Vejvoda: Opravdani pritisci međunarodne zajednice na Prištinu po pitanju dinara

Stalni član Instituta za humanističke nauke u Beču Ivan Vejvoda smatra da Beograd i Priština moraju da nađu kompromisno rešenje kako bi se rešilo pitanje dinara na Kosovu, ističući da su svi pritisci međunarodne zajednice na kosovske vlasti zbog odluke CBK opravdani budući da se radi o jednostranim potezima bez koordinacije sa zapadnim partnerima.

Vejvoda je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naglasio da bi Priština trebalo da se konsultuje i uzme u obzir savete međunarodnih partnera.

Komentarišući posetu američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara Kosovu sa namerom da se pronađe rešenje za situaciju koja je nastala nakon odluke o ukidanju dinara, Vejvoda ističe da su pritisci na Prištinu opravdani s obzirom da građani nisu bili pripremljeni.

"Bila je odluka Vlade Kosova da, neočekivano za neke, izađe sa ovom merom. Reakcije iz SAD i EU takođe su bile iznenađujuće. Prema njihovim rečima, odluka nije bila dobro pripremljena, za nju nije dato dovoljno vremena, a nisu preduzete mere za prelazni rok. Stoga mislim da je u ovom slučaju teret odgovornosti više na Prištini. Međunarodni pregovarači pokušavaju da pronađu rešenje koje bi obezbedilo nesmetanu tranziciju, u šta bi, očigledno, trebalo da se uključi i srpska strana", rekao je Vejvoda.

Ističe da kosovske vlasti imaju pravo da donose bilo kakve odluke, ali da bi trebalo da uzmu u obzir da ne "žive u vakuumu", već su deo Evrope na jugoistoku Evrope, sa partnerima koji žele da uđe u EU i Nato.

SAD su, ukazuje, veoma važan partner Kosovu, te ne treba zanemariti kritike koje su na odluku CBK o ukidanju dinara uputili predstavnici SAD, prvo pomoćnik državnog sekretara Džejms O'Brajen, a sada i Eskobar.

"Mora postojati kompromis. Svaka strana, Kosovo i Srbija, moraju da se uzdrže od maksimalističkih ciljeva. U ovom slučaju, korišćenje dinara podrazumeva plate i penzije za ljude koji žive na severu. Trebalo bi da postoji tranzicija, čak mesec, dva ili tri, da ljudi budu mirni, jer se radi o njihovom svakodnevnom životu", ukazao je Vejvoda.

Prema njegovim rečima rešenje za odnos Beograda i Prištine leži u dijalogu. To je, kako ističe, ujedno i jedni put da strane napreduju na evropskom putu.

"Stoga je o povlačenju iz pregovora teško razmišljati, s obzirom na to da napredak Kosova i Srbije ka članstvu u EU posebno zavisi od potpune normalizacije odnosa između njih", naglasio je Vejvoda.

Vlada Kosova odlučila je da sprovede odluku Ustavnog suda za zemljište Manastira Dečane, a politikolog ističe da se tako nešto i očekivalo s obzirom da je vraćanje imovine manastiru uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Podseća da se na sprovođenje odluke Ustavnog suda o vraćanje imovine manastiru Visoki Dečani čekalo osam godina, što je, ocenjuje, nanelo dosta štete Kosovu na međunarodnom planu.

"Odlaganja nisu pomogla imidžu Kosova. Kosovo je već pod sankcijama EU i SAD zbog nečinjenja nekih stvari. A pritisak koji je vršen na Vladu premijera Kurtija sada daje rezultate, jer je protivljenje nesumnjivo dovelo u ćorsokak", istakao je on.

Na pitanje očekuje li neke nove kaznene mere protiv Kosova ako ono ne odustane od odluke o dinaru, Vejovda napominje da su SAD i EU bile sasvim jasne u svojim izjavama da treba tražiti kompromisno rešenje kako bi se smirile tenzije oko platnog prometa.

Vejvoda se osvrnuo i na icident od septembra prošle godine u Banjskoj i izrazi očekivanje da će Srbija preuzeti odgovornost i procesuirati učesnike u tom događaju.

"Postoji pritisak iz SAD, EU i same vladavine prava da se krene za nekim ko je učinio lošu stvar. Štaviše, jedno lice je priznalo da je izvršilo paravojni napad na Banjsku. Mislim da će završiti na sudu. Ne vidim kako Srbija može da ide napred, a da ne ispuni ovaj uslov. Srbija želi da postane deo EU i taj uslov je suštinski važan za kretanje u tom pravcu", kazao je on.

Komentarišući upozorenja američke obaveštajne službe da bi se Zapadni Balkan ove godine mogao suočiti sa povećanim rizikom od međuetničkog nasilja, Vejvoda poručuje da zemlje Zapadnog Balkana moraju da pronađu stabilne stubove mira i stabilnosti, umesto da traže nove tačke trvenja i podela.

Ističe da retorika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ne ide u prilog negovanju dobrosusedskih odnosa u regionu.

"Mislim da je veoma opasno govoriti o promeni granica. U svakom slučaju, u ovom postkonfliktnom regionu bivše Jugoslavije ova retorika ne ide u prilog miru i stabilnosti koje svi toliko cenimo, posle svega što se dešavalo 1990-ih. Moje očekivanje je da sve ostane na retoričkom nivou, koliko god ta retorika bila opasna.U vreme ruske agresije na Ukrajinu, onoga što se dešava na Bliskom istoku, između Izraelaca i Palestinaca... Kao što sam ranije rekao, region je potpuno u geografskom i geopolitičkom okruženju EU i NATO i ovo treba posmatrati kao prednost. Zemlje Zapadnog Balkana moraju da pronađu stabilne stubove mira i stabilnosti, umesto da traže nove tačke trvenja i podela", smatra Vejvoda.

Konstatuje da je EU nakon "ruske invazije na Ukrajinu" shvatila da je veoma spora u potpunoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana u svoje redove.

Međutim, ukazuje da glavna odgovornost za proces proširenja leži na zemljama Zapadnog Balkana, koje su, pojašnjava, morale da sprovedu neophodne demokratske i institucionalne reforme, da bi bile spremne za ulazak u EU.

"Isto tako, činjenica da je Bosni preporučeno da započne pregovore o članstvu je konkretan dokaz da je EU shvatila da mora biti veoma aktivna, da pruži ruku zemljama Zapadnog Balkana – u ovom slučaju Bosni – da krenu naprijed što je brže moguće", zaključio je Vejvoda.