BLOG Kovi: Kušner bio zabrinut situacijom nakon dolaska Kfora, Prelazni savet Kosova odbio da osudi nasilje

Suđenje bivšim liderima OVK Hašimu Tačija, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju nastavljeno je danas pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu svedočenjem Džejmsa (Džoka) Kovija, bivšeg zamenika šefa Unmikove administracije Bernarda Kušnera. Prema najavama Specijalizovanih veća, ove nedelje u sudnici bi svoj iskaz trebalo da daju dva svedoka.

13.46 Pretnje Romima zbog podrške Srbima

Advokat je svedoku predočio dokument koji su dobili on i Bernard Kušner dok su bili na Kosovu, a koji se bavio odnosima između Roma i etničkih Albanaca na Kosovu.

„Značajan deo Roma živeo je u albanskim selima i slali su svoju decu u albanske škole, ali su politički podržavali srpske vlasti na Kosovu. Zbog toga su Romi bili posebno u fokusu etničkih Albanaca koji su se osećali iskorišćeno. Na teritoriji Prištine, Romi su u velikom broju regrutovani od strane MUP-a i jugoslovenske vojske. Ponekad je to bilo pod pritiskom, ali često su se dobrovoljno uključivali kako bi popunili vakuum nastao zbog raseljavanja i dislokacije snaga u pograničnim zonama i drugim kriznim tačkama“, naveo je on.

U dokumentu se, takođe, navodi da je podrška Srbima od strane Roma bila jasno primećena, rekao je advokat Luka Mišetić.

Prema dokumentu, postojala je pretnja od progona Roma, što bi dodatno doprinosilo međuetničkim tenzijama.

„Nije jasno koliko je Roma raseljeno ili proterano iz svojih domova i naselja. Ipak, stvoreni su brojni raseljeni džepovi, koji su rasprostranjeni širom pokrajine. Često su Romi bili izbačeni i pretnje su stizale - ne nužno od njihovih poznatih komšija, već od osoba koje su ih raselile ili koje su se vratile u njihove kuće i zatekle ih uništene i spaljene. Dakle, postoji pretnja od progona i čini se da će ona dalje doprinositi trenutnim međuetničkim tenzijama koje su danas tako rasprostranjene na Kosovu“, rekao je Mišetić, nakon čega je Kovi potvrdio autentičnost dokumenta.

13.30 Upad Albanaca u Severnu Mitrovicu

Advokat Mišetić je pročitao dokument u kojem se navodi da je „lider kosovskih Albanaca Hašim Tači u Mitrovici uspeo da ublaži potencijalni nasilni sukob kada je zaustavio stotine ljudi da ne pređu u severni deo pod kontrolom Srba“.

„Tači je ubedio masu da se povuče. Rekao je da ćemo probleme rešavati mirnim putem. Bio je u pratnji specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija“, pročitao je advokat.

Kovi je kazao da je to u skladu s onim što je i sam čuo, jer je sličnih situacija bilo i pre nego što su oni stigli na Kosovo.

„Stvari se nisu promenile samo zato što smo mi stigli tamo. Mnoge stvari smo saznali tek vremenom, često godinama kasnije. Kada kažem da je ovo u skladu, ne mislim da sam to znao u trenutku kada sam stigao. Zapravo, impresionira me činjenica da su reči gospodina Tačija iz tog ranijeg perioda. Zato ne možemo reći da je to bio naš uticaj koji je doveo do toga da on to kaže. Bio je to proces koji je počeo pre našeg dolaska“, rekao je svedok.

Mišetić je, tražeći da se ovaj izveštaj uvrsti u dokaze, naveo da on mora biti označen kao poverljiv, jer je to zahtevao izvor informacija.

13.15. Zločin u Starom Grackom

Advokat odbrane pročitao je članak objavljen četiri dana nakon zločina u Starom Grackom, kada je 23. jula 1999. godine svirepo ubijeno 14 srpskih žetelaca dok su skupljali letinu nedaleko od svojih kuća.

U članku je Privremena vlada Kosova osudila zločin i izrazila saučešće porodicama žrtava. U poslednjem pasusu pozvala je građane, posebno pripadnike srpske zajednice, da se okrenu budućnosti i grade život zajedno sa drugima „na slobodnom i demokratskom Kosovu“.

