Zečević: Za Kurtija će biti problem da ispuni zahteve Blinkena

Slobodan Zečević
Izvor: Printscreen

Za Aljbina Kurtija biće problem da realizuje zahteve koje je američki državni sekretar Entoni Blinken nabrojao u pismu koje mu je poslao. Sve zavisi od toga da li je i koliko Kurti spreman da napravi politički salto i da počne da radi ono što mu Amerkanci kažu, ocenio je za Kosovo onlajn profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije u Beogradu.

On kaže da je u pismu mnogo spornih pitanja za Kurtija i da će realizacija za njega biti veliki izazov u političkom smislu, jer do sada nije pokazao da je u stanju da tako nešto uradi.   

"Oni ne žele da priznaju zločine na Kosovu i zbog toga ne tragaju preterano za nestalima, a želeli bi da se domognu srpske imovine na KiM i celokupnog energetskog potencijala iako je to Srbija finasirala i izgradila svojim sredstvima na teritoriji KiM. Hoće li realizovati navedene zahteve verovatno zavisi od američkog pritiska, a s obzirom na prisustvo Amerikanaca na Kosovu, u krajnjoj liniji, ako to Kurti ne bude želeo, nije isključeno da se organizuju novi izbori na kojima bi  eventualno bio sklonjen u stranu“, kaže Zečević.

Ipak, naš sagovornik ocenjuje da Blinkenovo pismo nije oštro i da nije ultimativne prirode ali da se u njemu insistira na nekim principima i stavovima SAD za koje oni žele da ih Kurti poštuje i sprovede u praksi.

"Gledano dugoročno, ako bi Kurti nastavio sa istom politikom u narednim godinama, ne znam kakva mu je politička budućnost s obzirom na to kakav je uticaj koji Amerikanci imaju na Kosovu“, dodaje Zečević.

On ukazuje da Blinken pismom teži da navede kosovske Albance da se poštuju određeni sporazumi koji su postignuti ranije, a od kojih su se neki našli i u okviru Vašingtosnkog sporazuma kao što je snabdevanje električnom energijom, upravljanje resursima, poštovanje prava nacionalnih manjina, vladavina prava, nestali...

"Sve to Blinken stavlja kao prethodnicu nečemu čemu i Blinken i Kurti teže a to je postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa a koji za Amerikance i kosovske Albance znači priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Ali, pre toga, SAD se zalažu da se regulišu svi problemi koji postoje u odnosima sa Srbijom tako da se nađu kompromisna rešenja i za pitanje električne energije, da se poštuju prava srpske zajedine, crkvena imovina i da se radi na pronalaženju nestalih osoba. To je nešto na čemu i Srbija insistira uz veliku ogradu da ne želimo da priznamo nezavisnost Kosova na kraju tog procesa. Oko rešavanja ovih prethodnih problema, za koje i Amerikanci smatraju da treba da se reše, Srbija bi sa njima mogla da nađe zajedničke tačke“, navodi Zečević.