Vejvoda: Dug je put do kosovske nezavisnosti i rasprave o stolici u UN

Direktor projekta Evropske budućnosti i visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču Ivan Vejvoda izjavio je da je dug je put do nezavisnosti Kosova, odnosno stolice u Ujedinjenim nacijama i da brojne stvari treba da se dogode da bi se o tom pitanju raspravljalo u Savetu bezbednosti UN, prenosi Novi magazin. 

Na pitanje da li bi pridruživanje sankcijama Rusiji zapravo nagovestilo spremnost Srbije da prizna kosovsku nezavisnost, Vejvoda kaže da je to suviše pojednostavljeno shvatanje problema. 

"Dug je put do nezavisnosti Kosova, odnosno stolice u Ujedinjenim nacijama. Pet članica EU (Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija) ne priznaju nezavisnost Kosova. Treba brojne stvari da se dogode da bi se o tom pitanju raspravljalo u Savetu bezbednosti UN. Pitanje Rusije i njihovog veta u SB u tom smislu je daleko. Ono što je najbitnije za Srbiju jeste da se opredeli da ide ka rešenju odnosa sa Kosovom jer nije u njenom interesu da ostane nerešeno. Više od 20 godina to pitanje je otvoreno, a više puta je jasno rečeno da Srbija ne može da postane članica EU dok se ne reši pitanje Kosova. Sada je pitanje da li želimo da to ostane neraščišćeno, kao u slučaju kašmirske oblasti, koje je otvoreno između Indije i Pakistana već 70 godina (ili kao u slučaju Kipra više od 45 godina) ili želimo da budemo deo evropske porodice", rekao je Vejvoda.
 
On kaže da ako Srbija želi da bude deo EU, to znači da mora da ide ka normalizaciji odnosa s Kosovom. 

"Ključno pitanje je šta Srbija želi, na koji način i koliko brzo da reši pitanje Kosova. To je shvatao i Đinđić, koji je posle petooktobarskih promena tražio da se to pitanje što pre reši, a to znači ići u susret teškim odlukama. Kako je on to metaforički tada rekao – 'gutanje žaba'", rekao je Vejvoda.

Uputan da li situacija u Ukrajini i promene na geopolitičkoj sceni utiču na destabilizaciju regiona i ko ima veći potencijal za destabilizaciju, BiH ili Kosovo, Vejvoda je naveo dsa ne veruje da će doći do ozbiljne destabilizacije regiona koji čini 18 miliona ljudi. 

"Razumem one koji podižu temperaturu oko toga, pre svega političke partije koje to rade zbog svog rejtinga, ali ne mislim da iko ozbiljan zaista želi destabilizaciju. Oni koji najavljuju moguću destabilizaciju retko pominju da je 3.800 NATO vojnika na Kosovu (od kojih su 650 američki vojnici) i oko 1.000 vojnika Eufora u BiH – te da su garant mira i bezbednosti u regionu. Siguran sam da Srbija neće pokušati da bilo šta uradi vojno po pitanju Kosova. Srbija može da brani srpski narod na Kosovu samo kroz uspešne pregovore i ekonomsku pomoć, ali ne i vojno. Isto važi i za BiH. Berlinskim sporazumom 2 tačno je definisano da je hiljadu vojnika Eufora u BiH i isto toliko u rezervama u evropskim državama, i oni su u kratkom roku spremni da reaguju na svaki problem. Imali smo ratove 90-ih i znamo kakve su razarajuće posledice, tako da nikome nije u interesu da se to ponovi. Otkad je počeo rat u Ukrajini indikativno je da su utihnuli pojedini glasovi u BiH o secesiji", naveo je Vejvoda.

Na pitanje hoće li se Beograd pridružiti sankcijama protiv Rusije, Vejvoda je rekao da, ako se to desi, događaće se postepeno. 

"Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi da nismo svesni promene na svetskom nivou, kao 1989. Milošević te godine nije shvatio istorijsku promenu i umesto da povede državu ka evropskom putu, uputio ju je ka uništenju, ratu, razaranju, osiromašenju… Na evropski put se Srbija vratila tek 2000. U tom smislu smatram da trenutno rukovodstvo Srbije mora da bude svesno geopolitičkih promena u svetu i da izabere put koji je najbolji za Srbiju. Nakon glasanja u UN za rezoluciju gde se osuđuje povreda suvereniteta Ukrajine, bili smo svedoci da su predsednika Aleksandra Vučića zvali brojni lideri sa Zapada koji su se pozitivno izrazili zbog tog glasanja i ujedno naglasili da cene taj potez Srbije. Upravo taj potez može se videti kao spremnost Srbije da u jednom trenutku uvede sankcije Rusiji, ali to je postepen proces", kaže Vejvoda.

Vejvoda je, na pitanje da li je politika neutralnosti Srbije održiva na duže staze, rekao da je ta politika Srbije teško je održiva na duže staze. 

"U Austriji od 1955. postoji vojna neutralnost, koja ne znači i političku neutralnost. Srbija može da bude vojno neutralna, poput Austrije, Švedske ili Finske. Mada je sada aktualizovana priča o članstvu Švedske i Finske u NATO i videćemo šta će se desiti po tom pitanju. Evropski smer Srbije se, smatram, ne može promeniti. Te osnove su postavljene još 2000. godine sa Vladom na čelu sa Zoranom Đinđićem, kandidaturom za članstvo u EU 2009, te početkom pristupanja 2014. Politika sedenja na više stolica više neće moći. Uostalom, upravo to pokazuju glasanja Srbije za brojne rezolucije u UN po pitanju rata u Ukrajini", rekao je Vejvoda.

Upitan o tome da se spekuliše o stvaranju osovine Vučić–Orban–Erdogan, i kako to može da utiče na spoljnu politiku Srbije, Vejvoda kaže da ne misli da je reč o stvaranju osovine Vučić–Orban–Erdogan već da je reč o postojanju dobrih odnosa između ovih država. 

"Turska, NATO članica, jača je i od Mađarske (takođe NATO i EU članice) i od Srbije. Svoju novu ulogu na polju spoljne politike traži i kroz nuđenje dobrih usluga u pregovorima između Ukrajine i Rusije, odnosno oni nastoje da pomognu u pronalaženju rešenja. Turska istovremeno šalje značajnu vojnu pomoć Ukrajini, posebno bespilotne letelice – dronove. Postoji li razmena mišljenja između ove tri zemlje, svakako, postoji li značajan nivo međusobnih odnosa, svakako, ali da je to pravljenje osovine – ne bih rekao", naveo je Vejvoda.