Amerikanci biraju nove kongresmene, 35 senatora i 36 guvernera – Trampovi republikanci brane tesnu većinu

U Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se izbori za članove Predstavničkog doma Kongresa, 35 senatora, a u 36 saveznih država biraće se i guverneri. Republikanci trenutno u Predstavničkom domu imaju tesnu većinu od 218 mesta, a kontrolišu i Senat sa 53 senatora. Prema podacima Univerziteta na Floridi, svoje pravo da glasa unapred iskoristilo je oko 54,5 miliona birača.

Stanovnici SAD na izborima biraju svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 35 senatora, a u 36 saveznih država biraće se i guverneri.

Na ovim izborima trebalo je da se izaberu 33 senatora, ali će se na vanrednim izborima birati i senatori iz Floride i Ohaja, koji će zameniti američkog državnog sekretara Marka Rubija i potpredsednika SAD Džej Di Vensa, prenosi RTS.

U Predstavničkom domu republikanci sada imaju tesnu većinu od 218 mesta, a kontrolišu i Gornji dom Kongresa sa 53 senatora.

Prema podacima Univerziteta na Floridi, zaključno sa nedeljom već je glasalo 54,5 miliona od oko 210 miliona registrovanih birača.

Univerzitet na Floridi saopštio je da je 29,5 miliona ljudi glasalo na biračkim mestima, dok je 23 miliona birača iskoristilo mogućnost da glasaju poštom.

Od 35 mesta u Senatu, o kojima se odlučuje u utorak, 22 drže republikanci, a 13 demokrate, a predviđa se da će ishod sutrašnjih izbora za Senat zavisiti od rezultata u Aljasci, Ajovi, Kanzasu, Mejnu, Mičigenu, Ohaju i Teksasu.

U sadašnjem sazivu demokrate u tih sedam država imaju samo senatora iz Mičigena, a da bi imali šansu da preuzmu kontrolu Gornjeg doma, moraće da zadrže senatore iz 13 država i da republikance pobede u četiri „njihove“ države.

Poslednje ankete pokazuju da od tih sedam država, koje će odlučiti ko će kontrolisati Senat, demokrate vode u pet – Kanzasu, Mejnu, Ohaju, Teksasu i Aljasci.

Stručnjaci su, međutim, više puta upozoravali da su ankete u prošlosti umele da pogreše, ali ističu da bi pobede u nekoliko od tih sedam država predstavljale veliki uspeh za demokrate, posebno ako se zna da su poslednji put imali senatora iz Kanzasa 1932, a iz Teksasa 1988. godine.

Izbori se održavaju svake dve godine, a kada se odvijaju sredinom predsedničkog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima na sredini mandata.

Ishod ovih izbora odrediće koja politička stranka, Trampovi republikanci ili opozicione demokrate, ima kontrolu nad Kongresom, kao i koliko će predsedniku biti lako da sprovede svoje planove.

Rezultati se takođe posmatraju kao pokazatelj toga koliko su građani SAD zadovoljni dosadašnjim radom predsednika Donalda Trampa.