Usvojena Deklaracija u Briselu: Budućnost regiona u EU, Prištinu i Beograd koči odsustvo normalizacije

Lideri Evropske unije i njenih država članica, uz konsultacije sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili su na današanjem Samitu Deklaraciju u kojoj se, između ostalog, poručuje da je budućnost Zapadnog Balkana u EU i da je strateško partnerstvo Unije i ovog regiona važnije nego ikada pre.

U dokumentu se navodi da odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda, koči oba partnera.

„Moraju da se sprovedu sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks. Preduslov za podršku u okviru Instrumenta za reformu i rast za zapadni Balkan je da se strane konstruktivno angažuju uz merljiv napredak i opipljive rezultate u normalizaciji odnosa“, poručuje se u dokumentu.

U Deklaraciji se navodi da je, u kontekstu radikalne promene globalne geopolitičke situacije, agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i konflikata na Bliskom istoku te na startu nove administracije u EU, strateško partnerstvo Evropske unije i Zapadnog Balkana važnije je nego ikada pre.

„Mi delimo zajedničku budućnost i nalazimo se pred hitnim izazovima koje možemo da prevladamo samo zajedno. Dugujemo našim građanima da im izgradimo budućnost mira i prosperiteta koja se zasniva na zajedničkim principima i vrednostima te na zajedničkim interesima. Budućnost Zapadnog Balkana jeste u našoj Uniji. Ponovo potvrđujemo potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji“, stoji u dokumentu.

Ističe se i da je proširenje geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kako je navedeno u Deklaraciji iz Granade, te da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od našeg poslednjeg Samita.

„U našem je uzajamnom interesu ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga“, dodaje se.

Evropska unija pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju osnovne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo naglašenim opredeljenjem za preimućstvo demokratije, temeljnih prava i vrednosti i vladavine prava.

Dodaje se da su vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistični mediji, ravnopravnost polova i jaka uloga civilnog društva ključni u obezbeđivanju funkcionalne demokratija.

„U tom će pogledu mere biti glasnije od reči jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode nužne reforme, naročito u oblasti temeljnih pitanja. EU poziva partnere da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina. Nastavićemo da podržavamo napore naših partnera u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, navodi se u Deklaraciji.

Ukazuje se i da geopolitički kontekst u Evropi zahteva od svih da budu ujedinjeni i solidarni u čvrstoj podršci Ukrajini i odbrani međunarodnog reda koji se bazira na pravilima.

„Zajedništvo sa EU ostaje jasan znak strateške orijentacije naših partnera sa Zapadnog Balkana. EU će i dalje da investira u multilateralizam i da sarađuje sa partnerima da bi se podržavalo internacionalno pravo“, kaže se u dokumentu.

U tom pogledu, EU pohvaljuje partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i apeluje na one koji to još nisu učinili da slede njihov primer.

„Ističemo značaj poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja. Pozdravljamo kontinuisanu posvećenost partnera Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici (ZBOP) EU, uključujući doprinos misijama i operacijama EU“, dodaje se.

Takođe, napominje se potreba da se ojačaju saradnja i strateška partnerstva u upravljanju migracijama, jer one predstavljaju zajednički izazov i odgovornost, a i ključni prioritet.

„Uz priznanje ostvarenog napretka, potrebne su dalje odlučne akcije da bi se uskladile vizne politike, borba protiv krijumičarenja migranata, trgovanja ljudi i svih oblika teškog i organizovanog kriminala. Obavezujemo se da ćemo jačati saradnju u kontra-terorizmu i suzbijanju nasilnog ekstremizma“, saglasli su lideri EU i regiona.

U dokumentu piše i da je EU posvećena približavanju Zapadnog Balkana EU već tokom procesa proširenja.

„Njihova postepena integracija je već počela u različitim oblastima politike, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi građanima, na reverzibilan način zasnovan na zaslugama“, dodaje se u Deklaraciji.

Spominje se i Plan rasta za Zapadni Balkan, koji potencijalno može da udvostruči privredni rast u regionu tokom sledeće decenije. Plan će, takođe, ubrzati socijalno-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme povezane s EU.

U tom pogledu, EU pohvaljuje pet partnera za pripremu i dostavljanje Reformskih agendi, odobrenih od strane Komisije, a koje će biti osnova za implementaciju Plana rasta.

Pohvale i čestitke upućene su i partnerima koji su se već pridružili Jedinstvenoj oblasti za plaćanje u evrima (SEPA) što će građanima smanjiti troškove transakcija.

„Pozdravljamo zajednički rad na modernizaciji 11 prioritetnih graničnih prelaza u regionu i podstičemo nastavak ubrzanim ritmom. EU računa na partnere sa Zapadnog Balkana da unaprede regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, što je odskočna daska i preduslov za tesniju integraciju u jedinstveno tržište EU“, navodi se.

Poruka je i da će EU nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kako bi pomogla u ublažavanju uticaja agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine na njihove ekonomije, društva i bezbednost. Nastavićemo podršku kroz Instrument pretpristupne pomoći, Ekonomski i investicioni plan, Paket energetske podrške i Evropskog mirovnog fonda.

Unija ponovo potvrđuje posvećenost daljem razvoju i jačanju dijaloga i saradnje sa Zapadnim Balkanom u oblasti bezbednosti i odbrane.

„Pozdravljamo što su ove godine sa prvim partnerima dogovorena bezbednosna i odbrambena partnerstva i što podrška Evropskog mirovnog fonda jača bezbednost i otpornost u regionu. EU će nastaviti da podržava region u borbi protiv hibridnih i sajber pretnji, kao i stranog manipulisanja informacija i mešanja, kao što su ruski narativi i dezinformacije o ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine“, kaže se u dokumentu.

Podseća se i da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su u srcu Evropske unije, pa je ključno sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim  rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.

„Još su neophodni dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa internacionalnim pravom i ustanovljenim principima, uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije“, stoji u Deklaraciji.

Poruka EU je i da ostaje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i njegov glavni donator.

„Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da, podržano strateškim komunikacijama EU, to učine vidljivim u javnosti i da rečima i delima pokažu svoju posvećenost vrednostima i reformama EU. Radujemo se prvom samitu Evropske političke zajednice u regionu Zapadnog Balkana, nakon uspešnog samita održanog u Budimpešti u oktobru, a koji će se sledeće godine održati u Tirani, pošto ova platforma nastavlja da pruža važan forum na kojem lideri mogu detaljno raspraviti o miru, bezbednosti, stabilnosti i ekonomskom razvoju našeg kontinenta“ dodaje se u dokumentu.