Vučić: Najopasniji deo evropskog plana predviđa da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je danas došao u Skupštinu da građanima iznese šta Srbima kao narodu predstoji i sa čim se suočava Srbija.

Vučić je, na početku specijalnog zasedanja Narodne skupštine posvećeno Kosovu, kazao da je svrha današnjeg sastanka ne da prebaci odgovornost na parlament ili narod u celini.

„Od odgovornosti kao predsednik nikada nisam bežao. Donosio sam najteže odluke. Osim u jednom slučaju čini mi se da su one bile u najvećem ineteresu srpskog naroda i građana Srbije. Svrha današnjeg dana je da izađem pred vas i građane Srbije kao predstvanik svih naših građana i da iskreno, otvoreno i na najpošteniji nacicn podelim šta nam kao narodu predstoji, šta je ono s čim se suočavamo“, naglasio je on.

Vučić je rekao da danas nije tu da se bori u bilo kojim izbornim kampanjama, već da se bori, kao i u prethodnih 11 godina, za Srbiju jednakom, ako ne i sa više snage i srca posebno kada vidi kako i na koji način je dočekan u skupštini.

„Danas dolazim iz osećaja dužnosti da građanima kažem šta je to šta se događa da mogu sami da procene kakve su posledice naših postupaka i šta je to za šta se borimo. Govoriću i ukazati na sve najlošije tačke takozvane francusko-nemačke inicijative. Neću govoriti o lepšim, već najgorim i najtežim za Srbiju“, podvukao je on.

Vučić je rekao da zeli da bude odgovoran i pošton prema građanima, da znaju da vlada, predsednik i skupština nemaju šta da kriju od njih. 

„Za zaključke i odluke biće vremena, ali važno je da ljudi znaju šta je to sa čim se suočavamo“, naglasio je on.

Važnije do svega, pa i od plana, da razumemo trenutak u kojem se sve dešava

Vučić je ukazao da je mnogo pitanja o Kosovu, koja traju više od 600 godina, a malo odgovora -  koliko je Kosovo i gde mu je početak i kraj, kada smo pobedili a kada izgubili, da li je mit postao stvarnost ili je stvarnost prerasla u mit, gde je izlaz, ako nije na samom Kosovu i ko treba da pruži odgovore da na ta pitanja.

Podsetio je da su Srbi 1871. godine činili 64 odsto stanovništva na prostoru koji se danas računa kao Kosovo, a samo 50 godina kasnije, znatno manje, i da je stanje bilo nešto bolje posle Drugog svetskog rata, dok nije počeo egzodus 1991.godine. 

„Da li smo razmišljali šta smo sve uradili, da li nam je Kosovo postalo meta političkog potkusurivanja i ništa više. Za mene je Kosovo više od toga“, poručio je Vučić.

Ukazao je da je važnije od svega, pa i od francusko-nemačkog plana – okolnosti, trenutak, politički momentum, vremenski okvir u kojem se sve dešava, ali se ljudi prave naivni kao da ne razumeju u kom trenutku živimo, i o čemu se radi, jer je lakše sebi oprostiti sve, a drugima ništa.

Primetio je da danas svi prisustvujemo nekoj vrsti Trećeg svetskog rata, koji će samo biti obimniji, širi i teži nego danas, a to je situacija u kojoj mali ne mogu da imaju slobode koliko bi sami želeli da imaju prostora za uzdah i život, donošenje odluka.

„Jedna smo od retkih zemalja koja slobodno i samostalno donosi odluke, u meri u kojoj nije omeđena brutalnim posledicama po opstanak, i više od većih i bogatijih zemalja. Na to sam ponosan“, rekao je predsednik Srbije.

Zato, kaže, svi moraju da razumeju da danas u Srbiji može da se čuje šta misle obe strane o ratu, dok je u svetu potpuna cenzura, i postoji samo jedna dobra a jedna loša strana.

„Kao mali, ne možete da imate svoj stav, ni da budete neutralni, da se isključite, da ćutite, sakrijete se pod kamen. Ne dozvoljavaju vam, jer kad ne mogu na velikima, iživljavaju se na manjim“, rekao je Vučić.

