Albanski studenti u Skoplju i dalje traže pravosudni na maternjem jeziku, Mickoski protiv: Praktični deo na makedonskom

Rasprava o polaganju pravosudnog ispita na albanskom jeziku u Severnoj Makedoniji i dalje je bez rešenja, dok stavovi premijera Hristijana Mickoskog i potpredsednika Vlade Bekima Salija nisu uspeli da ubede albanske studente.

Mickoski je jasno stavio do znanja da se ispit neće polagati u celosti na albanskom jeziku, predlažući da se samo teorijski deo može polagati na jeziku na kojem su kandidati završili studije. Praktični deo, koji obuhvata simulaciju sudskih postupaka u krivičnim i građanskim predmetima, prema njegovim rečima, trebalo bi da se odvija na makedonskom jeziku, prenosi Portalb.mk.

Prema predlogu makedonskog premijera, kandidati će imati mogućnost da teorijski deo polažu na albanskom, turskom ili engleskom jeziku, ali ne i celokupan ispit.

Ovakav stav ne ispunjava glavni zahtev oko 400 albanskih studenata, koji traže da pravosudni ispit polažu u potpunosti na albanskom jeziku, isto kao što su na tom jeziku pohađali i univerzitetske studije, prenosi Reporteri.

S druge strane, prvi potpredsednik Vlade Bekim Salji izjavio je da Vlada radi na rešavanju ovog pitanja, ističući da se odluka neće odnositi samo na pravosudni ispit, već i na druge stručne ispite.

Salji je odgovornost za trenutnu situaciju pripisao prethodnoj vlasti, tvrdeći da aktuelna izvršna vlast pokušava da ispravi nepravdu prema studentima.

On je uveravao da je predloženo rešenje u skladu sa Ustavom i Zakonom o upotrebi jezika, a izrazio je i spremnost za nastavak dijaloga sa studentima, pravnim fakultetima i Ministarstvom pravde.

Međutim, do sada nije saopšteno kada se očekuje donošenje konačne odluke.

Predstavnik studenata Mevlan Ademi izjavio je da su oni spremni da nastave razgovore sa institucijama, ali da zahtevaju jasne pravne argumente, odgovornost i konkretne rokove.

„Ne tražimo delimično rešenje, već puno pravo“, poručuju studenti.

Ademi je poslednji predlog ocenio kao napredak u odnosu na prethodne varijante, ali je naglasio da on ne rešava problem u potpunosti.

Prema njegovim rečima, studentima još nije uverljivo objašnjeno zašto pravosudni ispit ne može da se polaže 100 odsto na albanskom jeziku i zašto kandidatima nije dozvoljeno da barem odgovore na pitanja na albanskom tokom praktičnog dela ispita.

Dodatnu zabrinutost izaziva vreme potrebno za primenu predloga. Prema Ademiju, čak i u najoptimističnijem slučaju, proces bi mogao da traje duže od godinu dana.

On je izrazio i protivljenje mogućnosti da se ovo pitanje uputi na razmatranje Venecijanskoj komisiji, jer bi to moglo da izazove dodatna odlaganja.

U raspravu se uključio i ministar pravde Jeton Šašivari, koji je predložio da se 84 odsto ispita polaže na albanskom jeziku.

Međutim, prema navodima studenata, premijer Mickoski doveo je u pitanje ovaj predlog samo dan kasnije, što je stvorilo nejasnoće u pogledu konačnog stava Vlade.

Studenti zahtevaju konkretne garancije o tome koji će predlog institucije podržati i kada će početi njegova primena.

Pitanje polaganja pravosudnog ispita na albanskom jeziku pokrenuto je još u novembru 2024. godine, a veću pažnju javnosti dobilo je početkom ove godine, kada je oko 400 studenata sa Univerziteta u Tetovu, Univerziteta Jugoistočne Evrope i Univerziteta „Majka Tereza“ predalo peticiju nadležnim institucijama.

Studenti su do sada organizovali dva protesta, zahtevajući poštovanje Zakona o upotrebi jezika i pravo da pravosudni ispit polažu na albanskom jeziku.