Više od 6.000 stranaca dobilo radne dozvole u Severnoj Makedoniji prošle godine

Ukupno 6.128 stranih radnika dobilo je dozvolu za privremeni boravak u Severnoj Makedoniji tokom prošle godine, što predstavlja trostruki porast u odnosu na pre pet godina, prenosi Radio Slobodna Evropa. Trend rasta posebno je vidljiv u sektorima gde domaće radne snage nedostaje – građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima.

Građevinarstvo, prerađivačka industrija, ugostiteljstvo i uslužne delatnosti, kao i trgovina na veliko i malo, sektori su u kojima je zabeležen najveći interes za zapošljavanje stranaca, prema podacima Agencije za zapošljavanje od 2020. godine.

Radnici iz Turske i dalje prednjače, ali u Severnu Makedoniju sve više dolaze radnici iz Nepala, Bangladeša i Indije, pokazuju podaci koje je RSE dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Bangladeš, Nepal, Indija, Turska, Kina i Filipini spadaju među zemlje čijim građanima je MUP izdao boravišne dozvole zbog zaposlenja.

Podaci koje je RSE dobio od Agencije za zapošljavanje pokazuju da je tokom prošle godine izdato ukupno 8.509 pozitivnih mišljenja za radne dozvole. U taj broj ulazi i 798 ličnih radnih dozvola izdatih administratorima, menadžerima i drugima. Ovo mišljenje predstavlja jedan od dokumenata potrebnih MUP-u pri donošenju odluke o odobravanju privremenog boravka.

Ovi podaci takođe pokazuju trend rasta broja stranaca koji traže posao u zemlji. Na primer, 2020. godine Agencija je izdala 3.227 pozitivnih mišljenja, što je dvostruko manje nego 2025.

Godinama unazad, radnici iz Turske zauzimaju prvo mesto, dok su 2024. i 2025. među prvih pet zemalja čiji su građani dobili pozitivna mišljenja bili i Nepal, Bangladeš i Indija.

Prošle godine, od ukupno 8.509 mišljenja, Agencija za zapošljavanje izdala je 2.815 za turske državljane. Nakon njih dolaze državljani Bangladeša sa 1.567, Nepalci sa 1.089 i Indijci sa 1.079 pozitivnih mišljenja.

Na petom mestu su građani Kosova, njih je 406. Ranijih godina, kada je broj kvota i dozvola za strance bio znatno manji, ta mesta su zauzimale Srbija, Albanija i Kosovo.

Trend rasta broja stranih radnika primetan je i u svakodnevnom životu, posebno u prestonici Severne Makedonije, gde se često mogu videti na građevinskim gradilištima, ali i u hotelima, restoranima, barovima i drugim objektima.

Ovaj proces, ističe Krste Blaževski iz dobrovoljnog i neprofitnog udruženja ugostiteljskih i gastronomskih biznisa HOTAM, prirodan je, imajući u vidu da domaći radnici migriraju u druge evropske zemlje.

Najveći broj dozvola traži se za područje Skoplja, dok se po nekoliko desetina godišnje izdaje za Bitolj, Tetovo, Ohrid, Kumanovo i druge gradove.

„To su radnici iz siromašnijih zemalja koji bi ovde obezbedili osnovnu egzistenciju, preživeli i poslali nešto svojim porodicama, jer i danas postoje mesta gde primaju samo 100 dolara mesečno. Ovde primaju 600–800 dolara“, kaže Blaževski za RSE.

Najčešća praksa, kada je reč o radnicima iz udaljenih zemalja poput Nepala i Bangladeša, jeste dolazak preko posredničkih agencija.

Za razliku od ranijeg perioda, danas – ističe Blaževski – ima dovoljno takvih agencija koje svakodnevno nude radnike. Prema njegovim rečima, ima ih na desetine. One šalju video-snimke, biografije i podatke o radnom iskustvu kandidata.

Jedna od takvih je i agencija „Balkan – Human Resources“, koja već četiri godine dovodi strane radnike u Severnu Makedoniju i sarađuje sa agencijom iz Bangladeša.

