Virijević: 17. mart 2004. godine nosi pečat stradalaštva srpskog naroda

Može se reći da je 17. mart 2004. godine najtragičniji datum u istoriji srpskog naroda u 21. veku, do sada, ocenio je za Kosovo onlajn profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Vladan Virijević, dodajući da su ožiljci od martovskih dešavanja i dalje prisutni i živi.

Prema rečima prof. dr Vladana Virijevića, 17. mart nosi pečat stradalaštva srpskog naroda.

„Možemo slobodno reći da je 17. mart, ako uzmemo samo 21. vek, svakako najtragičniji datum u istoriji srpskog naroda u 21. veku do sada. Nadam se da tragičnijih neće biti, a u novijoj istoriji, ako izuzmemo Drugi svetski rat, stradanje u Drugom svetskom ratu, svakako da 17. mart nosi jedan pečat stradalaštva srpskog naroda koje je prouzrokovano jednim izuzetno agresivnim šovinističkim porivima zasnovanim na jednoj nacionalnoj ideologiji čije dalekosežne posledice i dan danas osećamo na ovim prostorima u jednom kranje destruktivnom i radikalnom kontekstu“, ocenio je prof. dr Virijević.

Srbi na Kosovu, ističe Virijević, i danas osećaju ožiljke i posledice 17. marta.

„Nažalost, ožiljci 17. marta su i dan danas prisutni i živi, i ne samo fizički ožiljci, nego i ono što je najtragičnije, ožiljci koje oseća svaki pojedinac koji pripada nealbanskim zajednicama na prostoru Kosova i Metohije danas, a posebno srpska zajednica na Kosovu i Metohiji. Ta diskriminacija i to svesrdno potiskivanje na margine društvenih zbivanja, otežavanje na raznorazne načine svakodnevnog života srpske zajednice na ovim prostorimaje nešto je što je svakako recidiv, odnosno jedan suptilni nastavak onoga što se desilo 17. marta 2004. godine, nažalost, dve decenije nakon toga samo je modelitet čini se promenjen, a kontinuitet ideje je i dalje tu, čak možda i dobija na intenzitetu i oštrini“, rekao je Virijević.