Vlada Kosova plaća 750.000 evra zbog neefikasnog korišćenja kredita

Vlada Kosova je kao "kaznu“ za nepovlačenje kreditnih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija i kašnjenja u sprovođenju projekata, morala da plati oko 750.000 evra, piše Koha.

Prema podacima Ministarstva finansija za period januar-septembar ove godine, ukupan javni dug dostigao je 1,34 milijarde evra, od čega je međunarodni dug 407 miliona evra, dok je domaći dug dostigao 934 miliona.

Kako se navodi u tekstu, nepovlačenje sredstava posledica je lošeg planiranja i nedostatka vladinih kapaciteta da efikasno koristi zaduživanje.

Loše studije izvodljivosti projekata, nedostaci u stvaranju neophodnih preduslova za uklanjanje infrastrukturnih i pravnih prepreka u sprovođenju ovih projekata, doveli su do toga da su neki od njih reprogamirani, a nekim zajmovima smanjena je vrednost.

Vlada je sklopila ugovore o zajmu pre nego što su stvoreni uslovi za korišćenje ovih sredstava.

Podaci pokazuju da od 2009. godine vrednost duga u međunarodnim institucijama iznosi milijardu 546 miliona evra, od čega 637 miliona evra nije korišćeno.

Ministarstvo finansija nije naznačilo iznos naknade za obaveze i kamate koje je moralo da plati na ova sredstva iako nisu korišćena do septembra ove godine, ali nije odgovorilo ni na pitanja Kohe upućena u četvrtak.

U izveštaju Državne revizije za 2019. godinu navodi se da je za neiskorišćeni iznos od preko 475 miliona evra isplaćeno oko 750 hiljada evra, od ovog iznosa 410 hiljada evra čine naknade plaćene za projekte koji imaju kašnjenja u sprovođenje.

Do kraja 2019. godine ukupan dug dostigao je milijardu 201 milion evra, što je u odnosu na prethodnu godinu zabeležilo rast od 108 miliona ili oko 10 procenata. U međuvremenu, na osnovu podataka za prvih 9 meseci ove godine, iznos je povećan za 140 miliona evra ili 11,6 odsto više nego prošle godine.

Prema NAO, ključni problem vezan za ove dugove je neefikasnost potrošnje sredstava pozajmljenih iz inostranstva.

Prema podacima Ministarstva finansija, usluge spoljnog i unutrašnjeg duga, uključujući otplatu glavnice, troškove kamata, naknade za obaveze i druge naknade kao deo duga dostigle su vrednost od skoro 74 miliona evra.

Izveštaj NAO navodi da se „naknade za preuzete obaveze u iznosu od 540.000 evra odnose na ratifikovane zajmove od 2009. do 2019. godine. U međunarodnim finansijskim obavezama, naknada za obaveze je naknada koju zajmodavac zahteva od zajmoprimca kao kompenzaciju za dodelu  sredstava. Naknada za obavezu obračunava se na neobezbeđeni iznos kredita “, kaže se u izveštaju.

Prema njihovim navodima u odnosu na prošlu godinu dolazi do povećanja naknade za obaveze od 250.000 evra i ostalih naknada od 200.000 evra. „Vrednost ove naknade je prilično značajna zbog činjenice da nemaju ekvivalent za bilo koju izvršenu uslugu ili finansiranje projekata“, navodi se u Izveštaju NAO.

Loše upravljanje kreditima takođe je otkriveno u vladinom izveštaju prošle godine. U izveštaju su navedeni neki projekti koje je planiralo da sprovede Ministarstvo infrastrukture, ali koji se odugovlače godinama.

Projekat puta M2, koji povezuje Prištinu sa Vučitrnom i Mitrovicom, nije realizovan ni šest godina nakon potpisivanja ugovora o zajmu. Ovaj put, koji počinje osam kilometara od Prištine i nastavlja se 26,7 kilometara do ulaza u Mitrovicu, ostao je talac političke volje. Prvu raspodelu izvršila je poverilac Islamska banka za razvoj, 2017. godine.

Ista sudbina zadesila je i projekat za sanaciju regionalnih puteva. Finansijski sporazum potpisan je krajem 2015. godine.