„U početku je bilo teško pronaći prve radnike, ubediti ljude da ovde ima posla i za njih. Međutim, dolaskom prvih radnika stvoreno je poverenje i sada je lakše pronaći ljude spremne da dođu“, kaže predstavnik agencije.

Prema njegovim rečima, interes domaćih poslodavaca je veliki.

„Isprva sam bio skeptičan da Severna Makedonija zaista ima toliko potreba za radnom snagom, ali moja procena je bila pogrešna. Vidim svakog dana sve više zahteva“, dodaje.

Predstavnik agencije najpre navodi ugostiteljstvo, a zatim proizvodnju i građevinarstvo kao sektore sa najvećom potražnjom za stranim radnicima.

Blaževski navodi da radnici koji dolaze poslednjih godina nisu „samo fizički radnici“.

„Ima i mnogo radnika sa iskustvom, koji brzo razumeju šta treba da rade ovde“, ističe on.

U hotelijerstvu i gastronomiji, stranci se najčešće angažuju na „poslovima u pozadini“ – čišćenju, kuhinji i sličnim poslovima. Ali, prema Blaževskom, oni brzo uče jezik. Iz iskustva, za šest meseci savladaju osnove, a često se sporazumevaju i na engleskom.

„Znate, nijedna država na svetu nije propala zbog radne snage, nije zaostala. Uvek se ide napred. Ako nema ko da obavlja radne pozicije, bićemo u velikom problemu – objekti će morati da se zatvore i neće biti prihoda“, kaže Blaževski.

Ipak, višegodišnje iskustvo sa radnicima iz udaljenih zemalja poput Indije, Nepala i Bangladeša pokazalo je da i radna mesta koja oni popunjavaju ostaju prazna nakon što oni odu u druge evropske zemlje. Ovaj problem ne poriču ni predstavnici biznis-sektora ni posredničke agencije.

Predstavnik „Balkan – Human Resursis“ kaže da trenutno sarađuje samo sa jednom agencijom iz Bangladeša, jer su neke od njih „zloupotrebljavale naše kompanije da bi radnici otišli u druge evropske države“.

Prema njegovim rečima, samo četiri procenta radnika koje je njegova agencija dovela u zemlju napustilo je Severnu Makedoniju.

Blaževski navodi da se trend odlaska stranih radnika smanjio.

„Propisi ranije nisu bili dobro uređeni i određeni broj migrantskih radnika to je iskoristio. Ali prošle godine oni koji su došli – ostali su. Ako je neko otišao, to je vrlo minimalan broj“, tvrdi on.

U 2025. godini, kada je 6.128 stranaca dobilo dozvole, MUP je evidentirao 166 onih koji su napustili Severnu Makedoniju, iako su imali status „privremenog boravka zbog zaposlenja“.

Prema podacima koje je RSE dobio od MUP-a, među njima je bilo 129 državljana Bangladeša, 34 Nepala i tri Indije.

Prema zakonodavstvu Severne Makedonije, kvota za zapošljavanje stranaca ne sme preći 5% ukupnog radno sposobnog stanovništva. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u trećem kvartalu 2025. iznosio je oko 705.000, dok je nezaposlenih bilo oko 92.000.

Kada je reč o kvoti za radne dozvole za strance, za 2025. godinu Vlada ju je odredila na 10.000 radnika. I ta kvota, zajedno sa brojem stranih radnika, rasla je poslednjih godina. Krajem 2023. prethodna vlada podigla ju je sa 5.000 na 7.000. Ranije je bila 3.250.

Prošle godine vlada je predložila, a parlament usvojio izmene Zakona o strancima, prema kojima se predviđa da se van ove kvote može odobriti privremeni boravak i strancu koji radi na strateškim projektima definisanim posebnim zakonom.

To znači da radnici angažovani na strateškim projektima predstavljaju dodatnu radnu snagu, izvan kvote od 10.000. Jedan takav strateški projekat je, na primer, izgradnja koridora 8 i 10D koji gradi američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“.