Atanasovski: Najveća snaga vojski Zapadnog Balkana je u ljudstvu

Analitičar Blagojče Atanasovski ocenjuje za Kosovo onlajn da najveća snaga vojski Zapadnog Balkana nije u savremenom naoružanju, već u ljudstvu, dok razlozi za povećana ulaganja u vojsku leže i u globalnim krizama i u trajnom nepoverenju među državama regiona.

Atanasovski ocenjuje da rang-liste vojne moći mogu poslužiti kao orijentir za procenu kapaciteta država, naročito u regionu Zapadnog Balkana i na prostoru bivše Jugoslavije.

„Apsolutno, rang-liste nam pokazuju sa kakvim vojnim kapacitetima raspolaže svaka država, posebno kada govorimo o zemljama Zapadnog Balkana i širem prostoru bivše Jugoslavije. U obzir se uzimaju veličina države, broj stanovnika, bezbednosno okruženje i vojna prošlost. Posebno Srbija, kao vojno neutralna država koja nije članica Natoa, ima iskustvo ratova iz bliske prošlosti. Takođe i Hrvatska, iako je članica Natoa i Evropske unije. Svaka država procenjuje koliko treba da bude vojno spremna u datom političkom i geopolitičkom trenutku, a ove rang-liste uglavnom pokazuju kakvim tipom naoružanja i kolikom vojnom moći raspolaže“, kaže Atanasovski.

Govoreći o prednostima i slabostima vojnih sistema u regionu, Atanasovski ističe da je ljudstvo ključni oslonac.

„Definitivno najveća snaga je aktivni i rezervni sastav. Reč je o balkanskim državama koje nemaju supersofisticirano oružje kakvo poseduju velike sile poput SAD, Rusije, Izraela, Francuske, Velike Britanije ili Kine. To su države koje u 21. veku mogu da vode rat isključivo uz pomoć visoko razvijenog i hipersoničnog naoružanja. Sa te tačke gledišta, balkanske države nisu toliko tehnološki napredne. Zato smatram da je njihova najveća prednost upravo ljudstvo, dok prostor za unapređenje postoji u modernizaciji vojnih kapaciteta“, navodi on.

Na pitanje zbog čega zemlje Zapadnog Balkana poslednjih godina više ulažu u naoružanje, Atanasovski smatra da su razlozi i spoljašnji i unutrašnji.

„Verovatno zbog oba faktora. Svet se nalazi na prekretnici u geopolitičkom smislu - imamo rat u Ukrajini, situaciju na Bliskom istoku i potencijalna nova žarišta. To političkim elitama na Balkanu, u Evropi i u svetu pokazuje da treba da se vojno organizuju samostalno. Postavlja se i pitanje da li će savezi poput Natoa u budućnosti moći da funkcionišu kao sistem kolektivne bezbednosti za sve članice. Sa druge strane, postoje i unutrašnje prilike - znamo da su zemlje Zapadnog Balkana u bliskoj prošlosti međusobno ratovale. Nepoverenje među susedima i dalje postoji, a rane iz devedesetih godina još su sveže u generacijama koje danas žive. Svaka politička elita i dalje gleda sa određenom dozom nepoverenja prema svom susedu“, objašnjava Atanasovski.

Upitan da li u regionu trenutno postoji realna vojna pretnja, Atanasovski to odlučno odbacuje.

„Apsolutno mislim da ne postoji realna vojna pretnja. Period od pre 30 do 35 godina, kada smo na prostoru bivše Jugoslavije imali krvavi raspad i ratove koje su vodile i paravojske i regularne armije, pripada prošlosti. Većina zemalja Zapadnog Balkana danas su članice Natoa, što garantuje i unutrašnju i spoljašnju stabilnost i sprečava ratove sa susedima. Mogući su pojedinačni incidenti koji bi narušili političku ili bezbednosnu situaciju u nekoj državi, ali rat širih razmera između dve susedne zemlje, sa uključivanjem treće strane - takvu mogućnost apsolutno isključujem“, zaključuje Atanasovski.