Todoroska: Dan primirja značajan datum u istoriji makedonskog naroda

Profesorka na Institutu za nacionalnu istoriju Univerziteta Svetog Ćirila i Metodija u Skoplju Katerina Todoroska kaže da je Dan Primirja, 11. novembar, jedan od značajnih datuma u istoriji makedonskog naroda, ali da je, međutim, retko kome poznat.

Todoroska kaže da je makedonska istorija prebogata, ali i tvrdi da nikada nije bilo dovoljno resursa ni interesa onih koji, kako je rekla, treba da pokažu interesovanje za izučavanje presudnih datuma za makedonsku istoriju.

„Dan Primirja je zapravo datum kada su Makedonci ponovo izgubili mogućnost da imaju svoju državu. To je primirje posle Prvog svetskog rata, posle kojeg su Makedonci ponovo ostali tamo gde su bili, nisu dobili svoju državu. Ponovila se 1913. godina, kada je u Bukureštu Makedonija podeljena između Grčke, Srbije i Bugarske“, rekla je Todoroska.

Podseća da su za Makedonce balkanski ratovi, koji su prethodili Prvom svetskom ratu, „bratoubilački ratovi“ jer su bili podeljeni u svim vojskama.

„Makedonci su uvek mislili da će učešćem u ratu, po njegovom završetku, dobiti autonomiju i biti svoji na svome. Međutim, ni to im se nije ostvarilo”, rekla je Todoroska.

Zato kaže da Prvi svetski rat ništa nije doneo makedonskom narodu, osim „katastrofalnih gubitaka, ljudskih, a potom i materijalnih“.

„Makedonski narod po završetku, odnosno po proglašenju Dana primirja, nije osetio da je taj rat ili ta bitka za samostalnu državu završena, jednostavno završava se Prvi svetski rat, koji je u okvirima celokupne balkanske istorije doneo nekoliko značajnih stvari”, dodala je Todoroska.

Podsetila je da je i u Prvom svetskom ratu, kao i ranije, Bugarska imala ambiciju da ostvari „sanstefanski san“, odnosno da se njena teritorija proširi do granica „obećane Bugarske od strane ruske imperije“.

„Međutim, to se nije desilo, zato što velike sile, imajući u vidu interesne sfere na Balkanu, apsolutno nisu imale nikakvu nameru ni makedonskom, a ni bugarskom narodu da omoguće ono što oni žele, već je cela raspodela ponovo ostala onakva kakvu su zamislile velike sile”, navela je profesorka.

Podsetila je da Makedonci, u želji da ostvare svoj cilj – nezavisnu Makedoniju, ni posle rata nisu prestali da „rukovode nekim ilegalnim strukturama“.

Navela je da je makedonski narod dao velike ljudske žrtve, nenadoknadive, te da su i materijalni gubici bili ogromnih razmera.

Dodala je da makedonska istorija nema samo pozitivne značajne datume.

Zato smatra da je žalosno što je makedonska istoriografija malo obradila period kraja Prvog svetskog rata

„Ali, još je žalosnije što mi nismo uspeli da shvatimo da i u udžbenike istorije, odnosno u celokupnu našu prezentaciju svih datuma koji su značajni za makedonsku istoriju, nismo uspeli da nađemo način i nismo uspeli da nađemo mogućnost da 11. novembar unesemo u program izučavanja makedonske istorije. Čini mi se da makedonska deca, uopšte nemaju pojma da taj dan postoji, zašto je taj dan značajan za nas, zašto je bitno reći da ako u jednom periodu izgubiš, ne znači da treba da izgubiš i želju da se boriš dalje za ono što je tvoj cilj. I iz lošeg možete izvući veliku pouku. U ovom slučaju, kada govorimo o Prvom svetskom ratu, učešće makedonskog naroda u različitim vojskama donelo samo rascep i bratoubistva, a nije mu donelo ostvarivanje njihovog cilja“, rekla je Todoroska.

Zamera Makedoncima da su „istoriju ostavili po strani“.

„I što je još žalosnije, u jednom ovakvom turbulentnom periodu za makedonsku istoriju, mi ne shvatamo da je prošlost zapravo cele makedonske države temelj na osnovu kojeg ona počiva. Nemam objašnjenje zašto je sve to tako, međutim, žalim što su makedonski udžbenici istorije postali više slikovnice nego način izučavanja sopstvene prošlosti, način na koji ćemo makedonskoj deci približiti saznanja o njihovom poreklu, o potrebi da čuvaju svoj koren, zato što bez korena nijedno drvo ne može da ima grane, a još manje izdanke“, rekla je Todoroska.