Zločin bez kazne: I 22 godine od NATO agresije rane bole podjednako

Sirene, zloćudne, na današnji dan 24. marta 1999, pre tačno 22 godine, označile su početak NATO agresije na SR Jugoslaviju koja je potrajala do 10. juna te godine. Pod projektilima, krstarećim raketama stradali su mnogi, zvanično nikada nismo saznali broj, nezvanično oko 2.500 ljudi, hiljade ljudi su povređene, materijalna šteta se meri milijardama dolara. 

O ogromnoj nepravdi i zločinu prema jednoj državi u srcu Evrope koji se tih meseci događao, u međuvremenu, napisano je i rečeno mnogo toga. Čak su se i mnogi od onih koji su u svemu učestvovali u godinama iza 1999. pokajali i javno priznali, da je SRJ bila meta najveće vojne sile u istoriji sveta bez osnova i bez pokrića u međunarodnim zakonima. Ali za stanovnike Srbije i Crne Gore sve to je slaba uteha, posebno za one koji su u tih 78 dana pod NATO bombama izgubili svoje namilije i svoje domove.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

SRJ je napadnuta nakon neuspeha pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova, i prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, operacija je pokrenuta da bi se zaustavila "humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu, koje su sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska". Kao osnova za intervenciju uzeti su i izveštaji misije OEBS Vilijema Vokera, posebno o događaju u selu Račak u blizini Uroševca.

Prvo gađana okolina Prištine

Tog 24. marta 1999. godine u 19 sati i 41 minut, prvi projektili koje su ispalile snage NATO pogodili su ciljeve u okolini Prištine.

A, gađano je sve, od mostova u Novom Sadu, mosta u Grdeličkoj klisuri kada je prolazio voz i na desetine ljudi je pretvoreno u pepeo, bacane su kasetne bombe na Niš, na Kosovu su delovili i avioni A-10 sa radioaktivnom municijom. 

Istovremeno, vodio se rat i na zemlji, između pripadnika OVK, potpomognute sa pripadnicima Vojske Albanije, kao i specijalnim jedinicima NATO protiv vojske i policije SR Jugoslavije. 

Bitke na Košarama i Paštriku su bile najžešće i najveće u tom periodu. 

Kolateralna šteta

U NATO agresiji stradalo je oko 2.500 ljudi, povređeno oko 6.000, a materijalna šteta koja je naneta našoj zemlji se procenjuje između 30 i 100 milijardi američkih dolara.

Među stotinama stradalih civila najbolnije žrtve svakako bila su deca. Ubijeno ih je 79. 

Izraz kolateralna šteta od strane predstavnika NATO se često upotrebljavao tokom tih 78 dana bombardovanja, kada su civili ginuli. Bilo da su Albanci, Srbi ili neki drugi.

Srušena Ambasade Kine

Bombardovanje kineske ambasade u Beogradu je bio veliki diplomatski incident tokom NATO bombardovanja SRJ. 7. maja 1999. uveče, u 23.45, tri projektila NATO alijanse su pogodila zgradu ambasade Narodne Republike Kine u Novom Beogradu. U napadu je poginulo troje kineskih državljana, a više ih je ranjeno.

NATO je izrazio žaljenje zbog incidenta uz obrazloženje da je do napada došlo usled zastarelih mapa koje je dostavila CIA.

Kumanovski sporazum 

Na kraju, NATO bombardovanje je završeno Kumanovskim sporazumom. Sporazum je predviđao principe po kojima će se Vojska Jugoslavije i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO ući na tu teritoriju.

U ime NATO-a, sporazum je potpisao general Majkl Džekson, dok su delegaciju SRJ činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova.

Sporazum je prethodno usaglašen u diplomatskoj misiji međunarodne trojke koju je predvodio finski diplomata Marti Ahtisari, a činili su je još američki diplomata Strob Talbot i specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina, Viktor Černomirdin.

Poslednje bombe pale na teritoriji Kamenice

Poslednje bombe na teritoriju SRJ pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Sa Kosova izbeglo 200.000 Srba

S druge strane, ulaskom NATO trupa na Kosovo, dato je zeleno svetlo za početak etničkog čišćenja Srba - na stotine ubistava je ostalo nekažnjeno, spaljeno je na hiljada kuća i manastira, crkava… 

Rezultat toga - Priština, Đakovica, Peć….bez Srba, gotovo 200.000 Srba je bilo prinuđeno da pobegne sa Kosova pred pogromom koji se nastavio u dolazećim godinama. 

Tek mnogo godina kasnije, uspostavljen je Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu u periodu od 1998. zaključno sa 31. decembrom 2000. godine. Za sada, bez presuda, iza rešetaka se trenutno nalaze Hašim Tači, Kadri Veselji i drugi lideri OVK… kojima se sudi za ratne zločine.
 
