju“, rekao je Velisavljević.

Dodao je da je vladavina prava svakodnevna obaveza i merilo odgovornosti svake institucije, zbog čega je uloga sudstva od izuzetnog značaja.

Potpredsednik Visokog saveta tužilaštva Miroslav Đorđević podsetio je da je Ustav iz 2006. nasledio Ustav iz 1990. godine.

„U odnosu na svog prethodnika, važeći ustav predstavlja u određenim aspektima korak napred, ali u nekima možda i korak unazad. Ono o čemu je ustav iz 2006. godine bio posebno markiran jesu pitanja u vezi sa pravosuđem, o čemu je svoju kritiku odmah po donošenju iskazala i Venecijanska komisija. Srbija je 2022. godine posle više neuspešnih pokušaja uspela da realizuje promenu ovih odredaba u složenoj proceduri koja je uključivala i referendum“, objasnio je Đorđević.

Potpredsednik Venecijanske komisije Ajrik Holmvik rekao je da, kada je reč o ustavima, 20 godina nije mali period jer je mali broj njih potrajao duže od jednog veka.

„Prema empirijskim istraživanjima, većina ustava je relativno kratkog veka, dok samo mali broj njih traje duže od 25 godina. Od usvajanja prvih pisanih ustava krajem 18. veka, medijalna starost ustava iznosila je oko 19 godina. Stoga danas možemo da proslavimo činjenicu da je Ustav Srbije premašio istorijsku medijalnu starost ustava. Posmatrano iz istorijske perspektive, možemo reći da je Ustav Srbije sazreo i da je postao čvrsto utemeljen“, rekao je Holmvik.

Sudija Evropskog suda za ljudska prava Latif Huseinov rekao je da Ustav Srbije i Evropska konvencija pružaju okvir za zaštitu ljudskih prava i obezbeđivanje toga da vršenje javne vlasti bude podvrgnuto pravu.

„Vladavina prava i poštovanje ljudskih prava čvrsto su utemeljeni u Ustavu Srbije. Član 1. propisuje da je Srbija država zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i pripadnosti evropskim načelima i vrednostima“, rekao je Huseinov.

Predsednik Ustavnog suda Italije Đovani Amoroso istakao je da se Ustav Srbije ubraja u savremene ustave koji u sebi neposredno sadrže ljudska i manjinska prava, kao i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava.

„U skladu sa ovim okvirom, ustavne odredbe tumače se u svetlu sudske prakse međunarodnih sudova i tribunala, pre svega Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije. Pored toga, ustavni poredak pruža sveobuhvatnu zaštitu od neposredne i posredne diskriminacije“, istakao je Amoroso.

Sudija Ustavnog suda Azerbejdžana Rašhid Rzajev rekao je da je donošenje novog Ustava Srbije predstavljalo važan politički i pravni događaj u istoriji razvoja demokratske države.

„Usvajanjem ovog temeljnog dokumenta, srpski narod je načinio istorijski izbor u korist izgradnje savremenog pravnog društva. Tokom proteklog perioda, Ustav Srbije nije samo uredio sistem državnih organa već je postao i pouzdan garant razvoja pravne državnosti. Posebno treba istaći ulogu Ustavnog suda Srbije kao nezavisne sudske institucije koja delotvorno obezbeđuje supremaciju načela i normi utvrđenih Ustavom“, poručio je Rzajev.

Predsednik Svetske asocijacije pravnika Havier Kremades rekao je da i u državama sa dugom ustavnom tradicijom, poput SAD, postoje novi izazovi jer ustav nije samo formalni sistem i skup pravila, već zahteva povezanost između pojedinaca i ustava.

„On mora biti i živi organizam, koji zahteva stvaralaštvo, osmišljavanje i učešće građana. Ono čemu danas svedočimo podseća na povratak u svet kakav smo poznavali nekada. Čini se da autoritarni režimi ponovo postaju funkcionalni i efikasni. Autokratski sistemi funkcionišu, obezbeđuju dobre životne uslove svojim građanima, a ponekad se čini da su ljudi postali zamoreni sistemom vladavine prava. Svedočimo tome da stotine hiljada, pa i milioni građana, zaista gube povezanost sa sistemom i to predstavlja ozbiljan problem“, naglasio je Kremades.

Ustav Srbije usvojen je u Skupštini Srbije 30. septembra 2006. godine nakon razdruživanja sa Crnom Gorom, a građani su ga potvrdili na dvodnevnom referendumu 28. i 29. oktobra iste godine.