Na pitanje da li izjava odgovara onome što je Tači ranije izjavljivao, svedok je potvrdno odgovorio.

Prema svedoku, komentarišući ovaj zločin Tači je rekao da je nastao usled vakuuma nastalog zbog kašnjenja u formiranju policijskih snaga i naglasio da „neće dozvoliti anarhiju na Kosovu“.

„Da, govorio je da neće dozvoliti anarhiju i upućena je kritika u vezi s formiranjem policije, to je bila česta pritužba u svim kriznim područjima“, kazao je svedok.

Na zahtev advokata, on je potvrdio da je bilo kašenjenja u formiranju snaga policije.

„Oebs je radio na formiranju policijske akademije, ali je to iziskivalo mesece rada i iako su to rekordno brzo postigli vrlo sporo su pristizali pripadnici policije iz drugih zemalja, tako da je to bio zaista problem. Da ne govorim o tome da je Kforu bilo zabranjeno da obavlja policijske poslove“, kazao je Kovi.

11.40 Albanski lideri odbili da osude nasilje

Advokat je predočio izveštaj Kušnera o stanju na Kosovu nakon ulaska Kfora, u kojem se navodi da su bili zabrinuti zbog nasilja i da nijedna politička stranka nije preuzimala odgovornost za situaciju. Komentarišući sastanak Prelaznog saveta Kosova, Kovi je kazao da niko nije želeo da da izjavu kojom se osuđuju ubistva i izražava potreba za zaustavljanjem nasilja.

„Na prvom sastanku saveta izneti su stavovi koji osuđuju nasilje, ali na drugom sastanku niko nije želeo da da izjavu kojom se osuđuju ubistva i izražava potreba za zaustavljanjem nasilja. Kušner je želeo da dobije takvu izjavu, ali učesnici nisu bili spremni da je potpišu. Episkop Artemije i Trajković su u tom trenutku napustili sastanak. Protivnici su bili i Suroi, ali i gospodin Tači. Bili smo zbunjeni, tim pre što sam prethodno video stavove koje je Tači iznosio, upravo one koje smo želeli da Savet usvoji“, kazao je Kovi.

On je ponovio da na sastanku niko nije želeo da potpiše takvu izjavu, ali da je Tači naknadno pristao i dao takvu izjavu.

Prelazni savet Kosova bio je organ koji je postojao od jula 1999. do novembra 2001. godine, u periodu kada su Ujedinjene nacije bile direktno odgovorne za upravljanje Kosovom.

Savet su činili političari, predstavnici OVK, članovi civilnog društva i predstavnici zajednica.

Prestao je da funkcioniše formiranjem institucija 2001. godine.

11.25 Hijerarhija u OVK nejasna

Odgovarajući na pitanja advokata odbrane, Kovi je potvrdio da je Kušner rekao Tačiju da je važno integrisati borce OVK u policijske snage i dodao da im je bilo nejasno da li će Tači moći da utiče na OVK.

„Nikada nisam imao potpunu sliku niti jasno razumevanje - dobru šemu onoga što bi vojska nazvala bojnim redosledom OVK, kako bismo preciznije znali ko je bio odgovoran za određeni region i kome je ta osoba bila podređena. Dobar deo našeg uvida zasnivao se na činjenici da je unutrašnji život OVK, prema Kforu, bio složen. Imao sam redovan kontakt sa OVK na svim nivoima i, naravno, postojali su određeni ljudi sa kojima je OVK želela da razgovara, u skladu sa sopstvenim preferencijama“, rekao je Kovi.

11.11 Nakon 20. juna više nije bilo sukoba

Odgovarajući na pitanje advokata odbrane Kovi je kazao da mu nije poznato da je bilo nekakvih oružanih sukoba nakon 20. juna 1999, kada se sukob na Kosovu potpisivanjem sporazuma zvanično završio.

„Ne isključuijem mogućnost da je bilo manjih okršaja, ali nije bilo ničega o čemu nas je neko izvestio”, kazao je on.

Takođe je demantovao da je bilo puteva koji su borci OVK blokirali, kao i d aje bilo gradova pod njihovom opsadom ili teškog naoružanja na terenu.