Primetio je da je večna dilema - prikloniti se jačem ili se uvek suprotstavljati, koja se i danas vidi u suprotstavljenim stavovima u javnom mnjenju i dve isključive peticije - jedne da kažemo ne razgovorima, uz neprihvatanje bilo čega, a druga prihvatanje svega i svačega.

„Ja ću izvesti zaključak drugačiji u odnosu na oba“, dodao je Vučić.

Svaki minut koij potrošimo ne rešavajući problem je novi minut straha za svako dete u Klokotu ili Suvom Dolu

Srbi su, zatim, podseća Vučić, ustali na barikade, jer su pokušali da se čuje njihov glas, njihov vapaj da objasne zašto su to uradili, dodajući da ih je deo zapadnog sveta čuo, i to za nijansu više oni preko oekana, nego Evropa.

„Bio sam uz te ljude, jer nisu mogli da trpe zulum i nisu znali šta će sa sobom, ali u svim depešama, aktima, razgovorima u Briselu, Berlinu, za sve su Srbija i Vučić podigli barikade i hoće da napadnu nezavisno i suvereno Kosovo, tako da Srbija mora da odgovara“, rekao je predsednik Srbije.

To je, kaže, prištinski režim koristio u želji da dođe do sukoba, kako bi pokazali da je Srbija zlo kojem mora da se stane u kraj i da se sa njom završi u celini, a da Srbe proteraju.

Vučić je priznao da mu je najteži sastanak bio u Raški sa predstavnicima Srba sa KiM, koji su bili odlučni da se ne sklanjaju sa barikada.

„Bukvalno sam ih molio da odustanu, jer su nam njihovi životi važniji“, rekao je Vučić.

Dodao je da sada prvi put imamo formalne garancije o dolasku specijalnih jedinica policije na sever Kosova, kao i da neće proganjati ljude koji su učestovali u barikadama i protivila se prištinskoj samovolji.

„Molio sam ih da se pomere sa barikada, ne zašto sam se osećao ugroženo, već sam želeo da im sačuvamo živote. Iako najveći broj njih nije srećan zbog toga, mislim da je to bilo dobro za njih, da ih sačuvamo od sukoba. Za sukob nikad nije kasno, ali hajde da pokušamo da sačuvamo ljude“, poručio je predsednik Srbije.

Pojasnio je a posle ukrajinske ofanzive i ruske kontra ofanzive u sukobu u Ukrajini, postaje jasno da nema lakog rešenja tog problema, što je osetio i sam na Samitu u Tirani gde je bio izložen žestokim napadima zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

Nave je da je u septembru prvi put dobijena francusko-nemačka inicijativa, a zatim 4. decembra nešto izmenjeni papir, koji 13. decembra postaje neformalni okvir i deo pregovoaračkog okvira za Sriju u okviru pristupanja EU.

Beograd je, kaže, poslao još u septembru svoj „non pejper“ i sve sa čim je saglasan, a sa čim nije, i sve što je potrebno za normalizaciju odnosa, jer želimo i važno je da imamo dobre odnose sa Albancima.

„Onda su 20. januara u Beograd došli predstavnici najmoćnijih zemalja. I uprkos svemu što smo dostavili, rekli su mi – ’nadamo se da razumeš, mi smo odlučni da rešimo ove probleme’. Oni su svi u ratu, imaju problema ikao to neće da kažu, i ne žele da dozvole novu eskalaciju. Rekao sam da sam to razumeo i zato sam sa zebnjom iščekivao taj sastanak“, rekao je Vučić.

„U trećoj rečenici su izgovorili – predsedniče, ako se ne prihvati rad na ovoj inicijativi i njenoj impelemtaciji bićete suočeni sa zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU, ne samo sa prekidom dolaska daljih investicija iz zapadnog sveta već i sa povlačenjem svih novih investicija i sa drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako oni koji nisu u saglasju sa EU mogu da prođu. To su još u dva navrata ponovili“, istakao je Vučić.

Dodao je da to u razgovoru nazvao i pretnjom i borio se snažno za Srbiju.

Bio je, kaže, suočen sa dilemom – jer nije bilo vremena i tražili su da se odmah izjasni, na šta je odgovorio da je Beograd rezervisan prema ključnom pitanju, što je bilo jedino moguće rešenje, koje nije protiv vitalnih interesa Srbije.

