Za dijalog Beograda i Prištine i ove godine malo šansi

Oživljavanje dijaloga Beograda i Prištine i trka Evrope i Amerike u posredovanju, obeležilo je godinu za nama na polju pregovora o kosovskom pitanju, piše RTS.

Analitičari ocenjuju da je godina propuštena, a takva će verovatno biti i ova, jer će Priština birati novu vladu.

Dijalog koji je proglašen klinički mrtvim, oživela je promena vlasti u Prištini. Odmah po stupanju na dužnost kosovskog premijera, Avdulah Hoti u junu donosi odluku na koju se čekalo 20 meseci – ukida taksu na robu iz centralne Srbije.

Time je ukinuta i prepreka za nastavak pregovora. Nakon poseta Beogradu i Prištini, tada novoimenovani evropski posrednik Miroslav Lajčak dve strane dovodi za isti sto u Briselu.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenjuje da su pregovori mnogo više pokrenuti zahvaljujući inicijativi Donalda Trampa, a ne Miroslava Lajčaka.

"Očigledno je Tramp imao potrebu i želju da nešto učini sa nekakvim pregovorima, da izađe pred izbore", smatra Proroković.

Fisnik Haljimi, politički analitičar iz Prištine, kaže da je taj dijalog "odavno umro". Priština i Beograd će sesti ponovo za pregovarački sto uz posredstvo Vašingtona, Moskve i možda Brisela i samo u tom slučaju može se očekivati neki bitan napredak, napominje Haljimi.

Napredak je Beograd merio kroz pitanje Zajednice srpskih opština. koju ni do kraja 2020. Unija nije uspela da uvrsti u dnevni red.

Koji će biti potezi nove administracije SAD

Češće od političkog, pregovori su se vodili na tehničkom nivou, uz povremene opstrukcije prištinske delegacije.

Proroković kaže da, s jedne strane, i Priština i Brisel zahvaljujući oficijelnom stavu Berlina vide ZSO kao kompenzaciju za priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova, dok je Beograd vidi kao ispunjenje Briselskog sporazuma i ne vidi drugi sporazum ili konačni dogovor.

"Tako da smo u prilično lošoj poziciji. Može se razgovarati o tehničkim stavrima, ali ne vidim koje ustupke više Srbija može da čini", kaže Proroković.

A šta će učiniti nova američka administracija po pitanju Vašingtonskog sporazuma koji su dve strane potpisale sa odlazećim predsednikom Trampom?

Haljimi ocenjuje da promena vlasti ne znači baš ništa. "Ozbiljne države ne menjaju politiku svakog dana. Ja sam ubeđen da to što se postiglo u pregovorima u Americi, to će da se ispuni", ističe Haljimi.

Šta su doneli potpisani sporazumi

Niz obaveza preuzete su još 2013. godine na polju energetike.

Predviđeno je osnivanje preduzeća "Elektrosever" i "EPS Trgovina", koja bi strujom snabdevala četiri srpske opštine na severu pokrajine.

Jedno preduzeće radi bez licence, drugo još nije osnovano. U međuvremenu, Priština je napustila energetski blok sa Srbijom i pridružila se albanskom, a Beograd obustavio isporuku struje ka Kosmetu.

Haljimi ocenjuje da nije za očekivati da će doneti neke probleme.

Proroković primećuje da posle niza sporazuma koji su potpisivani - od vojne saradnje pa do električne energije, postoji objedinjavanje albanskog etničkog prostora na Balkanu.

"Ovo jeste funkcionalno stvaranje velikoalbanskog sistema. Naravno, niko ni u Prištini ni u Tirani ga tako neće nazvati i Brisel će da pere ruke, ali to se dešava u praksi", ukazuje Proroković.

Očekuju se novi američki posrednici

Praksa pokazuje da izborna godina ne donosi velike rezultate, a takva godina je pred Prištinom.

Dok se čeka nova kosovska vlada, očekuju se i posrednici nove američke administracije u dijalogu.

U igri je i Medlin Olbrajt, bivša državna sekretarka poznata po antisrpskim stavovima.