10.55 Unmik Tačija nije smatrao komandantom

Na pitanje advokata, Kovi je kazao da su Tači i Čeku imali korektan odnos, ali da Tači nije bio nadređen Čekuu. Kazao je da nije video Čekua da se konsultuje sa Tačijem.

Komentarišući pismo koje je Tači uputio Unmiku zahtevajući da mu se odobri da nosi lično naoružanje, a u kojem se potpisao kao komandant OVK, Kovi je kazao da na to pismo nisu odgovorili jer je to trebalo da reši Kfor.

„Mi iz Unmika ga nismo smatrali komandantom”, kazao je Kovi.

10.40 O upadima u srpske stanove

Advokati odbrane pročitali su novinski članak u kojem su albanski lideri na Kosovu osudili upade u srpske stanove nakon okončanja sukoba. Kovi je rekao da je to bilo pre njihovog dolaska, ali da im je to privuklo pažnju.

„To odgovara našem utisku kako je Tači postupao u to vreme“, rekao je svedok komentarišući izjaavu u novinama.

10.25. Komandanti OVK nisu poštovali Tačija

Govoreći o sastanku kada je Bernard Kušner otišao na Kosovo u septembru 1999. godine kako bi ubedio komandante zona da ispune uslove demilitarizacije, Kovi je naveo da Tači nije pričao na sastancima i da je njegov odnos sa komandantima zona bio komplikovan.

Kovi je rakao da je na sastancima zajedničkog saveta za sprovođenje sporazuma koji je vodio general Majl Džekson u ime OVK govorio general Agim Čeku.

Kovi je kazao da je Tači imao slab odnos sa komandantima OVK na terenu i da su oni pokazali da ga nepoštuju.

„Sećam se ovoga veoma jasno, jer je izgledalo kao snažna potvrda onoga što smo od početka verovali o gospodinu Tačiju kada smo ga prvi put sreli. To jest, da je imao težak, komplikovan odnos sa komandantima OVK na terenu ili bolje rečeno, pokazali su nedostatak poštovanja prema Tačiju. Nisu imali nikakvo poštovanje“, rekao je svedok.

10.10 Kovi imao ključnu ulogu u sprovođenju mandata Unmika

Tačijev advokat Luka Mišetić izjavio je da je Kovi imao ključnu ulogu u sprovođenju mandata Unmika u skladu sa Rezolucijom 1244 i da je radio sa lokalnim predstavnicima, uključujući i Tačija.

Dodao je da će Kovi svedočiti o ulozi Tačija, koji se obavezao na demilitarizaciju, govorio protiv nasilja i učestvovao u formiranju kosovskih policijskih snaga.

Kazao je da je Kovi zaključio da Tači nije imao prava ovlašćenja nad OVK, koja se sastojala od autonomnih jedinica koje nisu poštovale Tačija. Takođe, da nije mogao da zaustavi nasilje koje je izbilo tokom leta 1999. godine i da su Tačijeva uloga i ambicije bile uloga i ambicije političara koji je pokazao da je sposoban da sarađuje sa Unmikom i da je sposoban da pronađe kompromis.

09.45 Počelo je suđenje bivšim vođama OVK

Danas će pred Specijalizovanim većem Haškog tribunala svedočiti bivši zamenik šefa Unmikove administracije Džejms (Džok) Kovi. Na toj poziciji služio je od 1999. do 2001. godine, kada je glavni administrator bio Bernard Kušner.

Na početku svedočenja on je izjavio da ostaje pri ranijim izjavama koje je dao odbrani Hašima Tačija. Očekuje se da će njegovo svedočenje trajati dva do tri dana

Četvorica optuženih prisutni su u sudnici.

Dosad saslušana tri svedoka

Odbrana je počela sa iznošenjem dokaza 15. septembra. Tokom protekle dve nedelje, svedočila su tri svedoka.

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms Rubin svedočio je tri dana zaredom. Nakon njega, svedočio je bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, a pred sudom se pojavio i bivši politički savetnik vrhovnog komandanta Natoa Veslija Klarka, Džon Stjuart Dankan.

Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi uhapšeni su 2020. godine i od tada se nalaze u pritvoru u Hagu.

Optužnica u 10 tačaka tereti ih za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).