Podsetio je da na sve napade na Srbe tokom januara ove godine, ističući da, kada se uma u vidu ta surova realnost, nema ništa važnije nego da se pokuša sačuvati mir.

„Svaki minut koij potrošimo ne rešavajući problem, verujući da će sam od sebe da se reši, je novi minut straha za svako dete u Klokotu ili Suvom Dolu“, rekao je Vučić.

Nalazimo se u teškom i delikatnom trenutku

"Nalazimo se u teškom i delikatnom trenutku. Sa jedne strane moramo da pomažemo našem narodu na Kosovu i Metohiji, sa druge strane da izbegnemo osudu i kažnjavanje i s treće da vodimo računa o vitalnim i nacionalnim interesima", istakao je danas, u obraćanju narodnim poslanicima predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Istakao je da je u samom francusko-nemačkom predlogu mnogo toga teškog za nas, dodajući da je 90 odsto onoga što je dospelo u javnost – tačno, te da je plan u javnost pustila prištinska stana, da bi izazvala histeriju i sebe predstavila kao dobre momke, a Srbe da su krivi za sve.

Naveo je da je u planu samo možda jedna stvar dobra za Srbiju, u preambuli u kojoj se navodi – „polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različita gledišta na fundamentalna pitanja, uključujući i pitanje statusa.

„I to je jedino, ali sve posle toga derogira čak i preambulu na koju bismo možda mogli da se pozovemo“ rekao je Vučić.

Već dalje se navodi da će „se obe strane voditi principima UN, naročtio onim koje se odnose na suverenu nezavisnost držvaa i poštovanje teritorijlnog integriteta“, smatrajući Kosovo, razume se, nezavisnom državom, naveo je Vučić.

On je, govoreći o francusko-nemačkom predlogu, rekao da je najopasnija tačka 4, to jest njen drugi stav, u kojem piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

"Protivili se ili ne kada odluče imaće većinu u Savetu Evrope, kada odluče ili ne uvešće Kosovo u NATO, a i članstvo u EU je njhova odluka. Čuo sam ne može u NATO. Vi ćete da sprečite da ih prime u NATO?", ukazao je Vučić.

Podvukao je da kada je pročitao to odmah je znao da je Srbija stavljena pred izbor.

„Dogovoreno je da se ide unapred sa onim što je obaveza iz Briselskog sporazuma, a to je ZSO. Kao što vidite Albanci to ne žele. Ne može ZSO biti model nevladine organizacije, mora da bude ono što je potpisano u Briselu, a potpisan je prvi osnovni sporazum, koji govori o konstituisanju i funkcionisanju ZSO, imamo implementacioni sprazum, principe i to 22 sa značajnim nadležnostima. ZSO je veoma značajna i za naš narod južno od Ibra, gde živi oko 52 odsto srpskog stanovništva, dok je na severu 48 procenata. Imamo sporazum o upravljačkom timu. Četri sporazuma prihvaćena I potpisana, od Hašim Tačija, pa Ise Mustafe i evropskih pregovarača“, objasnio je on.

Vučić je rekao da nema tu šta više da se razgovara jer su to prihvaćeni sporazumi. 

Brine ga, kaže, da će pokušati ponovo da pregovaraju ne bi li smanjili nadležnosti ZSO i da će to biti uzrok i razlog novih problema.

Nakon uspostavljanja ZSO situacija sa policijom na severu bi bila drugačija, sa bezbednošću Srba, jer se oni pre formiranja neće vraćati u institucije.

On je kazao da je Srbija za produbljivanje saradnje i odnosa u mnogim oblastima od ekonomije, do pitanja raseljenih lica, da postoje i sporazumi koji govore u prilog time.

Istakao je da ima nekih dobrih stvari, a to je omogućavanje direktne finansijske pomoći Srbije narodu na Kosovu, kao i direktni kanali komunikacije sa srpskom zajednicom.

Vučić je kazao da je došao u Skupštinu da kaže šta će se desiti u narednom periodu, pre nego što bude ponovo došao u parlament.

Podsetio je da je jedini predsednik Srbije koji je došao u Skupštinu, i to četiri puta, da raspravlja sa poslanicima o Kosovu.