Zaključci Evropskog saveta: Poziv na ubrzanje procesa pridruživanja Zapadnog Balkana EU

Evropski savet danas je usvojio zaključke Samita, u kojima je, između ostalog potvrdio punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i pozvao na ubrzanje procesa njihovog pridruživanja.

"Evropski savet prima k znanju komunikaciju Komisije o novom planu rasta za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i Evropske unije, zasnovanu na strogim uslovima, i podstiče region da korak ubrzati tempo reformi u vezi sa EU i unaprediti regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU", stoji u dokumentu.

Takođe, navodi se da Savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja na reverzibilan način zasnovan na zaslugama.

Kada je reč o BiH, Evropski savet će otvoriti pristupne pregovore, sa tom zemljom, kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, te poziva Komisiju da obavesti Savet o napretku najkasnije u martu 2024, u cilju donošenja odluke.

Po pitanju Severne Makedonije, navodi se da je EU spremna da završi početnu fazu pristupnih pregovora čim sprovede svoju obavezu da završi ustavne promene kako je navedeno u zaključcima Saveta od 18. jula 2022. godine, u skladu sa internim procedurama.

Evropski savet poziva Severnu Makedoniju da ubrza završetak ovih promena.

Jedan od zaključaka je i otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.

Takođe, odlučeno je da se Gruziji dodeli status zemlje kandidata, uz razumevanje da su preduzeti relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije od 8. novembra ove godine.

Savet u zaključcima naglašava da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet, kao i pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova građana, smanjenje dispariteta među zemljama i mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana.

"Gledajući unapred u perspektivu daljeg proširenja Unije, i buduće države članice i EU treba da budu spremne u trenutku pristupanja. Rad na oba koloseka treba da napreduje paralelno. Članice koje teže treba da pojačaju svoje reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom procesa pristupanja zasnovanom na zaslugama i uz pomoć EU. Paralelno, Unija treba da postavi neophodnu internu osnovu i reforme, postavljajući dugoročne ambicije Unije i načine da ih ostvari, i rešavajući ključna pitanja koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost delovanja. Ovo će učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet“, stoji u dokumentu.

Navodi se i da, kako se Unija širi, uspešna evropska integracija zahteva da politike EU budu prikladne za budućnost i da se finansiraju na održiv način, zasnovane na vrednostima na kojima je Unija zasnovana, i da institucije EU nastave da efikasno funkcionišu.

"Evropski savet će se na svojim predstojećim sastancima baviti unutrašnjim reformama u cilju usvajanja zaključaka do leta 2024. o mapi puta za budući rad“, dodaje se u Zaključcima Evropskog saveta.