Ćerići: OVK 1998. godine imala jedinstvenu komandu sa glavnim štabom

Tužioci u Hagu dokazivali su danas, u nastavku suđenja četvorici vođa OVK, optuženih za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, da je OVK, s jeseni 1998., imala jedinstven lanac komande na čelu sa Glavnim štabom. Svedok Ramiz Ćerići, tadašnji zapovednik jednog bataljona u 121. brigadi OVK u "operatinoj zoni Paštrik", potvrdio je te navode. 

Za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su članovi GŠ OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Komanda i kontrola GŠ OVK nad jedinicama koje su držale te pritvore, ključno je pitanje ovog procesa.

Zastupnica optužbe Silvija Daskoli je, ispitujući Ćerićija, citirala govor Šabana Dragaja, "načelnika za operacije 121. brigade OVK", sa proslave Dana zastave, 28. novembra 1998.

Dragaj je rekao da u OVK "postoji jedinstvena komanda, lanac komande na čijem je vrhu Glavni štab".

Upitan da li je to i njegov utisak iz tog vremena, svedok, koji je prisustvovao svečanosti, odgovorio je da jeste, na nivou njegovog batljona, brigade i operativne zone.

Ćerići je izjavio i da je OVK imala pravilo službe koje je on dobio i podelio svojim potčinjenima.

Svedok je kazao i da je u njegovom bataljonu i ostalim jedinicama postojala i vojna policija, čiji su zadaci i ovlašćenja bili uređeni posebnim uputstvom.

O ulozi vojne policije, uključujući i "hapšenje sumnjivih", vojnike Ćerićijevog bataljona, kako je posvedočio, obavestio je Hadži Šalja, tadašnji komandant vojne policije u 121. brigade OVK.

Šalja je trenutno u pritvoru u Hagu pod optužbom da je, zajedno sa Sabitom Januzijem i Ismetom Bahtijarijem, pokušao da zastrašivanjem od svedočenja odvrati jednog svedoka protiv trećeoptuženog Seljimija.

Ćerići je, u svojim izjavama tužilaštvu, opisao kako ga je Seljimi, po dolasku iz Albanije u aprilu 1998., kao "glavni" dočekao u Likovcu, u Drenici, i dao mu zaduženje da ode u selo Krajmirovce kod Lipljana i tamo organizuje OVK.

Da je Glavni štab OVK imao kontrolu i nad medicinskom službom, tužiteljka Daskoli dokazivala je citirajući "registar donatora" koji je bio zaplenjen u stanu četvrtooptuženog Krasnićija pri njegovom hapšenju, u novembru 2020.

Ćerići je potvrdio da je bataljon kojim je komandovao dobio medicinsku opremu i lekove iz tog registra.

Na pitanje tužiteljke, svedok je u sudnici negirao optužbu da je učestvovao u hapšenju, ispitivanju i zlostavljanju civila.

"Nikada nisam bio umešan u takve stvari, nikada", kazao je Ćerići.

Pri tom iskazu, svedok je ostao i pošto je zastupnica optužbe sugerisala da je on "naredio i učestvovao" u hapšenjima i maltretiranju civila u selu Lapušnik kod Glogovca, jednom od mesta zločina iz optužnice.

U nastavku procesa, Ćerićija unakrsno ispituju branioci optuženih. Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika - Albanaca proglašenih za "kolaborante", Srba i Roma - od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska. Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za  zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Optuženi, koji negiraju krivicu, su u sudskom pritvoru u Sheveningenu od novembra 2020. kada su uhapšeni na Kosovu.