Bocevski: Potrebne garancije da više niko neće maltertirati Skoplje svojim šovinizmom i kompleksima

Skoplje
Izvor: Kosovo Online

Makedonija je postala Severna Makedonija, ali je državni aparat izgubio legitimitet u očima svojih građana, izjavio je za Politiku bivši makedonski vicepremijer Ivica Bocevski, govoreći o složenoj političkoj atmosferi u toj zemlji, koju je izazvala neminovna promena Ustava, na kojoj insistira Sofija.

Zato, posle promena imena zemlje, Bocevski ističe da su potrebne garancije da više niko neće maltretirati Skoplje svojim šovinizmom, kompleksima i zabludama, kao i da niko neće ponovo voditi svoje odavno izgubljene ratove preko evropskih integracija.

"Svakome na Balkanu je bilo jasno da preimenovanje države nije shvaćeno kao nekakav evropski i progresivni kompromis, već kao kapitulacija Makedonije i neka forma priznanja da je makedonska nacija veštačka tvorevina. Potvrda je odmah stigla iz Sofije”, kaže on.

Podseća da je u oktobru 2019. godine bugarska skupština usvojila deklaraciju u kojoj se definiše bugarska pozicija oko makedonske i albanske evropske integracije, a bugarska vlada usvojila okvirnu poziciju, u kojoj se ona detaljnije razrađuje.

"Oba dokumenta spore postojanje makedonskog jezika, ali su još stravičniji stavovi da Bugarska ’neće dozvoliti da integraciju Makedonije u EU prati evropska legitimizacija ideologije koju sponzoriše država na antibugarskoj osnovi’, kao i zahtev za sistematsko uklanjanje kvalifikatora ’bugarski fašistički okupator’ iz svih tekstova na spomenicima i spomen-pločama. Dodatna ’so na živu ranu’ za Makedonce bilo je to što Bugarska traži od Albanije da prizna postojanje ’autohtone bugarske manjine’, što opet podrazumeva brisanje makedonske nacije sa mape Evrope”, objašnjava Bocevski.

On naglašava da je uspeh grčkog šovinizma probudio duh bugarskog šovinizma prema Makedoniji.

Prespanski sporazum je, kaže, ukazao na put i na ključni instrument za realizaciju ostvarivanja mračnih namera – blokada evropskih integracija Makedonije. Nažalost, kako zaključuje, makedonska vlada nije naučila lekcije.

"Makedonsko Sobranje je jednoglasno usvojilo rezoluciju kojom odbacuje sva bugarska sporenja makedonskog identiteta, državnosti, jezika, kulture i istorije, ali vlada Kovačevskog je tajno pregovarala sa Bugarima i opet se dogodio ’zaevistički zaokret’. Vlada je pogazila rezoluciju i obavezala se na pregovarački okvir sa EU, koji sadrži sve tačke bugarske deklaracije. Jasne su namere bugarskih zvaničnika, ali i intelektualaca, da je promena makedonskog Ustava samo početak procesa (neki od njih kažu i da je to ’zadnji klinac u kovčeg makedonizma’)”, zaključuje Bocevski.

Analitičar  Petar Arsovski ocenjuje da nije tajna da će vladajuća koalicija pokušati da sprovede ustavne promene na bilo koji način, uključujući i dogovore sa svim partijama, poslanicima i drugim političkim moćnicima.

"Ustavne promene očigledno su veoma važne za vladajuću koaliciju, kao i za međunarodnu zajednicu, i mislim da će se zbog toga ovaj pritisak produžiti, kao i da će mehanizmi za sprovođenje tih promena postajati sve ’kreativniji’”, navodi Arsovski, koji dodaje da se, imajući u vidu kratak rok pre održavanja sledećih izbora, može očekivati sve jači pritisak, i to bez puno obzira na političku cenu.

"Kako su sada karte postavljene, ukoliko vladajuća koalicija uspe da donese ustavne promene (način neće biti mnogo važan), političku cenu će platiti opozicija, koja će izgledati nemoćna. I obratno: ukoliko opozicija opstoji na svom tvrdom stavu i ne izgubi poslanike uprkos jakom pritisku, onda će ona biti pobednik, a vladajuća koalicija će platiti političku cenu za ove političke manevre”, zaključio je Arsovski.