Sada, 22 godine kasnije od NATO bombardovanja, dijalog između Beograda i Prištine i dalje traje, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. ali nije članica UN i drugih najvažnih međunarodnih organizacija. 

Jovanović: NATO agresija je bila zločin prema celom čovečanstvu, ne samo Jugoslaviji 

Nekadašnji šef jugoslovenske Vladislav Jovanović naveo je za Kosovo Onlajn da “agresija NATO na SR Jugoslaviju nije bila samo zločin prema našoj zemlji već je to bio zločin prema čovečanstvu, imajući u vidu da  je NATO izvršio agresiju bez neophodnog odobrenja Saveta bezbednosti, a takođe je iskoračio i iz sopstvenog statuta i sopstvene zone odgovornosti”.

"NATO se ogrešio i o sopstvena pravila, koja su ga definisala kao odbrambenu organizaciju i o UN čiju saglasnost nije ni tražio ni dobio. Zbog toga je NATO izvršio i zločin protiv mira, kako to definiše jedna rezolucija Saveta bezbednosti za svaku vojnu akciju koja se izvede protivno Povelji OUN, a koja vojnu akciju dozvoljava samo u dva slučaja – u samoodbrani i u kolektivnoj vojnoj akciji SB prema nekoj zemlji koja ugrožava svetski mir i bezbednost“, ukazao je Jovanović.

Prema njegovim rečima, NATO je zbog toga moralni, politički i istorijski dužnik ne samo nama nego i svetskoj javnosti jer se ogrešio o niz drugih pravila. 

"Jedno od tih pravila je što je delovao protiv bazičnog principa Osnivačke povelje OEBS, da su granice država članica nepovredive i da mogu da se menjaju samo uz izričiti pristanak države koja je u pitanju. Srbija nije dala nikakav pristanak za fizičko odvajanje njene južne pokrajine zbog čega je NATO morao vlast na toj teritoriji da prepusti UN dok se ne reši konačno pitanje“, rekao je Jovanović.

On je podsetio da je Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, postala član UN u njenim republičkim granicama.
 
"To znači sa Kosovom i Metohijom kao integralnim delom Srbije. Za takav prijem Srbije u UN glasali su sve članice konsenzusom, uključujući i sve zemlje članice NATO. Tako da one ne mogu da se pravdaju da je tzv. masovno fizičko ugrožavanje Albanaca od strane oružanih snaga Srbije nateralo NATO da deluje jer za to niti ima dokaza sa terena, niti ovlašćenja SB UN“, rekao je on.

Cilj te akcije, kako kaže, nije bio da se zaštiti "tzv. nezaštićeni albanski narod, nego da se Srbija baci na kolena, zato što nije prihvatila novi svetski poredak“. 

„Srbija nije želela da se odrekne svog suvereniteta kao što je niz drugih zemalja pohitalo da to učini. A postojao je i osvajački cilj da se Kosovo definitivno istrgne iz poseda Srbije i pokloni kosovskim Albncima kao nova nezavisna  država. To su ciljevi koji su bili skriveni, ali su se razvojem događaja  potpuno osvetlili, tako da ima 15 godina i više, kako zemlje članice NATO ne skrivaju da je to bio njihov cilj i insistiraju od drugih da takođe priznaju nezavisnost Kosova, a na Srbiju pojačavaju neviđeni pritisak da ona učini taj harikiri i sama prizna nezavisnost Kosova“, rekao je Jovanović.

Sa druge strane, kako je istakao, od strane NATO ne postoji nikakva želja za priznanjem svoje krivice, niti za izvinjenjem Srbiji za ono što su učinili.

"Oni to ne čine već 20 godina, niti imaju nameru. Samo u mrvicama pojedinci iz NATO izražavaju žaljenje što je došlo do žrtava, ali istovremeno dodaju da je odluka o agresiji bila potrebna. Nema katarze, nema izvinjenja, nema nadoknade štete za materijalne, ljudske i druge gubitke, kao ni za upotrebu radioaktivnog oružja, što nije dozvoljeno međunarodnim pravom, a nije bilo ni potrebe da protiv civilnog stanovništva dejstvuju  takvim oružjem, pa se postavlja pitanje zašto su oni to ipak učinili“, ukazao je Jovanović.

On smatra da je možda NATO da se oslobodi viška radioaktivnog materijala bez troškova.

"Moguće je i da su time hteli da dodatno kazne Srbiju zbog neprihvatanja novog svetskog poretka, zbog opredeljenosti za nezavisnost i suverenitet. Takođe je moguće i da su svesno ušli u situaciju da radioaktivni materijali koji ostaju, stotinama godina, a možda i hiljadama, ugrožavaju stanovništvo Srbije. Postavlja se pitanje da li je u tom slučaju, zločin u miru, bio učinjen sa namerom da se nastavi nekom vrstom genocida“, zapitao se Jovanović.