Kula: Albanija ugrožena ako dođe do vojnog širenja konflikta na Bliskom istoku

Stručnjak za bezbednost Iljir Kula upozorio je da bi Albanija mogla da bude ugrožena u slučaju vojnog širenja sukoba na Bliskom istoku. U izjavi za Radio Slobodna Evropa istakao je da se Albanija nalazi na direktnom vazdušnom pravcu od Irana ka Evropi i da u tom pogledu ne može mnogo da učini.

Američko-izraelski napad na Iran 28. februara, u kojem je ubijen vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, izazvao je zabrinutost za bezbednost u mnogim zemljama sveta, dok Islamska Republika sprovodi uzvratne napade na države u kojima postoje američke vojne baze.

Takva zabrinutost osetila se i u Albaniji, gde je već godinama smeštena iranska opoziciona grupa MEK, poznata i kao Narodna mudžahedinska organizacija Irana, piše RSE.

Portal podseća da je Albanija optužila Iran za izvođenje serije destruktivnih sajber-napada od 2022. godine, koji su bili usmereni na državnu digitalnu infrastrukturu i javne službe, a rezultirali su prekidom diplomatskih odnosa između Tirane i Teherana.

Stručnjaci za bezbednost su podeljeni po pitanju rizika za Albaniju, kao i građani: neki upozoravaju na nove sajber ili hibridne pretnje, dok drugi veruju da prisustvo MEK-a ne povećava značajno izloženost zemlje.

Na direktnom vazdušnom pravcu

Stručnjak za bezbednost Iljir Kula, izjavio je da Albanija mora računati i na rizik od sajber-napada, kao i na šire scenarije u slučaju eskalacije konflikta.

„(Sajber-napadi) mogu se ponoviti u nivoima mnogo jačim nego što smo do sada imali. Ne samo to, Albanija je ugrožena ako dođe do vojnog širenja konflikta, do razmene raketa. Albanija se nalazi na direktnom vazdušnom pravcu od Irana ka Evropi“, ocenjuje on.

Kula dodaje da „Albanija ne može mnogo da učini u tom pogledu“.

„Ako se konflikt proširi, to će biti za sve – mi ćemo jednostavno ostati u koloni koju smo izabrali“, ističe on.

Rizik od dodatnih sajber-napada

Profesor i stručnjak za bezbednost Džavit Šalja kaže da ne vidi prisustvo MEK-a kao dodatni faktor koji ugrožava Albaniju od iranskih napada, ali da se mora biti na oprezu.

„Oni su odavno upozoreni da se ne mešaju u političke aktivnosti protiv Irana. Imaju status izbeglica koji im je dodeljen po normama Ujedinjenih nacija, prijatelji su u našoj zemlji. Ako bi se uključili, mogli bi izazvati više mržnje od Irana i potencijalno doći do akcija, ali ne mislim da će do toga doći. Dakle, iako ne predstavljaju dodatni rizik, oprez mora biti visok, jer se pojedini segmenti ipak mogu uključiti“, kaže on.

Šalja dodaje da činjenica što je Albanija članica Natoa menja faktor rizika.

„Ako je ugrožena neka članica kroz napade Irana, što nije nemoguće, mi smo uključeni i rizik je isti kao za svaku drugu zemlju. Trebalo bi da postoji određeni nivo uzbune“, ističe on.

Šalja, međutim, ne isključuje mogućnosti rizika od dodatnih sajber-napada, ali po njegovom mišljenju, Albanija je sada bolje zaštićena nego pre nekoliko godina.

Mišljenja građana podeljena

Građani Tirane, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, izražavaju podeljena mišljenja o riziku za Albaniju. Neki vide prisustvo iranske opozicije kao faktor rizika i traže dodatne mere bezbednosti.

„Rat nije dobar ni za koga, šteti svim narodima. Dok primamo iransku opoziciju, Albanija je ugrožena“, kaže Iber Morina.

Drugi veruju da je Albanija previše udaljena da bi bila direktno uključena.

„Ne verujem da smo ugroženi. Ne verujem da će situacija eskalirati toliko da i mi moramo preduzimati mere ili se zabrinuti“, kaže Fjori Ljumani.

Drugi građanin, Gazmir Koćiju, ističe da međunarodna situacija ostaje nestabilna i poziva na budnost.

„Ne postoji sigurnost. Sa onim što vidimo u vestima, situacija je zastrašujuća. Albanija mora preduzeti mere. Znalo se da ćemo imati probleme još kada smo primili članove MEK-a“, kaže on.

Kako je MEK reagovao na napad na Iran?

MEK je brzo reagovao na najnovije događaje u Iranu, videći situaciju kao istorijski trenutak za kraj klerikalnog režima.

U javnoj poruci, liderka MEK-a i Nacionalnog saveta iranskog otpora (NCRI) Marijam Radžavi izjavila je da je „smrt Hamneija smrt verske tiranije“ i da treba formirati „privremenu vladu koja će preneti suverenitet narodu kroz slobodne izbore“.

U poslednjim objavama na društvenim mrežama, organizacija je promovisala deset tačaka plana, koji predviđa slobodne izbore, odvajanje vere od države, rodnu ravnopravnost i ukidanje smrtne kazne.

Radio Slobodna Evropa je pokušao da razgovara i sa predstavnicima MEK-a o aktuelnoj situaciji i bezbednosnim zabrinutostima u Albaniji, ali do objavljivanja ovog članka oni nisu odgovorili.