Vujinović: Pitanje Kosova, nasleđe SPC i položaj Srba opterećuju Beograd i Skoplje

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović izjavio je da je značajno povećanje ekonomske razmene pokazatelj da je saradnja između Srbije i Severne Makedonije u usponu, ali da i dalje između dve zemlje postoji više nerešenih pitanja: od statusa Kosova do odnosa zvaničnog Skoplja prema položaju srpske zajednice i imovini SPC.

Pre tačno godinu dana u manastiru Prohor Pčinjski predsednici Srbije i Severne Makedonije Aleksandar Vučić i Gordana Siljanovska Davkova dogovorili su jačanje saradnje dve zemlje u svim oblastima.

Vujinović ističe da su tada apostrofirana dva cilja od koji je uspešno realizovan samo jedan.

„Predsednici su postavili dva ključna cilja. Povećanje ekonomske saradnje za koju mislim da je uspešno ostvaren. Kada stignu svi statistički podaci utvrdićemo da zaista jeste skoro dve milijarde evra ekonomska razmena. Cilj, koji je za mene lično bio značajniji, a mislim da nismo daleko napredovali jeste infrastrukturna saradnja. To je pruga Beograd-Skoplje-Solun, ideja koju su predsednici lansirali tokom razgovora“, ocenio je Vujinović za Kosovo onlajn.

Upitan koliko bi dve zemlje mogle da budu jedna drugoj podrška u evropskim integracijama Vujinović sarkastično primećuje da je Severna Makedonija „odličan uzor“ Srbiji.

„Severna Makedonija je odličan 'uzor' za Srbiju u pregovorima sa EU pošto nažalost Severna Makedonija doživljava sve ono što će, lično mislim, da doživljava i Srbija kada dođe taj trenutak. To je ponašanje Bugarske i Grčke kao članica EU prema Severnoj Makedoniji. Tražili su da bukvalno sve promene da bi mogli da uđu, a ni tada nisu napredovali. Očekujem i da će Srbija od svojih suseda koji su članice EU da dobije takve neprihvatljive zahteve“, smatra ovaj analitičar.

Vujinović je uveren da će ključna tačka sporenja Beograda i Prištine - status Kosova biti rešen sa promenom geopolitičkih okolnosti.

„Jasno je da, kao i Crna Gora, da je Severna Makedonija priznala Kosovo zato što je to bio pritisak velikih sila i geopolitičkih aktera. Kad se to promeni mislim da će biti samo pitanje minuta ko će biti prvi, Crna Gora ili Severna Makedonija da promeni svoje mišljenje“, kaže Vujinović.

Kada je reč o spornim tačkama u odnosima dve zemlje Vujinović podseća da je jedan od glavnih - sporenje oko crkvenih problema rešeno priznanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve.

Ipak, naglašava, bez obzira što je posle više godina jedan Srbin postao član Vlade Severne Makedonije, i dalje je aktuelan problem srpskog nacionalnog identiteta u ovoj zemlji.

„Nažalost, poznata je duga istorija odnosa makedonskih Slovena prema svom identitetu, a ono što se dešava poslednje vreme je da se kulturna baština koja zapisana u svetskim registrima kao srpska kulturna baština preformuliše u makedonsku kulturnu baštinu“, upozorava Vujinović.

Smatra da je Srbija toga svesna, ali i da razume da „ne može da ratuje na sto frontova“.

„Imamo dovoljno velikih problema da bi se bavili time u toj meri, ali mislim da bi u javnosti trebalo da se drži pažnja da imamo problem da manastiri kralja Marka Mrnjavčevića ili kralja Milutina počinju da se preimenuju u neke vizantijske manastire i crkve“, kaže Vujinović.